Bivši premijer Zoran Milanović vodi ispred Kolinde Grabar Kitarović u drugom krugu predsedničkih izbora u Hrvatskoj, pokazuju izlazne ankete objavljene nakon zatvaranja birališta širom zemlje.

Prema prvim procenama, Milanović je osvojio 53.25 odsto glasova, dok je Grabar Kitarović dobila poverenje 46.75 odsto nešto više od 1.5 milion glasača koji su izašli na drugi krug izbora u nedelju, pokazuju ankete.

Preliminarni nezvanični rezultati biće poznati kasnije u toku večeri.

https://www.facebook.com/BBCNewsnasrpskom/videos/445686039433096/

Grabar Kitarović već se jednom našla u situaciji poput ove – da posle prvog kruga predsedničkih izbora u Hrvatskoj zaostaje za protivkandidatom.

Pred drugi krug, u kome se sa Milanovićem borila za mandat predsednika Hrvatske, zaostatak aktuelne predsednice bio je veći skoro tri puta nego pre pet godina, kada je došla na ovu funkciju.

U prvom krugu sedmih izbora za predsednika države zabeležena je izlaznost od 51.2 odsto. Prema prvim procenama, izlaznost će biti veća u drugom krugu.

• Predsednički izbori u Hrvatskoj: Novi politički život Zorana Milanovića
• Iza kulisa izborne kampanje u Hrvatskoj
• Krug neizvesnosti na predsedničkim izborima u Hrvatskoj

Borba dva kandidata bila je zapravo borba dva dominantna politička, pa i ideološka bloka koja dominiraju Hrvatskom od uvođenja višepartijskog sistema.

„U prvom krugu predstavili su se i kandidati koji nisu imali realnu šansu da pobede, ali su pokazali pluralističnost političke scene u Hrvatskoj.

„U drugi krug su ipak ušli predstavnici dve najmoćnije grupacije, iako sistem nije bipolaran – nikakva polarizacija po drugim osnovama nije ugrozila onu osnovnu, levo – desno“, kaže za BBC na srpskom profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović.

Zorana Milanovića za predsednika Hrvatske predložila je grupa od dvanaest stranaka koju predvodi opoziciona Socijaldemokratska partija (SDP), dok iza kandidature Kolinde Grabar Kitarović stoji vladajući HDZ.

Gde se kriju glasovi za pobedu

Izborna matematika pokazuje da najveći „rezervoar“ za dodatne glasove finalista leži u više od 460 hiljada birača koji su podržali trećeplasiranog u prvom krugu, Miroslava Škoru.

„Ne može se zaključiti da će birači Miroslava Škore automatski podržati jednog ili drugog kandidata jer je sama njegova pojava bila kontroverzna.

On je bio predstavnik antiestablišmentskog populizma, dok je s druge strane bio i predstavnik desnije politike od one koju predstavlja Kolinda Grabar Kitarović, ali i premijer Andrej Plenković, koji je Škorinim biračima bio veća meta nego sam Zoran Milanović“, kaže profesor Jović.

Novinar Jutarnjeg lista Goran Penić kaže da je prvi krug ogolio podelu na desnici – na pristalice i oponente premijera Plenkovića – ali da će matematika u drugom krugu biti složenija.

„Nakon prvog kruga postalo je jasno da nisu svi birači koji su glasali za Škoru krajnja desnica, već ima i onih mladih, protestnih birača kojima je on jednostavno bio kul, novo lice na političkoj sceni, pevač.“

Sam Miroslav Škoro pozvao je svoje pristalice da u drugom krugu ponište glasački listić, dopisujući po sopstvenom izboru „treću opciju“.

„On time pokušava da potvrdi da je i dalje značajna snaga u politici, ali i ujedno smanjuje šanse Kolinde Grabar Kitarović.

To je rizična strategija – posle neuspeha u prvom krugu, rizikuje političku karijeru ako mu i ovaj poziv ne uspe“, kaže profesor Jović.

Oni koji ne poslušaju Škora nemaju jednostavan izbor.

„Oni koji žele promenu i koji su ga podržali iz populističkih razloga, verovatnije će podržati Milanovića jer je on ipak neka vrsta promene.

Oni koji su glasali za Škora jer su želeli desniju politiku ili će dati podršku Grabar Kitarović ili će ostati kod kuće“, zaključuje profesor zagrebačkog FPN-a.

Navodeći podatak da istraživanja pokazuju da bi gotovo jedna trećina birača Miroslava Škore mogla dati svoj glas Zoranu Milanoviću, Goran Penić navodi da bi to moglo da odluči izbore.

„Tu je HDZ u problemu, jer im za pobedu trebaju gotovo svi birači Miroslava Škore“, kaže novinar Penić.

Prvi krug izbora za predsednika Hrvatske

prema podacima Državne izborne komisije

1. Zoran Milanović (SDP) 29,55 odsto
2. Kolinda Grabar Kitarović (HDZ) 26,65 odsto

Kratka i neobična kampanja

Za prezentaciju ideja, kandidati su zbog božićnih i novogodišnjih praznika imali daleko manje vremena od uobičajene dve nedelje, koliko deli dva izborna kruga.

