Drugog oktobra će rekordan broj glasača izaći na birališta u Brazilu na opšte izbore koje posmatrači nazivaju „ključnim testom“ za politički sistem zemlje.
Više od 150 miliona ljudi biraće državne guvernere i odbornike, kao i poslanike i senatore, ali će naglasak nesumnjivo biti na predsedničkom obračunu aktuelnog šefa države Žaira Bolsonara i bivšeg Luiza Ignasija „Lula“ da Silve.
Rezultat ovog izuzetno polarizovanog okršaja – do kog će možda doći tek posle drugog kruga izbora između dva kandidata sa najvećim brojem glasova ako nijedan od 11 kandidata ne osvoji 50 odsto glasova – osetiće se i izvan granica najveće i najmnogoljudnije zemlje Latinske Amerike.
A svet već pažljivo motri na njih – možda najglasnije od svih, SAD su javno pozvale Bolsonarovu vladu da „poštuje demokratski proces“ pošto je aktuelni predsednik javno doveo u pitanje elektronski sistem glasanja u zemlji.
- Zašto u policijskim akcijama u Brazilu stradaju deca
- Bolsonaro uzvraća udarac kompanijama u čijem vlasništvu su društvene mreže
- Plemena zaboravljaju sukobe zbog borbe za Amazoniju
Ujedinjene nacije su 22. septembra izdale saopštenje u kom su pozvale vlasti, kandidate i političke stranke u Brazilu da „osiguraju da predstojeći opšti izbori prođu mirno i bez nasilja izazvanog izborima“.
Očekuje se da će u Brazil otputovati rekordan broj međunarodnih organizacija koje posmatraju izbore, prema Vrhovnom izbornom sudu zemlje (TSE).
Ali uzavrela atmosfera nije jedini razlog zašto će ljudi širom sveta pratiti glasanje u Brazilu 2. oktobra.
- Oni su se uhvatili u koštac sa korona virusom i pobedili
- Paulo Koeljo: „Brazilu preti povratak u one najmračnije godine”
Pitanje Amazonije
Na ovim izborima najkrupniji ulog bi mogao da bude budućnost najveće prašume na svetu, sudeći po ekološkom istorijatu dvojice glavnih kandidata.
Tokom njegova dva mandata kao predsednika Brazila (2003-2010), Lula je uticao na smanjenje brzine krčenja šuma u Amazoniji sprečivši ilegalnu seču, rudarenje i stočarstvo u regionu čije očuvanje igra veliku ulogu u ublažavanju klimatskih promena.
Iako se stopa uništenja šuma već bila pojačala pre Bolsonarovog trijumfa na izborima 2018, ona se značajno ubrzala otkako je on preuzeo dužnost u januaru 2019.
U izveštaju brazilskog Instituta za istraživanje životne sredine Amazonije objavljenom početkom ove godine tvrdi se da se krčenje šuma povećalo za skoro 57 odsto za Bolsonarovog mandata.
Ultradesničarski predsednik otvoreno je branio komercijalno krčenje Amazonije, a posebno se usprotivio zaštiti domorodačkih zemljišta – on je prvi brazilski lider od 1988. koji nije potpisao nijedan ukaz kojim se demarkira domorodačko zemljište.
Strane vlade i ekološke grupe izrazile su veliku zabrinutost zbog ove situacije.
Tais Banvart, portparol Grinpisa, rekao je za BBC da izbori „moraju da pošalju jasnu poruku da se odustajanje od naše ekološke zaostavštine neće tolerisati“.
„Naučnici već upozoravaju da se Amazonija bliži takozvanoj ‘prelomnoj tački’, kada će šuma izgubiti sposobnost da se sama obnovi posle događaja kao što su suše, požari i seča drveća“, kaže Banvart.
„Proteklih skoro četiri godine, Bolsonarova administracija je pokazala, u govorima, postupcima i merama, njegov prezir prema agencijama za zaštitu životne sredine, domorodačkim narodima, ekološkim aktivistima i demokratiji.“
Bolsonaro je zauzeto nešto pomirljiviji ton u međunarodnim vodama: na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ovog meseca predsednik je tvrdio da se njegov ekološki učinak ne prenosi verno u medijima.
