Više od četiri meseca posle izbora, Crna Gora je dobila novu vladu, ali je već najavljeno da će za godinu dana uslediti – rekonstrukcija.
Kabinet premijera Milojka Spajića ima karakter manjinske vlade: izbor su podržale prosrpske stranke iz koalicije Za budućnost Crne Gore, ali ove stranke nemaju ministarska mesta, već su im pripale funkcije predsednika skupštine, ambasadorska i mesta u upravnim odborima.
Odmah po izboru, Spajić je najavio da će program reformi „Evropa sad 2″, koji podrazumeva povećanje prosečne plate na 1.000 evra, biti primenjen u potpunosti, kako su najavili u kampanji za izbore.
„Jedva čekamo da napravimo rezultat za našu zemlju.
„Naša vizija je da od Crne Gore napravimo Švajcarsku na Balkanu“, kaže on.
Prethodno je skupština, uz protivljenje opozicije, ali i nekih stranaka koje su učestvovale u svrgavanju višedecenijske glavne političke figure Mila Đukanovića i Demokratske partije socijalista (DPS) sa vlasti, za predsednika parlamenta izabrala Andriju Mandića, prosrpskog političara bliskog zvaničnicima u Srbiji.
Glasanje su pratili protesti opozicije, a demonstranti su bili posebno nezadovoljni zbog izbora Mandića, optužujući ga da je protivnik crnogorske nezavisnosti.
- Šta pobeda Jakova Milatovića u Crnoj Gori znači za Srbiju, Kosovo, region i Evropu
- Hoće li Crna Gora dobiti stabilnu vladu posle tri godine
- Posle večere i muzike, ozbiljni razgovor: Hoće li odnosi Srbije i Crne Gore krenuti u boljem smeru
Posle aprilskog trijumfa Jakova Milatovića na predsedničkim izborima nad Milom Đukanovićem, koji je u protekle tri decenije bio na najvažnijim funkcijama u Crnoj Gori, na junskom glasanju za poslanike najviše glasova dobio je Pokret Evropa sad (PES).
Od tada su trajali pregovori stranaka koje su se pre tri godine ujedinile protiv Đukanovića i DPS-a, da bi uz mnogo kompromisa bio postignut dogovor o novoj vladi.
„Nema sumnje da je ovo igra dva politička partnera, u kojoj su oboje neiskreni – situacija je mnogo manje stabilna nego što se čini na prvi pogled“, kaže Miloš Bešić, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.
DPS, ali i Pokret URA, na čijem je čelu dosadašnji premijer Dritan Abazović, kritikovali su izbor Spajićeve vlade i posebno postavljanje Mandića na čelo skupštine, uz napomenu da su problematični njegovi stavovi usmereni protiv Evropske unije i NATO-a.
Mandić je lider Nove srpske demokratije (NSD), članice koalicije Za budućnost Crne Gore, koju čine mahom stranke koje su ranije bile okupljene oko Demokratskog fronta (DF).
Uticaj Beograda na rad vlade biće nula, a isto toliko je Beograd uticao na izbor mog kabineta, rekao je Spajić u prvoj izjavi nakon što je 31. oktobra, rano ujutro, izabrana 44. Vlada Crne Gore.
Ko su ministri u novoj Vladi Crne Gore?
Nova vlada imaće pet potpredsednika i 18 ministarstava, jedan resor manje nego odlazeća vlada Dritana Abazovića.
- 11 predstavnika Pokreta Evropa sad (predsednik vlade i 10 ministara)
- šest predstavnika Demokratske Crne Gore (dva potpredsednika i četiri ministra)
- dva predstavnika SNP-a (dva ministra, od kojih će jedan istovremeno biti potpredsednik)
- tri člana Albanskog foruma (tri ministra, među kojima jedan potpredsednik)
Prema postignutom dogovoru, 44. vlada će trajati godinu dana, posle čega je najavljena rekonstrukcija u kojoj bi ministarska mesta trebalo da dobiju i prosrpske stranke.