„Predsednički kandidati fokusirali su se na mobilizaciju svojih članova i simpatizera i oboje su odlučili da više vremena utroše na pripreme za sučeljavanja koja su organizovale sve tri televizije s nacionalnom frekvencijom.

Takođe, predsednički kandidati su u tih nedelju dana ciljano obilazili sredine u Hrvatskoj za koje su procenili da bi im mogle doneti ključne glasove u drugom krugu“, opisuje kampanju novinar Jutarnjeg lista Goran Penić.

On kaže da je kandidatkinja HDZ-a veću pažnju posvetila Slavoniji, gde je u prvom krugu dominirao Miroslav Škoro.

„Grabar Kitarović je odustala od velikih predizbornih skupova zbog činjenice da je u prvom krugu napravila ogroman broj gafova koji su joj rušili rejting, a građani su se pitali može li ona uopšte obavljati dužnost predsednice.

U njenom štabu odlučili su da se samo druži s građanima u sredinama koje obilazi, praktično su joj zabranili velike govore“, kaže Penić.

S druge strane, Milanović se opredelio za sredine u kojima računa na dodatne glasove u odnosu na prvi krug.

„Zoran Milanović procenio je da mu za pobedu treba Zagreb koji ima najveći broj birača i koji uvek naginje levo, pa je tako u Zagrebu održao veliki predizborni skup“, podseća Goran Penić.

Profesor Jović kaže da je za dobar rezultat kandidata opozicije u prvom krugu izbora zaslužna i taktika.

„Strategija Zorana Milanovića je u intenzivnom obilasku građana na terenu.

Pristup od vrata do vrata bio je najvažniji deo odluke njegovog štaba i time se može objasniti i njegov, za neke iznenađujući, uspeh u prvom krugu“, zaključuje Jović.

Značaj televizijskih debata

Za razliku od prvog kruga, kada je održana jedna televizijska debata u kojoj je učestvovalo svih jedanaest kandidata, pred drugi krug Milanović i Grabar Kitarović sučelili su se čak tri puta – onoliko koliko je i televizija sa nacionalnim frekvencijama u Hrvatskoj.

Ipak, iako mnogi tvrde da je upravo na debati pre prvog kruga Kolinda Grabar Kitarović uspela da zaustavi pad svog rejtinga i nadmaši rezultat Miroslava Škore, značaj debata pre drugog kruga ne mora biti odlučujući.

„Televizijska sučeljavanja neće radikalno promeniti već formirana mišljenja birača.

Teško je verovati da će neko od kandidata napraviti takav gaf koji će odvratiti sigurne birače od glasanja za svog kandidata“, kaže profesor zagrebačkog FPN-a Dejan Jović.

Uprkos primetno velikoj pažnji koja im je poklonjena, novinar Jutarnjeg lista Goran Penić saglasan je sa tvrdnjom da debate ne mogu značajnije uticati na promenu konačnog rezultata.

„U svim sučeljavanjima kandidati su se obraćali biračkom telu koje je ionako na njihovoj strani.

Teško da su pridobili nove, neodlučne glasače, a o budućnosti i programima nismo čuli ništa“, zaključuje Penić.

Samo jedna od etapa političkog maratona

Kako god da se završe predsednički izbori, Hrvatska će u 2020. godini tek birati – i novi saziv parlamenta, ali i novo rukovodstvo vladajućeg HDZ-a.

„Za HDZ su ovi izbori bili veliki test i on se završio eliminacijom Škore iz trke.

Plenković je uspeo da prevlada taj napad tako što je Kolinda Grabar Kitarović ušla u drugi krug“, smatra profesor Jović.

On dodaje da, kako god se izbori završe, pozicija Kolinde Grabar Kitarović više neće biti ista.

„Ako Grabar Kitarović izgubi izbore, mislim da će ona na neko vreme nestati iz hrvatske politike.

Ako pobedi, biće oslabljena kampanjom i od prvog dana pod pritiskom obe strane, i levice i desnice – biće sigurno slabija politička figura nego što je bila do sada.“

Pobeda Zorana Milanovića bila bi dodatni podsticaj za SDP pred parlamentarne izbore.

„Stranka je do pre pola godine bila na kolenima, imali su nepopularnog predsednika Davora Bernardića, zaostajali su značajno za HDZ-om – a onda se dogodio preokret na izborima za Evropski parlament na kojima su neočekivano osvojili isti broj mandata kao i HDZ.

Nakon toga rejting im je počeo rasti, više se nije propitivala sposobnost Bernardića da vodi stranku, a na kraju je, iako nije u dobrim odnosima s Milanovićem, on podržao njegovu kandidaturu i sada su na korak da osvoje Pantovčak“, opisuje stanje u opoziciji novinar Penić.

On dodaje da bi ishod ovih izbora mogao biti presudan i za tajming budućih glasanja u Hrvatskoj.

„Moguće je da premijer Plenković, kako bi spasio što se spasiti može, raspiše i prevremene parlamentarne izbore – pre unutastranačkih, dok se krajnja desnica još nije konsolidovala i dok je SDP još u blagom zaostatku.

Nakon toga, pitanje je ko će sastavljati vladu jer je očito da niko to neće moći samostalno, a koalicioni potencijal je svima znatno sužen“, najavljuje dinamičnu političku godinu u Hrvatskoj Goran Penić

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]