Kada nemački kancelar Olaf Šolc bude sleteo u Beograd, boja njegovog sakoa neće biti u centru pažnje kao sakoi Angele Merkel, ali će i te kako biti važno šta će on reći – možda i važnije od poruka nedavno penzionisane Muti (majka).
„Biće to jedna od najvažnijih poseta nekog stranog državnika u poslednjih 15 godina“, kaže za BBC na srpskom Vedran Džihić sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku.
„Situacija u svetu je veoma delikatna, nanovo se slažu kockice budućeg evropskog i geopolitičkog poretka, dok se Srbija možda nalazi na nekoj vrsti istorijske prekretnice i naravno da glas nemačkog kancelara ima drugačiji značaj nego u mirnijim vremenima.“
- Ko je Olaf Šolc – naslednik Angele Merkel
- Rat u Ukrajini iznad svih tema – šta je nemačka šefica diplomatije poručila Zapadnom Balkanu
- Kakav Balkan ostavlja Angela Merkel
Merkel je na vlasti bila 16 godina, tokom kojih joj je Zapadni Balkan bio jedna od glavnih preokupacija, a posebno se pamti njen dolazak u Srbiju 2011. godine.
Sa sastanka sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem izašla je vidno ljuta – godinu dana kasnije vlast preuzima Srpska napredna stranka, a komunikaciju sa njom Aleksandar Vučić.
Vučić je i danas ubedljivo najmoćniji političar u Srbiji, ali je svet potpuno drugačiji.
Rat u Ukrajini bukti više od 100 dana, zbog čega je Rusija pod sankcijama Zapada, ali u čemu Srbija, kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, i dalje ne učestvuje, iako je osudila invaziju.
U takvim okolnostima, Šolc se tet-a-tet sastaje sa predsednikom Vučićem, što se dogodilo i početkom maja u Berlinu.
„Moj utisak je da kancelar želi da izrazi podršku zemljama Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija, da se što pre pridruže Evropskoj uniji“, navodi za BBC na srpskom Hening Hof iz Nemačkog društva za inostranu politiku.
„Ipak, očekujem i da istakne da težnja za pridruživanjem sa sobom nosi i posvećenost normama i vrednostima EU, što podrazumeva usklađenost spoljne politike.“
Iako su srpski zvaničnici do sada sedeli na dve stolice, ističući da Rusiji – od koje Srbija ima podršku po pitanju Kosova, kao i zavisnost od snabdevanja gasom – neće uvesti sankcije, u poslednje vreme je bilo i izjava da se „ne zna šta život donosi“.
„Idealna situacija za Srbiju su dobri odnosi između Rusije, Evropske unije i Amerike, ali toga nažalost nema, što znatno sužava naš diplomatski prostor“, kaže za BBC na srpskom Ognjen Pribićević, diplomata i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj.
„Što rat u Ukrajini bude duže trajao, taj prostor će biti sve uži i uži… U jednom trenutku verovatno i preuzak.“
Da li će Šolc biti važan kao Merkel
Gde god bi Angela Merkel putovala, jedna od tema bila je i – boja njenog sakoa.
Stilisti i analitičari su tako došli do zaključka da je na manje formalnim sastancima nosila ljubičasto, a da je u belom ili bež bila kada je želela da pošalje poruke mira.
Upravo je bež sakou bila u septembru 2021. godine, prilikom poslednje posete Srbiji.
Tada je Beograd i Tiranu odabrala kao lokacije za „oproštajnu žurku“ – samo dve nedelje kasnije održani su izbori na kojima nije učestvovala.
Time je okončan njen 15 i kusur godina dug uticaj na političke prilike Balkana, gde bi mnogi lideri Muti (majka), kako joj je bio nadimak u Nemačkoj, mogli da zovu „političkom majkom“.
„Mađarski lider Viktor Orban je bio njen miljenik, takođe i hrvatski premijer Ivo Sanader, pa moja prijateljica Jadranka Kosor, Sanaderova naslednica“, izjavio je Boris Tadić u jednom od intervjua za BBC na srpskom.
Te 2011. godine, Tadić je odbio zahteve Angele Merkel po pitanju Kosova, čime je izgubio podršku Zapada, a ubrzo i izbore.
Tokom njenog mandata, Hrvatska je postala članica Evropske unije, za šta je, prema Tadićevim rečima, presudna bila upravo podrška Berlina.
Pokrenula je i Berlinski proces, inicijativu budućeg proširenja Evropske unije zemljama Balkana, a veliki uticaj je imala i na Briselski sporazum Beograda i Prištine.