- Zamenik premijera Aleksa Bečić, zadužen za bezbednost, unutrašnju politiku, evropske i spoljne poslove
- Momo Koprivica, potpredsednik vlade za politički sistem, pravosuđe i antikorupciju
- Potpredsednik Vlade za ekonomsku politiku i ministar ekonomskog razvoja Nik Đeljošaj
- Ministar unutrašnjih poslova je Danilo Šaranović
- Ministar odbrane Dragan Krapović
- Ministar ljudskih i manjinskih prava Fatmir Đeka
- Ministar javne uprave Maraš Dukaj
- Ministar spoljnih poslova Filip Ivanović
- Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević
- Ministarka prosvete, nauke i inovacija Anđela Jakšić Stojanović
- Ministar finansija Novica Vuković
- Ministar saobraćaja Filip Radulović
- Ministar pravde Andrej Milović
- Ministar za prostorno planiranje, urbanizam i državnu imovinu Janko Odović
- Ministar zdravlja Vojislav Šimun
- Ministarka rada i socijalnog staranja Naida Nišić
- Ministar energetike i rudarstva Saša Mujović
- Ministar turizma, ekologije i održivog razvoja Vladimir Martinović
- Ministarka kulture i medija Tamara Vujović
- Potpredsednik vlade za rad, obrazovanje, zdravstvo i socijalu Srđan Pavićević
- Ministar poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković
- Potpredsednik vlade za demografiju i mlade i ministar sporta i mladih Dragoslav Šćekić
Zašto vlada politička nestabilnost u Crnoj Gori?
U Crnoj Gori, 2023. je bila godina promena koje su doneli prvo predsednički, a zatim i parlamentarni izbori.
Posle tri decenije na vlasti, poraženi su Đukanović i njegova Demokratska partija socijalista.
„U Crnoj Gori smo imali skoro tri decenije stabilokratije, a kada dominantna partija izgubi vlast, ne možete očekivati da alternativne političke stranke odmah uvedu državu u period stabilnosti“, kaže Bešić.
Ocenjuje da je politička nestabilnost posle pada DPS-a „razumna činjenica“.
Samo dva meseca posle predsedničkih izbora na kojima je Đukanović izgubio vlast, održani su vanredni izbori za Skupštinu Crne Gore.
Međutim, niko nije zadobio poverenje dovoljnog broja birača da samostalno napravi vladu.
Bešić podseća da je Spajić „pokušao da napravi vladu tako što će isključiti i DPS i koaliciju Za budućnost Crne Gore, ali i odlazećeg premijera Dritana Abazovića“.
„Međutim, od prvog trenutka je bilo jasno da je to gotovo nemoguće“, dodaje.
Bešić dodaje da su postojala dva puta – „približavanje poraženom DPS-u, što je nepopularno, ili približavanje Demokratskom frontu, što pravi probleme u odnosima sa međunarodnim partnerima“.
Dosadašnji Demokratski front Crne Gore, na čelu sa Mandićem, ima reputaciju stranke koja ne vidi Crnu Goru na evropskom putu, protivi se članstvu Crne Gore u NATO.
U intervjuu iz 2017, godine kada je Crna Gora postala članica vojnog saveza, Mandić je isticao da će Crna Gora revidirati stav po pitanju članstva kada on dođe na vlast, kao i da će povući priznanje Kosova.
Bila su potrebna četiri i po meseca da se dođe do dogovora o formiranju vlasti, podsetio je tokom rasprave na konstitutivnoj sednici Miloš Konatar, poslanik Pokreta URA.
„Nije problem što se čekalo četiri i po meseca nego što sporazum i dogovor Spajić-Mandić nije dobar i URA to neće podržati.
„Protiv smo iz najmanje dva razloga – prvi je što ovaj predlog nije korak ka EU, već korak nazad, ali i zato što je ovaj predlog plod kompromisa, za koji odgovornost ne nosi Andrija Mandić nego Milojko Spajić“, rekao je Konatar.
Ko je Milojko Spajić?
Milojko Spajić je rođen 1987. godine u Pljevljima.
Posle školovanja u rodnom gradu, bio je stipendista japanske vlade na Osaka Univerzitetu i Fakultetu ekonomskih nauka na Saitama Univerzitetu.
