Pre skoro pola veka: Kako je Velika Britanija proslavila ulazak u Evropsku uniju

Nova kovanica od 50 penija bila je izrađena i tada – a na njoj se našlo devet ukrštenih šaka kao simbol proširenog članstva kluba.

Ali premijer iz redova konzervativaca Edvard Hit otišao je korak dalje i organizovao 11 dana kulturnih događaja koje je finansirala vlada.

Sa početkom tri dana posle zvaničnog ulaska 1. januara, u sklopu „Fanfara za Evropu“ održano je stotine muzičkih, umetničkih i sportskih događaja.

Kao sa Bregzitom 2020. godine, povod nije bio imun na politička koškanja.

• Bregzit: Sve što morate da znate
• Da li sledi novi referendum za nezavisnost Škotske
• Srbi u Velikoj Britaniji nakon izbora: (Ne)izvesnost Bregzita

Hit, eurofil koji je odavno sanjao da vidi Veliku Britaniju u EEZ, poznatu kao Zajedničko tržište, preuzeo je aktivnu ulogu u nekim događajima.

Prisustvovao je specijalnoj gala večeri u Kraljevskoj operi, a lično je uručio nagrade britanskoj i deci iz EEZ koja su osvojila besplatna letovanja u takmičenju iz pisanja sastava.

Spustio je i zastavu za označavanje početka trke desetak oldtajmera od Londona do Brisela.

Odluka da se stavi u sam centar zbivanja nije prošla bez rizika, međutim, jer su neki događaji bili praćeni protestima demonstranata protiv zajedničkog tržišta.

Štaviše, premijer je bio gađan smrdljivom bombom dok je pristizao na gala veče u Kovent Gardenu zajedno sa Kraljicom.Uprkos optužbama za trijumfalizam, ovaj ton predstavlja nešto prigušeniji kontrast u odnosu na britanski ulazak u tadašnju Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ) 1973. godine.

U osmišljavanju programa za „Fanfare“ učestvovalo je ukupno sedam vladinih ministarstava i dva posebno osnovana odbora.

Nezavisni poslanik i predsedavajući Veća za umetnost lord Gudman vodio je odbor zadužen za kulturne događaje – dok je drugi odbor, kojim je predsedavao konzervativni poslanik lord Mankroft, obuhvatao druge oblasti.

Programom su dominirali kulturni događaji, sa organizovanih 25 slikarskih izložbi na evropske teme, kao i gomilom koncerata.

Za specijalan nastup dovedena je Berlinska filharmonija, dok su nastupile i muzičke grupe kao što su Kinks, Steeleye Span i Slade.

Mona Liza odbijena

U muzejima Viktorija i Albert, organizovana je izložba s umetničkim delima posebno pozajmljenim iz šest već postojećih zemalja članica EEZ.

Danska je poslala dva duvačka instrumenta iz Bronzanog doba, dok je italijanska donacija, bista Bruta od Mikelanđela, u programu opisana kao „izuzetno ekspresivna posveta borbi protiv tiranije“.

U međuvremenu, Francuska, koja je dvaput stavila veto na britanski ulazak u EEZ, poslala je prikaz varanja na kartama iz 17. veka slikara Žorža de Latura.

Međutim, pokušaji da se u London dovede Mona Liza navodno su propali kad je odbijen zahtev da se u zamenu u Luvr pošalje Kamen iz Rozete

Među udarnim događajima bila je specijalna fudbalska utakmica na Vembliju, u kojoj su se susreli igrači iz šest postojećih zemalja EEZ-a sa timom sastavljenim od igrača iz Velike Britanije, Irske i Danske, koje su savezu pristupile 1973. godine.

„Trojka“ prema odabiru selektora koji je osvojio Svetsko prvenstvo za Englesku ser Alfa Remzija, pobedila je 2-0 golovima danskog internacionalca Heminga Jensena i centarfora Koventrija Kolina Stajna.

Među britanskim zvezdama koje su igrale našli su se engleski reprezentativci Bobi Mur i Bobi Čarlton, kao i škotski internacionalac Piter Lorimer.

Nemački internacionalac Franc Bekenbauer takođe je igrao, mada je zamenjen u poluvremenu.

Uprkos prisustvu zvezda, međutim, karte su se slabo prodavale, a pojavilo se svega 36.500 navijača, što nije mnogo više od trećine kapaciteta Vemblija u ono vreme.

Mankroft priznao Tajmsu tri meseca pre početka događaja da su neka veća odbila da učestvuju.

„Ali našli smo mnogo više njih, koji, iako ne previše entuzijastični, prihvataju da će se britanski ulazak u EEZ desiti i spremni su da nam se pridruže i daju sve od sebe“, dodao je on.

Podrška poreskih obveznika od 350.000 funti – oko 4,2 miliona u današnjem novcu – takođe se pokazala spornom uprkos protestima lorda Gudmana pred poslanicima koji su kritikovali trošenje da je to „beznačajna suma za jedna ovakav festival“.

Lider laburista Harold Vilson – koji je bio protiv sporazuma konzervativaca da se uđe u EEZ – nazvao je vladine subvencije „skandalom“.

On je predložio da bi umesto slavlja bilo mnogo prikladnije da su svi britanski radnici dobili slobodan dan.

Pored Škotske, Velika Britanije bila je jedina zemlja EEZ-a koja u vreme kad se pridružila nije radnicima odobravala neradan dan 1. januara – iako je prvi dan u Novoj godini odavno obeležavan široko rasprostranjenim odsustvima u određenim sektorima.

Verovatno prepoznavši neizbežno, Ford i Britiš Lejlend bile su među prvim firmama koje su dobrovoljno pustile radnike kućama na taj dan 1973. godine.

Prvi dan u Novoj godini postao je zvaničan praznik širom Velike Britanije 1974. godine.

Edvard Hit takođe je morao da se brani od optužbi da su „Fanfare“ propagandna vežba, kojom dominiraju intelektualni događaji koncentrisani u Londonu.

Tempiranje datuma za ulazak Britanije u EEZ takođe nije bio od pomoći, budući da se desio usred vladinog zamrzavanja plata kako bi se zauzdala inflacija.

Džim Kalahan, budući laburistički premijer koji je tada služio kao ministar spoljnih poslova iz senke za ovu stranku, doveo je to u vezu kad se o datom pitanju raspravljalo u Donjem domu parlamenta.

„Moglo bi da se pomisli da zbog toga što vlada ne može ljudima da obezbedi hleb, daje im cirkuse“, podsmehnuo se on..

Uprkos razlikama u odnosu na današnje okolnosti, Bregzit je premostio čitave decenije sa „Fanfarama“ u jednom pogledu – oživljavanjem jednog elementa proslave ulaska u EEZ koji je prilično omanuo onomad 1973. godine.

Izložba u Vajtčepelskoj galeriji 1973. godine naslovljena „Slatkiši“ doživela je iznenadni kraj poslednjeg dana kada su izložene evropske poslastice proždrala školska deca koja su savladala čuvara.

Izložba je rekonstruisana za očekivani izlazak Velike Britanije iz EU u martu prošle godine, zajedno sa specijalno naručenim filmom nemačke umetnice Ule fon Brandenburg.

Pred samo otvaranje, ona je u galeriji rekla da izložba nudi priliku da se osvrnemo na političke i kulinarske ukuse iz ova dva perioda.

„Smešno je to što se većina slatkiša nije promenila“, rekla je ona tada.

„Svet se umnogome izmenio od 1973. godine, ali ne i slatkiši.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]