U zemlji svetskih fudbalskih vicešampiona, na politički teren predsedničkih izbora istrčaće, simbolično, jedanaest kandidata – baš onoliko koliko ih čini fudbalski tim.

Ipak, u ovom nadmetanju samo će jedan biti pobednik.

O njemu će glasači u Hrvatskoj odlučiti najpre 22. decembra u prvom krugu, a onda i 5. januara – ukoliko nijedan od kandidata u prvom krugu ne osvoji natpolovičnu većinu glasova, pa se drugi ispostavi kao neophodan.

Predizborne ankete pokazuju da će prvi krug biti neizvestan, kao i da je gotovo sigurno da će predsednik biti izabran tek sledeće godine – u drugom izbornom krugu.

Kampanja zvanično traje samo šesnaest dana – toliko je prošlo od roka za predaju potpisa i potvrđivanje kandidata do dana za glasanje.

BBC na srpskom donosi vam onu nešto manje vidljivu stranu predizbornog nadmetanja.

• Evropski izbori: Teški dani za vladajuće stranke
• Milan Bandić: „Nema za mene penzije dok sam živ“
• Zašto je Zagreb praznični turistički centar
• Don Kihot protiv vetrenjača u Evropskom parlamentu

Kolinda Grabar Kitarović: Rimejk „Tri karte za Holivud“

Pešačka zona u Benkovcu broji stotinak metara oivičenih zgradama čije oronule fasade do poslednjeg detalja otkrivaju koliko je danas šarenolika Evropska unija.

U toj pešačkoj zoni gotovo nikad nije gužva – osim što se u posleratnom periodu privreda nije oporavila, a ni povratak prognanih se nikada u potpunosti nije desio.

Ipak, gužva se stvori kada manje od jednog sata u ovom gradu treba da provede Kolinda Grabar Kitarović, aktuelna predsednica Hrvatske koja se nadmeće za još jedan mandat.

Pomalo nervozni lokalni stranački funkcioneri Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) tiskaju se sa decom tek izašlom iz osnovne škole – svi bi da zauzmu što bolju poziciju za fotografisanje sa važnom gošćom.

Svaka sličnost sa jugoslovenskim filmskim hitom „Tri karte za Holivud“ sasvim je slučajna. Jasno je da bi se oni nacionalno opredeljeni domaćini pomalo i uvredili takvim poređenjem punim petokraka i jugoslovenskih trobojki.

Predsednica će na jedan kraj pešačke zone stići plavim autobusom oblepljenim njenim likom, u kome su se vozili i članovi kabineta koji zvanično navodno ne učestvuju u kampanji. U nastavku kampanje autobus će biti jedan od učesnika u saobraćajnoj nesreći,

Osmeh koji je Grabar Kitarović iznela iz autobusa ubrzo će na njenom licu zameniti blagi grč neugodnosti – pomalo oštro upozoriće mališane, ali i nešto starije funkcionere, da budu oprezni jer je gužva prevelika, a guranje za selfi sa predsednicom na ivici je haosa.

Na sredini pešačke zone spremno su je dočekali bećari, baštinici lokalne muzičke tradicije, za ovu priliku prilagođene aktuelnom trenutku – otpevali su pesmu zahvalnosti predsednici i sve u stihu proglasili HDZ za pobedničku stranku.

Predsednici se vratio osmeh na lice, pa je Benkovčanima poručila da izađu na izbore i izaberu kontinuitet rasta i razvoja koji se, kako kaže, vidi jer se grad obnavlja iz evropskih fondova.

Upravo izgradnja je najveće očekivanje Zdenke, Benkovčanke koja je došla da radosno pozdravi predsednicu – ali i kaže šta od nje očekuje da radi bolje.

„Da u svim mogućim oblastima radi bolje nego do sad, da nas predstavi bolje vani.

Da pokaže koliko je lep hrvatski narod – mislim da je samo to bitno.“

Pošto je ta lepota ovekovečena na grupnoj fotografiji, predsednici je ostalo samo da prošeta do drugog kraja pešačke zone gde je sačekao autobus, spreman za dalji obilazak Zadra i zaleđa.

U njemu je u stopu prati stranački funkcioner Božidar Kalmeta, svojevremeno ministar saobraćaja, osumnjičen ali nikad osuđen za „izvlačenje“ novca iz gradnje autoputeva.