Zvanje magistra stekao je, takođe kao stipendista, u Francuskoj.
U biografiji na sajtu Vlade Crne Gore, navodi se da je potom osnovao sopstvenu kompaniju, da je radio u Tokiju i Singapuru, u globalnoj bankarskoj grupaciji Goldman Saks, ali i bio partner Venčr Kapital fonda u Singapuru.
Na poziciju ministra finansija i socijalnog staranja došao je u decembru 2020. godine posle parlamentarnih izbora kao nestranačka ličnost u vladi premijera Zdravka Krivokapića.
Zajedno sa Jakovom Milatovićem, osniva stranku Evropa sad, sa kojom pobeđuje na lokalnim izborima u Podgorici, predsedničkim i parlamentarnim izborima u Crnoj Gori.
Na sajtu vlade, navedeno je da „pored našeg govori i šest svetskih jezika“.
Ko je Andrija Mandić?
Jedan od lidera nekadašnjeg DF-a, rođen 1965. godine u Šavniku.
Smatraju ga za političara antizapadne struje, bliskog zvaničnom Beogradu, ali i Kremlju.
Zalaže se za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i ukidanje sankcija Rusiji, a protivio se ulasku Crne Gore u NATO, koja je članica vojnog saveza od 2017. godine.
Spada u red političara koji brane prava srpskog naroda u Crnoj Gori i zastupaju mišljenje da Srbija i Crna Gora treba da gaje što bliže odnose.
Devedesetih i na početku dvehiljaditih, pripadao je političkoj struji koja se zalagala za očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore, koja je prestala da postoji 2006. godine.
Mandić je 2016. godine optužen za pokušaj državnog udara na dan parlamentarnih izbora.
Zajedno sa Milanom Kneževićem, tada kolegom iz DF-a, a danas saborcem u predvođenju koalicije Za budućnost Crne Gore, Mandić je 2019. osuđen na pet godina zatvora, ali je presuda je kasnije oborena pred Apelacionim sudom, a ponovljeno suđenje je u toku.
Da li Mandić ima državljanstvo Srbije i zašto je to važno?
Zakon o crnogorskom državljanstvu zabranjuje dvojno državljanstvo, osim ako je stečeno pre proglašenja nezavisnosti Crne Gore 2006. godine, ili ako o tome postoji sporazum između dve države, kakav Srbija i Gora nisu potpisivale.
Iako je Mandić i sam potvrdio da ima i srpski i crnogorski pasoš, ne otkriva kada ga je stekao, mada je MUP Srbije početkom godine potvrdio da nema prebivalište u Beogradu, ali nije se izjasnio u vezi sa državljanstvom.
Mandić je na predsedničkim izborima 2023. bio predsednički kandidat.
Državna izborna komisija tada je diskvalifikovala Spajića, koji je trebalo da bude Mandićev suparnik, jer je utvrđeno da je srpsko državljanstvo stekao posle 2006, kao i da ima prebivalište u Beogradu.
Umesto Spajića, kandidaturu je predao Jakov Milatović, koji je potom pobedio na izborima za predsednika Crne Gore.
Spajić se kasnije odrekao srpskog državljanstva, da bi, na osnovu izbornog rezultata na junskim parlamentarnim izborima, dobio mandat za sastav nove vlade.
Andrija Nikolić, poslanik DPS-a, na konstitutivnoj sednici pozvao je Mandića da „pred građanima pokaže da je srpsko državljanstvo stekao legalnim putem i da ga to ne diskvalifikuje da bude predsednik parlamenta“.
Dodao je da ovo važno pitanje preko kojeg „neće lako preći“.
Obrazlažući Mandićevu kandidaturu, njegov koalicioni partner Milan Knežević rekao je da Mandić „nema rezervnu državu“.
Mandić „želi da pruži ruku pomirenja – i on i politički savez koji predstavlja, da shvatite da Crne Gore nema bez Crnogoraca, Albanaca, Bošnjaka, Muslimana, Hrvata, ali ni bez Srba“, rekao je Knežević.
Pogledajte video: Kako je izgledao dan kada je Crna Gora proglasila nezavisnost
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