„Što se tiče ekološkog i održivog razvoja, Brazil je deo rešenja i uzor za svet“, izjavio je on.
- Verski pokret koji je zahvatio i fudbalsku reprezentaciju Brazila
- „Pa šta“: Kako ovaj svetski lider ignoriše Kovid-19
Brazil je važan i ekonomski i politički
Pored toga što je najveća i najmnogoljudnija zemlja Latinske Amerike, Brazil je i jedna od 15 najvećih ekonomija sveta i veliki igrač u određenim sektorima globalne trgovine.
Brazil je vodeći proizvođač robe kao što su soja, govedina i rude gvožđa, i krupan je trgovački partner i SAD i Kine.
Stoga, turbulentni izbori – ili post-izborni period – mogućnost je koja izaziva zabrinutost u svetu.
Brazilski sociolog i ekspert za međunarodne odnose Leonardo Fontes veruje da će „mlada demokratija“ zemlje biti stavljena na probu zbog Bolsonarovog upornog dovođenja u pitanje elektronskog glasačkog sistema, što je dovelo do spekulacija da će sledbenici čoveka koji nosi nadimak „Tropski Donald Tramp“ možda održati vlastitu verziju post-izbornih nereda u američkom Kapitolu 6. januara 2021.
„Ugrožen je važeći demokratski sistem u nekoliko zapadnih zemalja, a već smo videli obeležja ovoga i u Brazilu“, objašnjava Fontes.
„Moramo da vidimo šta će Bolsonaro uraditi u slučaju poraza, ali mislim da može slobodno da se kaže da je u Brazilu demokratija stavljena na probu.“
Bolsonarovu zapaljivu retoriku prati zakon kojim se popuštaju propisi o posedovanju oružja u Brazilu.
Od 2018. godine, broj oružja u privatnom vlasništvu se udvostručio na skoro dva miliona, prema podacima Brazilske vojske i policije, koje je analizirala brazilska stručna grupa Sou da Paz.
„Danas imamo pravu armiju naoružanih civila i situacija je veoma zabrinjavajuća“, kaže Karolina Rikardo, izvršna direktorka Sou da Paza.
Izražena je zabrinutost i povodom uloge koju bi prava vojska mogla da odigra na izborima.
Brazilom je vojska vladala od 1964. do 1985. i predsednik Bolsonaro je bivši kapetan vojske, a njegov potpredsednik Hamilton Mourao je general.
Ali eksperti su za BBC prošlog meseca rekli da nisu primetili sklonost ka državnom udari u vojnim krugovima.
Drugo bojno polje je front dezinformacija.
Posebno brine upotreba društvenih mreža za širenje glasina tokom izborne kampanje, naročito Vocapa, najkorišćenijeg servisa za instant poruke u Brazilu.
U intervjuu za brazilski list Estado de S. Paolo Dario Durigan, šef javne politike Vocapa za Brazil, rekao je da su izbori od 2. oktobra „najvažniji izbori na svetu“ za kompaniju u vlasništvu Mete.
„To je polarizovana zemlja i veoma teško okruženje“, rekao je Durigan.
Zaokret u odnosu na krajnju desnicu?
Najskorije ankete u Brazilu ukazuju na to da Lula ima ubedljivo vođstvo u odnosu na Bolsonara.
Iako to nužno ne znači da će bivši predsednik osvojiti dovoljno glasova da pobedi već u prvom krugu, ankete ukazuju i na to da bi levičarski političar pobedio aktuelnog predsednika u drugom krugu.
Za političke naučnike koji prate uspon ultradesničarskih lidera u raznim zemljama u poslednjih nekoliko godina – najskorije pobeda Đorđe Meloni na italijanskim izborima – ovo će predstavljati značajan prekid bilo kakvog trenda.
„Brazil je ekonomski i politički relevantna zemlja, tako da će ovo zaista predstavljati veliki poraz za krajnju desnicu“, smatra doktor Vinisijus de Karvaljo, predavač brazilskih i latinoameričkih studija na Kraljevskom koledžu u Londonu.
„Brazilski izbori će se održati u vreme značajnih pobeda za obe strane političkog spektra širom sveta“, dodaje Karvaljo, pozivajući se na skorašnju pobedu prvog levičarskog predsednika u Kolumbiji u junu.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