„Mislim da bi Šolc, imajući u vidu trenutnu situaciju u svetu, odnos snaga u Berlinu, kao i sastav Bundestaga, mogao da bude važniji“, smatra Džihić.
Kako navodi, Merkel je region „držala visoko na agendi, ali joj se iz ove perspektive može prebaciti to što je reagovala prilično stabilokratski“.
„Pragmatičnim odnosom prema Vučiću omogućila je njegov rast i pretvaranje Srbije u de fakto autokratsko društvo“, smatra on.
„Kod Šolca je drugačije – njegova ministarka inostranih poslova (Analena Berbok) sve vreme insistira na spoljnoj politici orijentisanoj prema vrednostima.“
Berbok je u martu bila u Srbiji, kada je imala sastanke sa predsednikom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i šefom diplomatije Nikolom Selakovićem.
Najvažnija tema takođe je bila situacija u Ukrajini.
Na pitanje o važnosti Šolca za Balkan u odnosu na Merkel, Hof kaže da aktuelni kancelar do sada nije otkrio šta su tačno prioriteti njegove evropske politike.
On ipak veruje da će kancelar po pitanju Zapadnog Balkana „ići stopama Merkelove“.
„Zbog toga očekujem da Nemačka i dalje ima aktivnu ulogu na Balkanu“, kaže Hof.
Pribićević smatra da se Merkel i Šolc ne mogu porediti.
Kako navodi, reč je o dva potpuno drugačija doba, posebno imajući u vidu da je jedno bilo mirnodopsko, a drugo ratno.
„Nikako ne bih pravio paralele, jer je očigledno da se jedno vreme završilo, a drugo počelo sa novim kancelarom.
„Ipak, poseta nemačkog kancelara je svakako značajna, bez obzira ko tu funkciju vrši.“
- Merkel o Putinu, ruskom gasu i Ukrajini: „Nemam zbog čega da se izvinjavam“
- Berlinski susreti Srbije, Kosova i Nemačke: Nastavak dijaloga i sankcije Rusiji ključne teme
Koje poruke Šolc donosi?
Šest meseci od stupanja na funkciju kancelara, Šolc prvi put stiže na Balkan.
Prve dve stanice dvodnevne turneje biće Beograd i Priština, posle čega ide u Solun na poziv grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa.
Dan kasnije, 11. juna, Šolc ide u Severnu Makedoniju, pa Bugarsku.
U saopštenju iz njegovog kabineta, među temama putovanja navedeni su „evropska perspektiva Zapadnog Balkana, doprinos Nemačke unapređenju regionalne saradnje i prevazilaženje bilateralnih blokada“.
Ipak, dodaju, centralna tema biće „dalja zajednička reakcija na ruski agresorski rat protiv Ukrajine“.
Džihić smatra da je tu „pravac prilično jasan“ – Nemačka će „nedvosmisleno tražiti i insistirati“ da Srbija usaglasi spoljnu politiku sa Evropskom unijom.
To u praksi znači uvođenje sankcija Rusiji, kao što su zemlje EU već uradile.
„U tom smislu mislim da će Šolc imati nekoliko teških poruka za Vučića“, kaže Džihić.
https://www.instagram.com/p/CeR19a9oKyN/?igshid=YmMyMTA2M2Y=
O tome da li će Rusiji, koju vidi kao prijateljsku zemlju, Srbija uvesti sankcije, priča se gotovo od početka rata u Ukrajini, ali se situacija i dalje nije promenila.
„Naša pozicija je potpuno u skladu sa međunarodnim pravom i nacionalnim interesima… Nije laka, ali se borimo svaki dan da je održimo“, izjavila je krajem maja premijerka Ana Brnabić.
Isto ponavlja i predsednik Vučić, koji je u pričama o potencijalnim sankcijama pominjao i proročicu baba Vangu.
„Ja sam znao da postoji jedna baba Vanga i živela je u Bugarskoj, ali mi na političkoj sceni Srbije imamo toliko baba Vangi, da mi je neko pričao, ne bih poverovao.
„I svaki dan se bave samo proročkim poslom, a mi i dalje imamo istu poziciju kakvu smo imali pre 90 dana – jedina zemlja u Evropi koja ima istu i pravičnu poziciju, poziciju koja je usklađena sa najvišim nacionalnim i državnim interesima Srbije“, naveo je Vučić.
- Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
- Zorana Mihajlović za BBC: „Interesi ruskih lobija su bili jači“ kada se birao izvor gasa u Srbiji
Pored Ukrajine, Džihić i Pribićević kao drugu važnu temu očekuju pitanje regionalne stabilnosti, Bosne i Hercegovine, Kosova, kao i evrointegracija.
