Ukupan rezultat glasanja o prijemu Kosova u Savet Evrope za srpski državni vrh nije bio neočekivan, ali odluke nekih članica donele su i prijatna i neprijatna iznenađenja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Beograd mora „više da poštuje“ one koje su glasale protiv, poput Gruzije, a među onima čiji ga je stav razočarao našla se Jermenija, koja nije glasala.
„Ukoliko neko ne poštuje teritorijalni integritet, zašto bismo mi poštovali nečiji teritorijalni integritet?“, zapitao je Vučić prilikom obraćanja 24. aprila.
Za prijem Kosova u Savet Evrope glasale su 33 zemlje, sedam je bilo protiv, pet uzdržano, a u poslednju grupu svrstala se i Moldavija.
Dok Vučić najavljuje mogući zaokret u spoljnoj politici Beograda usled glasanja u Savetu Evrope, Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador u Belorusiji, veruje da bi ta promena „više štete mogla naneti Srbiji, nego tim zemljama“.
„Ne isključujem da Srbija iz interesa ili dobijanja političkih poena u Moskvi promeni stav po pitanju Moldavije ili Gruzije, ali to se kosi sa osnovnim načelom Beograda da podržava teritorijalni integritet svih članica Ujedinjenih nacija – tako bi napravila presedan koji njoj samoj ne ide u prilog“, opisuje Đukić za BBC na srpskom.
- Koliko liče slučajevi Kosova i Nagorno-Karabaha
- Od očekivanja EU do „razočaranja“ Rusije: Šta bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Moskvi
- Ko je od vladara Srbije i Jugoslavije birao istok, a ko zapad – i kako su prošli
Kod usvajanja stava o teritorijalnoj celovitosti drugih članica Ujedinjenih nacija, Srbija bi trebalo da se vodi odredbama Povelje ove organizacije, koje su za nju obavezujuće, kaže Duško Dimitrijević, naučni savetnik Centra za međunarodno pravo i ekonomiju, za BBC na srpskom.
„Pored načela suverene jednakosti država, Povelja proklamuje još i princip nepovredivosti teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država“, kaže ovaj stručnjak za međunarodno pravo.
Srbija se u dosadašnjoj spoljnopolitičkoj orijentaciji zalagala za ove principe i odnos zvaničnog Beograda prema Gruziji, Moldaviji i Jermeniji „ne bi trebalo da bude dodatno opterećen uvođenjem reciprociteta“ prilikom budućih glasanja u međunarodnim institucijama, navodi ovaj stručnjak za međunarodno pravo.
„Za našu državu je preče dosledno poštovanje opšteg međunarodnog prava koje insistira na poštovanju teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, budući da se time štiti i sopstveni teritorijalni integritet“, zaključuje Dimitrijević.
Gruzija: Međusobna podrška sa Srbijom, koja se ‘verovatno neće menjati’
Najveći izazov teritorijalnoj celovitosti Gruzije već više od 30 godina je Južna Osetija, severna pokrajina ove zemlje, koja je 1992, posle raspada Sovjetskog Saveza proglasila nezavisnost.
U ovoj pokrajini došlo je i do sukoba Rusije i Gruzije 2008, a posle okončanja konflikta i proterivanja gruzijske vojske iz ovog dela zemlje, Moskva je priznala Južnu Osetiju i Abhaziju kao nezavisne države.
Međutim, još su samo Nikaragva, Nauru, Venecuela i Sirija učinile isto, ali ne i Srbija.
Zvanični Beograd je „sve vreme imao stav da ne odobrava cepanje država članica Ujedinjenih nacija, polazeći od sopstvenih interesa, a tako se postavila i u slučaju Gruzije“, napominje diplomata Srećko Đukić, član Foruma za međunarodne odnose.
Gruzija je istovetno reagovala po pitanju nezavisnosti Kosova, a takav stav zadržala je i prilikom glasanja za prijem u Savet Evrope.
Kao jedan od ključnih uzročnika protivljenja Gruzije članstvu Kosova u Savetu Evrope Đukić vidi „inerciju dosadašnjeg postavljanja te zemlje prema Kosovu i Srbiji u međunarodnim organizacijama“.
