Predsednik Makedonije odbija da potpiše sporazum oko imena

Predsednik Makedonije odbio je da potpiše istorijski dogovor sa Grčkom o promeni imena države i rekao da je on protivustavan.

„Moj stav je konačan i neću popustiti pod pritiscima, ucenama ili pretnjama“, rekao je Đorđe Ivanov.

Makedonija i Grčka su se dogovorile da završe dvadesetsedmogodišnji sukob oko imena tako što je bivša jugoslovenska republika pristala da promeni ime u „Republika Severna Makedonija“, kako bi izbegli da nosi isti naziv kao i grčka provincija.

Atina je insistirala na promeni imena, a dogovor koji je postignut moraju da potvrde parlament i predsednik države.

Grčka i Makedonija postigle dogovor oko imena

Da li je ovo povratak na početak za Makedoniju?

Ne – došlo je do nesporazuma između predsednika i premijera Zorana Zaeva, koji je potpisao sporazum s grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom.

Predsednik Ivanov, povezan s nacionalističkom partijom VMRO-DPMNE koja je sišla s vlasti 2017, odbija da potpiše sporazum.

On ima pravo da stavi veto na ovaj sporazum, ali ne i konačnu reč o tome.

Očekuje se da će ministri spoljnjih poslova Makedonije i Grčke potpisati sporazum ovog vikenda. Zatim će makedonski parlament glasati o tome.

Ako izglasaju podršku sporazumu, predsednik može da odbije da ga potpiše, čime bi sporazum ponovo bio poslat parlamentu na glasanje.

U slučaju da parlament ponovo prihvati sporazum, Ivanov će morati da ga potpiše.

Predsednik odbija argument da od imena zavisi buduće članstvo u Evropskoj uniji i NATO-u.

Grčka već godinama blokira makedonski zahtev za pristup ovim organizacijama zbog problema sa imenom, čemu bi sada trebalo da dođe kraj.

Međutim, Ivanov kaže da mogućnost članstva u ovim organizacijama ne opravdava „loš dogovor“.

Diplomatija na Balkanu: Rešenja koja se čekaju

Zapadni Balkan: Sve dalje od EU

Protivljenje makedonskog predsednika nije iznenađujući

Gaj Deloni, BBC dopisnik za Balkan

Da se predsednik Đorđe Ivanov neće složiti s dogovorom bilo je očekivano, a on nije izneverio to predviđanje.

Navodno, predsednik je ljutito napustio sastanak s premijerom Zoranom Zaevim nakon samo tri minuta.

To ne čudi, s obzirom na činjenicu da je njegovu kandidaturu podržala nacionalistička stranka VMRO-DPMNE, koja je prošle godine izgubila vlast.

Zaev se verovatno neće uzbuđivati preterano oko predsednikovog protivljenja. Svestan je da Ivanov pravo veta može da iskoristi samo jednom, a nema ovlašćenja da blokira referendum.

Veći problem će predstavljati obezbeđivanje glasova opozicije. Potrebno je barem nekoliko glasova poslanika VMRO-DPMNE da bi bila postignuta dvotrećinska većina u parlamentu.

U Grčkoj, Aleksis Cipras se suočava sa sličnim, potpuno očekivanim, problemima – pogotovu što mu nedostaje podrška manjinskog partnera u vladajućoj koaliciji.

Kakva je reakcija u Grčkoj?

Grčki premijer Aleksis Cipras se suočio s žestokim kritikama svojih političkih protivnika.

Glavna grčka opoziciona partija Nova demokratija preti da će tražiti izglasavanje nepoverenja vladi.

Lider ove stranke Kirijakos Micotakis opisao je sporazum kao „suštinski problematičan“ i rekao da je većina Grka protiv njega.

Kritičari su optužili Cirprasa da je odustao od dela grčkog kulturnog nasleđa, insistirajući da ime Makedonija pripada grčkoj kulturi, pošto je to ime starog helenističkog kraljevstva kojim je vladao Aleksandar Veliki.

Dogovor omogićava grčkom severnom susedu da svoj jezik i nacionalnu pripadnost naziva „makedonskim“.

Konzervativna dnevna novina Elefteros Tipos nazvala je ovaj sporazum „predajom makedonskog identiteta i jezika“.Pristalice VMRO-DPMNE protestvuju protiv promene imena

Cipras je odlučno odbio analizu. U televizijskom obraćanju u utorak, rekao je da je Grčka „vodeća sila na Balkanu“ i „stub stabilnosti u veoma osetljivom regionu“.

Šta treba da se dogodi da bi promena imena bila prihvaćena?

Cilj je da makedonski parlament prihvati sporazum pre sastanka lidera EU na samitu 28. juna. Grčka će zatim poslati pismo Evropskoj uniji i vođstvu NATO-a čime će povući svoje protivljenje nastavku pregovora o pristupu ovim organizacijama.

Zatim će u Makedoniji biti organizovan referendum u septembru ili oktobru.

Ako glasači podrže sporazum, vlada će morati da promeni Ustav, što je jedan od glavnih grčkih zahteva.

Na kraju dogovor treba da prihvati i grčki parlament, što za sada deluje neizvesno.