Kada je kolona ljudi u plavim jaknama sa obeležjima kampanje napustila grad, Benkovac je mogao da utone nazad u tihu svakodnevicu.

Samo su još lokalni funkcioneri HDZ ushićeno pričali kako su čuli da je među građanima bilo i onih koji bi želeli „samo da pipnu predsednicu“.

Zoran Milanović: Povratnik bez helikoptera

Na putu od Zagreba do Donjeg Lapca promeni se u decembru bar tri godišnja doba – oštro zagrebačko pozno jesenje svitanje zameni najpre prolećno ličko jutro, da bi na planini Plješivici sneg bio deo obavezne scenografije i kada ga u ostalim delovima Hrvatske gotovo i nema.

U ovom mestu, oko 80 odsto stanovnika čine pripadnici srpske zajednice, uglavnom povratnici posle izbeglištva i ratova devedesetih godina prošlog veka.

Sasvim drugačija vrsta povratnika je Zoran Milanović – on se predsedničkom kandidaturom vraća na političku scenu Hrvatske koja ga je dobro upoznala kao premijera koalicione vlade koju je predvodila Socijaldemokratska partija (SDP), čiji je on bio lider.

Dva izborna poraza u samo deset meseci 2015. i 2016. godine bar privremeno su Milanovića sklonili iz SDP-a i sa političke scene.

Uprkos ranijim tvrdnjama da se nikad neće kandidovati za predsednika, uključio se u trku upravo uz podršku bivše stranke, pa se zaputio dobro poznatim stazama.

Meštane Donjeg Lapca okuplja u sali nekadašnje srednje škole – umesto tinejdžera kojih nema dovoljno da bi škola opstala, bar dve trećine stolica zauzeće Lapčani stariji od sedamdeset godina.

Simbolična je to slika ove hrvatske opštine koja je po mnogo čemu bliža Bihaću u susednoj Bosni i Hercegovini nego ostatku Hrvatske.

Nikicu Jazića u njegovih 72 godine poslužiće sećanje na prethodne dolaske Zorana Milanovića, ali i na velika očekivanja od obećanja tadašnjeg premijera koga opisuje kao iskrenog, realnog i poštenog čoveka.

„Dosta je on nama i pomagao i obećavao.

Mada jedini on posećuje Donji Lapac – čak i kad je predsednica Kolinda Grabar Kitarović izmestila svoju kancelariju u našu županiju, sve je opštine posetila sem Donjeg Lapca.“

Sada je stigao u jednom automobilu, u pratnji portparola i dvojice stranačkih omladinaca sa zadatkom da rašire plakate sa oznakama kampanje.

„Kad smo pravili raspored, rekao sam saradnicima da za Lapac planiraju ceo dan jer ako nemaš helikopter – tamo se ne ide drugačije nego na ceo dan“, rekao je uz osmeh Milanović na početku obraćanja.

U sportskoj perjanoj jakni, farmerkama i patikama za hajking, Milanović je uočljivo različit od svojih domaćina.

Obećao im je da će u sat vremena druženja imati prilike da govore više nego on sam, a onda je bar 45 minuta potrošio na izlaganje o kampanji, povratku u politiku, protivkandidatima, demografiji, geografiji, pa i istoriji kraja u koji je došao.

Preostalo vreme potrošili su na jezičko-stručnu raspravu o ćirilici i drugim pitanjima od značaja za manjinsku zajednicu, koja je u Donjem Lapcu većina.

Potpuno drugačija pitanja Milanovića su dočekala kada je stao pred novinare – taj razgovor prošao je gotovo bez ijedne reči o mestu gde predsednički kandidat provodi dan, a pažnja je bila usmerena na činjenicu da će pred prvi krug izbora prvi put izostati sučeljavanje kandidata na komercijalnim televizijama.

Milanović krivca za to pronalazi u aktuelnoj predsednici Grabar Kitarović i njenom odbijanju da se pojavi u studijima zbog „obaveza u kampanji“.

Njegove obaveze toga dana podrazumevale su još jednu bar trosatnu vožnju kolima do Zagreba.