„U Srbiji postoji veliko nezadovoljstvo sporošću tog procesa i jedan od najvećih neuspeha Evropske unije u poslednjih 20 godina, ako ne i najveći, jeste neintegracija Srbije i Zapadnog Balkana“, smatra Pribićević.
Kako navodi, Bugarska i Rumunija su članice od 2007. godine, iako „tada nisu bile ništa bolje pripremljene nego što je Srbija danas.“
„A usled nečinjenja i nestrateškog razmišljanja Evropske unije, otvoren je prostor u koji su ušle druge velike sile“, kaže Pribićević.
Još jedna tema, dodaje on, ističući da je ona „možda i najvažnija“, biće ekonomska saradnja, jer je Nemačka „najvažniji i politički i ekonomski partner Srbije“.
„Na desetine hiljada ljudi radi u nemačkim kompanijama, postoje ogromna trgovina i razmena, veliki broj putovanja, velika dijaspora, veliki broj investicija…
„Svakako je Šolcova poseta izuzetno značajna u ovim novonastalim ratnim okolnostima u Evropi“, kaže Pribićević.
Šta dalje?
Teško je reći, imajući u vidu da se situacija menja gotovo iz dana u dan.
U Srbiju je nekoliko dana pre Šolca trebalo da dođe i Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova, što je sve komplikovalo.
„Poruka iz Berlina je bila – Šolcova poseta je upitna ako u Beograd dođe Lavrov, a Srbija bez pomoći Zapada ne znam kako bi mogla da izgura sledeći period“, kaže Džihić.
Međutim, ta poseta je otkazana zato što su Severna Makedonija, Crna Gora i Bugarska blokirale vazdušni prostor oko Srbije.
- Vučić: „Bezbroj zahteva da otkažemo posetu Lavrovu, ovakvu histeriju dugo nisam video“
- Razgovor Putina i Vučića: „Novi povoljni gasni ugovor, Srbija će imati sigurnu zimu“
Džihić smatra da je Vučić posle tog otkazivanja „malo odahnuo“.
„Zna da je veliki deo javnosti proruski nastrojen, da zemlja zavisi od ruskog gasa i u tom smislu je strategija sedenja na tri-četiri stolice bila okej, ali je to sve teže i teže.“
„Ali ni Šolc ne može da izmakne sve njih – recimo, ne može ništa protiv kineske stolice, zato što i on donekle sedi na njoj, u širem geopolitičkom smislu.“
On zbog toga očekuje da se predsednik Srbije u budućnosti, „korak po korak, strateški približi poziciji Zapada“, iako će „ponovo igrati duplu igru“.
„Još malo će igrati na vreme i čekati, pošto ni mi sami ne znamo koliko će taj zajednički front prema Rusiji biti jak.
„Dakle, ići će malo prema Zapadu, ali i igrati na vreme, argumentima o ugroženosti zbog gasa – tako će pokušati da izgura narednih nekoliko meseci.“
Da li to znači da će Srbija uvesti sankcije Rusiji?
Džihić smatra da će „možda nešto sankcija i biti uvedeno“, ali da to neće biti pun obim, već „nešto simbolično, što bi pokušao da objasni Kremlju.“
„Njima bi rekao ‘pod velikim smo pritiskom, ali smo ipak na vašoj strani’, što je opet neka međupozicija.“
Ipak, kako kaže, činjenica da sve zavisi od toga „da li će jedan čovek da kaže A ili B, ustane na levu ili desnu nogu, upućuje na razaranje društva, institucija i države u Srbiji“.
Hof i Pribićević takođe kažu da je teško odgovoriti na pitanje šta će se dalje dešavati.
„Iako smo videli neverovatno jedinstvo u delu EU kada je reč o agresiji na Ukrajinu, što rat duže traje, veći će i biti izazov da se to jedinstvo održi“, navodi Hof.
„To bi moglo da umanji pritisak na Beograd da održi politiku neutralnosti“, ističe.
Pribićević tu naglašava da je Srbija zapravo samo „vojno neutralna, ali da je politički veoma opredeljena za EU“.
„Naši građani u ogromnom procentu, bez obzira na izjašnjavanje o podršci (koja je sve manja), gledaju u pravcu Evropske unije – tamo odlaze kao turisti, da žive, rade, kupuju frižidere, veš mašine, automobile, štede u tom novcu… Naš život je tamo.“
Jedno je sigurno, kaže – što rat bude duže trajao, to će biti teže po Srbiju.
Pogledajte video – Po čemu će Nemci pamtiti Angelu Merkel
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