„Sadašnja vlada i predsednik Gruzije su proruski orijentisani i ne znam koliko je prilikom glasanja u Savetu Evrope bio prisutan taj ruski sentiment, a koliko strah da bi sutra Južna Osetija i Abhazija takođe mogle da zakucaju na vrata Saveta Evrope“, dodatno pojašnjava.
On smatra da slučajevi Kosova i Abhazije i Južne Osetije nisu pandani, prevashodno zbog činjenice da je Kosovo priznao daleko veći broj država članica Ujedinjenih nacija.
„Mislim da u bližoj budućnosti nije realno govoriti o glasanju oko nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije i iluzija paralele sa Kosovom, koje je priznalo stotinak zemalja, nije realna.
„Ne verujem ni da će biti promena stavova Gruzije i Srbije o ovim pitanjima u budućnosti“, zaključuje on.
Jermenija: Problemi sa Srbijom ‘slični’, ali pristup Beograda ‘više lukrativan, a manje principijelan’
Poslednji sukob Azerbejdžana i Jermenije u Nagorno-Karabahu izbio je 2020. godine, pokrenuvši ponovo pitanje statusa ovog dela Azerbejdžana.
Raspadom Sovjetskog Saveza krajem osamdesetih godina 20. veka, Nagorno-Karabah je ostao deo Azerbejdžana, ali ga kontrolišu separatistički etnički Jermeni koje podržava jermenska vlada.
„Od 1994. postoji Minska grupa OEBS-a koja se bavi rešavanjem ovog pitanja, a čine je Rusija, SAD i Francuska, ali do sada ništa opipljivo nije postignuto“, kazao je 2020. godine za BBC na srpskom Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije, kome je oblast Kavkaza predmet istraživanja.
Dok su mnogi u pitanju Nagorno-Karabaha povukli paralele sa sporom Srbije i Kosova, „veće su razlike, nego sličnosti“ ova dva slučaja, dodao je tada Gajić.
Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:
Tri godine kasnije, o Jermeniji se ponovo govori u Srbiji, a predsednik Aleksandar Vučić označio ju je kao jednu od zemalja čijom odlukom da preskoči glasanje o prijemu Kosova u Savet Evrope nije bio zadovoljan.
Diplomata Srećko Đukić podseća da je Srbija dosad poštovala teritorijalni integritet Azerbejdžana i Jermenije, ali i da je njen stav povodom sukoba u Nagorno-Karabahu bio „lukrativan, a ne principijelan“.
„Prodavala je oružje čas jednoj, čas drugoj zemlji – u tome se vidi lukrativan vid spoljne politike, uprkos stavu nemešanja u konflikte i tome što su nam te zemlje bliske zbog problema koje imaju.
„Činilo se da se Srbija malo više postavlja na stranu Azerbejdžana, što nije toliko neosnovano, ako znamo da je Azerbejdžan zemlja nafte i gasa sa važnom ulogom u regionalnim, ali i evropskim relacijama“, smatra Đukić.
Više o trgovini oružjem iz Srbije u Azerbejdžan i Jermeniju, kao i reakcijama zvaničnika po tom pitanju, pisao je portal Istinomer.
Srećko Đukić ističe i da se Jermenija tokom prethodnih godina našla na prekretnici, jer je posle primirja u Nagorno-Karabahu posredstvom Rusije, promenila spoljnopolitički kurs.
„Rusija se u očima Jermenije pokazala kao nedovoljno sposobna i moćna da je zaštiti, iako Jerevan ima čvrste veze sa Moskvom, pa se okrenula od Rusije i mislim da traži rešenje i održivi opstanak na drugoj strani – verovatno na Zapadu“, ističe.
Aleksandar Vučić najavio je da bi moglo doći do „ne tektonskih, ali dubinskih i suštinskih“ promena u politici prema određenim državama posle glasanja u Savetu Evrope.
Međutim, eventualni zaokret u odnosima sa Jermenijom „neće mnogo značiti“ ni za Beograd, ni za Jerevan, smatra Đukić.
„Srbija je samo jedan glas i on nije odlučujuć, a rekao bih da bi promena stava veću štetu mogla da nanese Srbiji nego drugim državama“, ocenjuje ovaj diplomata.