Dovoljno je to vremena da predsednički kandidat najveće opozicione stranke razmisli kako da izađe iz glasačkog okvira SDP-a i proširi svoj „opseg“ birača.

Poseta opštini sa srpskom većinom mogla bi se svrstati u tu računicu.

Ko su sve kandidati za predsednika Hrvatske

Na glasačkom listiću 22. decembra naći će se jedanaest predsedničkih kandidata:

• Nedjeljko Babić, Anto Đapić, Kolinda Grabar Kitarović, Dario Juričan, Mislav Kolakušić, Dejan Kovač, Zoran Milanović, Dalija Orešković, Katarina Peović, Ivan Pernar, Miroslav Škoro.

Katarina Peović: Profesorka na „frontu“

Profesorka kulturalnih studija Katarina Peović levičarske stavove objašnjavaće detaljno, akademski, staloženo i sa osmehom – mada se iza njenog imena nalazi stranka koja u svom imenu ima reč „front“, a sebe definiše kao antisistemsku.

„Mi smo se uvek zalagali za prevladavanje kapitalizma demokratskim sredstvima.

Ono što mi radimo jeste delimično antisistemski, mada nikakve nam asocijacije na oružanu borbu nisu potrebne danas – potrebna nam je borbena, antisistemska politika“, kaže ona u razgovoru za BBC na srpskom.

Tvrdi da se po tome njena kandidatura izdvaja od ostalih koji se, kako kaže, ne zalažu za korenite promene.

„Ne smatraju da treba da se vratimo na početak ove zemlje i pljačkašku privatizaciju koja je velikoj većini uzela mnogo toga.

Oni koji prihvataju način na koji je nastala ta država, ne mogu menjati stvari u pravom smeru.“

Taj smer za nju vodi ka „demokratskom socijalizmu 21. veka“.

„On počiva na socijalističkom trouglu društvenog vlasništva, radnika koji organizuju proizvodnju i proizvodnje čija je svrha ostvarenje temeljnih potreba većine, a ne manjine.

To su potrebe za javno dostupnim i besplatnim zdravstvom, obrazovanjem, prehranom, stanovanjem za koje se ne morate zadužiti – i sve je to danas u Hrvatskoj ugroženo.“

Katarina Peović ne strahuje da bi realizaciju njenog plana moglo da ugrozi sećanje na period socijalističke Jugoslavije koje Hrvatsku i danas oštro deli na one koji ga se sećaju kao vremena blagostanja i na one koji ga karakterišu kao vreme totalitarne vladavine.

„Pomaže nam to iskustvo u smislu kolektivnog sećanja na jedan vrlo važan socijalistički eksperiment – socijalističko samoupravljanje koje je dalo mogućnost radnicima da upravljaju svojim firmama.

Ono što bi trebalo menjati u budućim eksperimentima sa socijalizmom je ta komponenta demokratičnosti, mada neki kažu da je pleonazam reći demokratski socijalizam.“

Sličnosti u politici pronalazi i u idejama britanskih laburista Džeremija Korbina, američkih demokrata Bernija Sandersa – mada su obojica bili neuspešni u prethodnim izbornim ciklusima.

Da bi njena kandidatura mogla da prođe drugačije, uverava je uspeh, snaga i trajnost protesta prosvetnih radnika koji su ove jeseni iz korena uzdrmali hrvatsko društvo.

„Prvi put je ta borba vođena u smeru društvene kohezije – na primer, prosvetni radnici izrazili su solidarnost radnicima u brodogradnji i obrnuto – pa ni mediji ni političari nisu uspeli u svojim huškačkim namerama da te proteste rasture stvaranjem razdora među radnicima“, optimistično zaključuje Katarina Peović.

Dario Juričan ili Milan Bandić

Do poslednjeg trenutka, Dario Juričan nije znao pod kojim će se imenom naći na izbornom listiću.

Želeo je da ovu trku za predsednika trči kao Milan Bandić – da podeli ime i prezime sa dugogodišnjim gradonačelnikom Zagreba koga Juričan smatra za oličenje koruptivnog sistema koji vlada hrvatskim društvom.

O svojevrsnoj antikampanji u kojoj je rešio da istraje do samog glasanja, Juričan govori za BBC na srpskom i objašnjava zašto je njegova parola „Korupcija svima“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]