slika iz 1928. kada je otkriven skelet

Institute of Archaeology, Prague
Skelet je otkriven 1928. godine

Arheolozi se decenijama bore sa identitetom skeleta iz 10. veka, koji je otkriven u Praškom dvorcu, a posmrtne ostatke su i nacisti i Sovjeti iskorišćavali u ideološke svrhe.

Pokušaji da se hiljadugodišnjem skeletu otkrije etničko poreklo govore možda više o nama nego o njemu.

On leži, glave okrenute nalevo, dok mu je desna ruka naslonjena na gvozdeni mač. Pored leve ruke je par noževa i gotovo ih dodiruje prstima.

Uz lakat mu je nešto nalik britvi i kresivu – srednjevekovno sredstvo za paljenje vatre, u to doba statusni simbol više nego bilo šta drugo.

Na nogama – ostaci male drvene kante – nalik ceremonijalnim vazama za piće koje su koristili vikinzi – kao i gvozdena glava sekire.

Mač ratnika je ono što upada u oči. Nešto kraći od jednog metra, i dalje je simbol snage i lepote, uprkos desetovekovnoj koroziji.

Da li je bio viking?

„Mač je kvalitetan, verovatno napravljen u zapadnoj Evropi“, kaže profesor Jan Frolik, arheolog za srednji vek na Češkoj akademiji nauka.

Ovaj tip mača koristili su vikinzi na severu Evrope, u današnjoj Nemačkoj, Engleskoj i centralnoj Evropi, ali je bio deo opreme i drugih naroda.

„Dakle, većina njegove opreme je vikinška ili bar nalik vikinškoj. Ali, njegova nacionalnost je pitanje“, dodao je.

To je pitanje koje intrigira i zbunjuje istoričare otkada je ukrajinski arheolog Ivan Borkovski 1928. godine pronašao skelet u Praškom zamku.


Izgnanik iz ruskog građanskog rata, Borkovski je možda bio zadužen za iskopavanja, ali je kao puki pomoćnik šefa arheologije u Nacionalnom muzeju u Pragu sprečen da objavi zaključke do kojih je došao.

Kako su skelet prisvojili i nacisti i Sovjeti

Kada su nacisti okupirali Prag 1939. godine, brzo su prihvatili teoriju o vikingu jer im se odlično uklapala u nemački narativ o rasnoj čistoti.

Vikinzi su, pre svega, bili nordijski narod, dakle, Germani. Za okupatore je ovaj lenji zaključak bio korisna propaganda, jer je ojačala Hitlerovu zamisao da nemačka rasa prosto ponovo zauzima zauzme drevnu teritoriju koja im s pravom pripada.

Evropska prestonica popločana jevrejskim nadgrobnim spomenicima

Kasnije je Borkovski prisiljen da se pridruži nacističkoj akademskoj zajednici, pod pretnjom da će biti poslat u koncentracioni logor. Njegovo delo je potpuno preuređeno i objavljeno tako da potvrdi istorijske tvrdnje Nemačke.

Odmah nakon rata, kako je sovjetski uticaj u Pragu bivao sve jači, Borkovski je bio ponovo primoran da preokrene stavove i da tvrdi da je bio pod pritiskom da podrži teoriju o vikinškom poreklu skeleta.

Jan Frolik

BBC
Jan Frolik kaže da je i dalje pitanje identiteta

Brzo je odabrao da oživi prethodno tumačenje njegovog bivšeg šefa – da se radi o ostacima važnog pripadnika dinastije važnom članu rane slovenske dinastije Pšemisloviči, koja je Bohemijom vladala više od 400 godina, do 1306.

Nova pretnja – ovog puta zatvor Gulag – povučena je.

Odakle je bio?

Nakon 70 godina, arheolozi poput profesora Frolika, slobodni su da donose sudve zasnovane na nauci, a ne na ideologiji.

„Sa sigurnošću znamo da nije rođen ovde u Bohemiji“, rekao je, objašnjavajući da su analize stroncijum radioaktivnih izotopa u ratnikovim zubima pokazale da je odrastao na zapadu Evrope, najverovanije negde na južnoj obali Baltičkog mora ili možda u Danskoj.

Ali to je primarna vikinška teritorija, sigurno?

„Da, ali to što je rođen na Baltiku ne znači automatski da je bio Viking. U to doba je severna obala Baltika bila dom Slovena, baltičkih i drugih naroda.“

On veruje da je ratnik sa zapada – koji je preminuo iz nepoznatih razloga sa oko 50 godina – došao u Prag u rano doba odraslosti, da služi ili Borivoju Prvom, prvom vojvodi Bohemije i pretku dinastije Pšemislovići ili njegovom najstarijem sinu i nasledniku Zbignjevu Prvom.

Crtež Borivoja Prvog iz 19. veka

BBC
Crtež Borivoja Prvog iz 19. veka

Pšemislovići su osnovali Praški dvor kao središte boemske države, a ratnikov grob u centru njihovog dvorca ukazuje na to da je bio istaknut.

Gledajući u skelet nepoznatog vojnika, zatrpan staklom u prohladnim podzemnim hodnicima Stare kraljevske palate, teško je ne postaviti isto, u suštini neshvatljivo pitanje: Ko je tačno bio taj čovek baltičog porekla, s mačem nalik vikinšog, bohemijski majsto?

„Baš kao što danas ljudi mogu imati više identifikacija u skladu sa svojom situacijom, tako je bilo i u prošlosti“, kaže profesor Nikolas Sanders, specijalista za konflikt u 20. veku, arheolog i antropolog na Univerzitetu u Bristolu.

Sanders je nedavno objavio članak o kosturu iz Antike, zajedno s profesorom Frolikom i nemačkim stručnjakom za DNK Volkerom Hejdom, koji trenutno radi na DNK analizi koja bi mogla da otkrije više o etničkom poreklu ratnika. Više, ali ne i sve.

„Heterogena kolekcija predmeta ovog čoveka pokazuje njegovu višestruku ličnost, možda pre nego što nam govori da je bio Viking ili da je bio Sloven“, kaže Sanders.

„Ljudi stvaraju identitet na osnovu mesta i vremena, a ovaj čovek je očigledno bio bitan igrač – ako ne iglavni igrač – niz godina.“

Drugim rečima, predmeti odražavaju njegov život.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.