Duško Dimitrijević, stručnjak za ljudska prava, smatra da bi Beograd mogao „pokaže da vodi mudru i odgovornu spoljnu politiku“ ukoliko ostane na kursu poštovanja teritorijalnih integriteta drugih članica Ujedinjenih nacija.
„Tako bi uvažila fragilnu poziciju zemalja, koje su iz sopstvenih razloga koji proizilaze iz nepovoljnih geopolitičkih okolnosti, ali i činjenice da se nalaze u zonama ‘zamrznutih konflikata’ između Istoka i Zapada, zauzele drugačije stavove u Komitetu ministara Saveta Evrope“, objašnjava Dimitrijević.
Čak i posle najava zaokreta u spoljnoj politici, Srbija bi „morala da nastavi da realno procenjuje svoje mogućnosti, ali i nemogućnosti“, ocenjuje stručnjak za međunarodno pravo.
„To se naročito odnosi na poziciju koju bi Srbija trebalo da zauzme u odnosu na države koje ne glasaju za njene interese u okviru međunarodnih organizacija“, dodaje Dimitrijević.
Moldavija: ‘Razumevanje i mekši stav’ Srbije zbog uzdržanosti Kišinjeva
Oblast Pridnjestrovlja na istoku Moldavije, uz granicu sa Ukrajinom, je „Ahilova peta“ ove zemlje, o čemu je ranije pisao BBC.
Ovo je prvi samoproglašeni entitet na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, sa pretežno ruskim govornim stanovništvom i izraženim proruskim osećanjima, gde je smešten i kontigent ruskih vojnika.
Rusija za više od 30 godina postojanja Pridnjestrovske Moldavske Republike nije priznala ovaj entitet, što nije učinio ni zvanični Kišinjev.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegova moldavska koleginica Maja Sandu 15. marta ove godine „izrazili su obostranu podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu“, i dodali da će „moguća otvorena pitanja biti rešavana dogovorom“, objavili su iz Predsedništva Srbije, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).
- Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
- Pridnjestrovlje je „Ahilova peta“ Moldavije – da li je to novi Donbas
- Počela procedura prijema Kosova u Savet Evrope, podrška 33 zemlje na osnovu sporazuma Beograda i Prištine
Više od mesec dana kasnije, Moldavija je odlučila da ostane uzdržana kod glasanja o prijemu Kosova u Savet Evrope.
Ovakav stav Kišinjeva bio je „i očekivan, i nije“, kaže diplomata Radojko Bogojević, koji je tokom karijere učestvovao i u mirovnim pregovorima u Pridnjestrovlju, za BBC na srpskom.
„Očekivan je zbog situacije u Ukrajini i težnje Moldavije ka članstvu u Evropskoj uniji, a sa druge strane nije, zato što nas je Moldavija od početka podržavala i imala stav da ne priznaje nezavisnost Kosova“, pojašnjava.
Bogojević ocenjuje da je Moldavija „pod velikim pritiscima sa svih strana“, oni se mogu okarakterisati kao „ekonomski, ali i vojni“, što utiče i na odluke poput glasanja u Savetu Evrope.
„Stanovništvo je u velikoj meri podeljeno na proevropski i proruski deo, što se oseti prilikom svakog odlučivanja, vlada u toj zemlji je stalno na klackalici, a imaju i Pridnjestrovlje koje teži nezavisnosti od rata koji je vođen ili da makar održe delimičnu nezavisnost.
„S druge strane, privreda i izvoz Moldavije mnogo zavise od Ukrajine i luke Odesa“, opisuje diplomata.
Predsednik Srbije tokom obraćanja u ponedeljak 24. aprila naglasio je da je razočaran odlukama Ukrajine, Bosne i Hercegovine i Jermenije, ali ne i Moldavije, koja je ostala uzdržana.
Odnosi Srbije i Moldavije „nisu naročito razvijeni“, „apsolutno“ se temelje na uzajamnom poštovanju teritorijalnog integriteta, ali „neće biti ugroženi na ozbiljniji način“ posle glasanja, smatra Radojko Bogojević.
„Čini mi se da je u odnosu na Srbiju napravljena dobra odluka – nisu glasali za prijem Kosova i čak mislim da će Srbija imati razumevanja i dosta mekši stav prema uzdržanosti Moldavije nego prema Ukrajini“, ocenjuje.
Pogledajte i ovu priču:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
