Umesto u najbližu osnovnu školu, neki roditelji budućih prvaka biraju da upišu decu u privatne škole. Svake godine se pojavi nekoliko novih škola koje nude različite programe i pogodnosti za učenike.
Milena je mama sedmogodišnjeg dečaka. Nakon kraćeg razmatranja, suprug i ona su odlučili da sina upišu u privatnu osnovnu školu „Kosta Vujić“ u Zemunu.
Školu su izabrali po preporuci, a odgovara im što su odeljenja mala a školarina nije preskupa.
„Čini mi se da obrazovanje u državnim školama kaska za potrebama savremenog sveta“, kaže ova mama koja upravo završava doktorat iz psihologije.
U Srbiji trenutno postoji devet privatnih osnovnih, jedna muzička osnovna i 55 srednjih škola. Sve ove škole prate zvanični obrazovni program, a Ministarstvo prosvete vrši nadzor nad njihovim radom.
Svako privatno ili pravno lice može da osnuje obrazovnu ustanovu, ako ima obezbeđena sredstva u visini potrebnih za godinu dana rada, propisani prostor i opremu, zaposlene nastavnike i tehničko-higijenske uslove. Takođe, osnivač ustanove ne može da bude osuđivano lice, kažu u Ministarstvu prosvete.
Srbija i antifašizam: Šta Srbija uči svoju decu
Strane diplome kao mamac
Neke privatne škole nude mogućnost pohađanja nastave na engleskom jeziku i dobijanje diplome koja će biti priznata u svetu.
„Ruđer Bošković“ je jedna od cenjenijih privatnih srednjih škola, koja od 2006. godine nudi međunarodno priznat International Baccalaureate program.
„Iz iskustva se ispostavilo da su ti programi fantastični, izuzetno su zahtevni, završavaju se polaganjem ispita, koji su sveobuhvatni“, kaže Ivana Vukmirica Baćanović, direktorka gimnazije u okviru obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“.
IB program podrazumeva učenje putem istraživanja, upoznavanje koncepata i načina na koji se oni odnose jedni prema drugima, kao i integraciju znanja kroz različite oblasti. U okviru odeljenja od 24 đaka, učenici su ponovo podeljeni u grupe u zavisnosti od predmeta koje uče.
I pored boljih uslova koje nude privatne škole, mnogi zaposleni u obrazovanju smatraju da dalja privatizacija nije najbolje rešenje za sve.
„Privatno obrazovanje ima više mana, nego pozitivnih strana“, kaže Jelena Teodorović, vanredna profesorka na Fakultetu pedagoških nauka u Jagodini i istraživačica u oblasti obrazovanja.
Ona smatra da su privatne škole donekle u prednosti zbog slobode u smislu plana i programa i mogućnosti nastavnika da budu kreativni, ali da to ne doprinosi poboljšanju obrazovanja u celini.
Srbija može da postane zemlja s „ostrvima kvalitetnog obrazovanja“ tvrdi Vitomir Jovanović, istraživač u Centru za obrazovne politike. Ovaj stav ilustruje činjenicom da postignuti rezultati na PISA testiranju nisu zadovoljavajući.
„Sigurno da više ulaganja dovodi do boljeg obrazovanja, ali od toga nema koristi većina“, kaže on. Dodaje da su dokaz za to privatni vrtići, koji uz zanimljivije programe imaju i veće cene, ali da mnogi roditelji i pored dostupnih subvencija ne mogu da priušte ovu vrstu brige za dete.
Kako je Singapur dobio najbolje matematičare
„Šer roditeljstvom“ rizikujete da vam deca budu prevarena
Ko su đaci u privatnim školama
Ivan će sledeće godine upisati kćerku u prvi razred. Prizaje da nije razmišljao o privatnim školama, ali da je primetio da mnogi u njegovom okruženju razmatraju taj izbor.
„Čini mi se da tu idu deca novopečenih biznismena i da tamo niko nikad nije dobio lošu ocenu, jer su morali da plate školarinu“, kaže on.
I Milena priznaje da je gajila bojazan kako će škola, koju je odabrala za sina, da se odupre pritisku roditelja. Vlasnik škole ju je razuverio tvrdnjom da je roditeljima, koji su očekivali da će im deca automatski biti odlični đaci, sugerisano da pronađu drugu školu.
„Često se dešava da roditelji očekuju ‘proizvod’ za pare koje su dali,“ kaže Teodorović, dodavši da kod nas još uvek nema privatnih škola čiji ugled garantuje kvalitet.
U školi „Ruđer Bošković“ kažu da pritisak roditelja proizlazi iz nerazumevanja vrste programa i načina na koji radi ova škola.
„Možemo da budemo nezavisni u većoj meri nego državne škole, mi imamo eksterne standarde, ispite ne pravimo mi, već eksterna organizacija. Nismo u situaciji da poklanjamo ocene učenicima,“ kaže Vukmirica Baćanović.
Većina učenika u ovoj školi su srpski državljani, među njima ima i onih koji su započele školovanje u inostranstvu.
Doduše, po završetku gimnazije manji broj đaka nastavlja studije u Srbiji. Baćanović kaže da većina njihovih učenika studira na univerzitetima u Engleskoj, Holandiji i Italiji.
Zašto je važno javno obrazovanje
Pored pitanja kvaliteta, većini roditelja glavni problem je visina školarine. Školarina za prvi razred u osnovnoj školi „Kreativno pero“ iznosi 6.499 evra, dok prvi razred u gimnaziji „Ruđer Bošković“ košta 10.500 evra.
Veći stepen privatizacije u oblasti obrazovanja dugoročno može da naškodi društvu.
„Ako bi se u većoj meri prešlo na model privatnog obrazovanja, početne nejednake šanse učenika bi se samo povećale“, kaže Vitomir Jovanović.
On ukazuje da nedostatak socijalne mobilnosti nije problem samo u Srbiji, ali pošto je u našem društvu zabeležena najveća nejednakost u Evropi, posledica može biti samo dalje raslojavanje.
Srbija najpodeljenije društvo u Evropi
Teodorović spominje da iako su rezultati PISA testova u srpskim školama ispod proseka, u istraživanju pravednosti u obrazovanju, naša zemlja se i dalje relativno dobro kotira.
Odeljenja su heterogena i dešava se da deca iz siromašnijih porodica postignu sjajne rezultate i tako sebi obezbede bolju budućnost.
I Milenu pomalo brine da li će njen sin pohađanjem privatne škole dobiti „iskrivljenu sliku kako izgleda Srbija danas“.
Kako poboljšati državne škole
Teodorović kaže da nedostatak reforme u državnim školama može da odvede decu dobrostojećih roditelja u privatne škole.
„Sistem javnog obrazovanja je glomazan i inertan, jer mora da vodi računa o interesima mnogih – i zaposlenih i učenika,“ kaže ona i dodaje da je i pored toga u Srbiji postoje odlične škole.
Za razliku od anglosaksonskog modela u kome su najbolje škole privatne, Teodorović navodi primer Skandinavije gde državne škole postižu sjajne rezultate.
Umesto privatizacije, ona zagovara uvođenje elemenata iz privatnih škola u javno obrazovanje, poput evaluacije profesora i slobodnog zapošljavanja i otpuštanja, mogućnosti profesora da kreiraju deo programa, veće finansijske nezavisnosti uprave škole.
Jovanović kaže da je u domenu javnog obrazovanja urađeno puno, na primer, uvedena je inkluzija.
Međutim, neophodna je kompletna reforma kurikuluma – obrazovanje zasnovano na ishodima, a ne pukoj reprodukciji.
Aleksandar Pajić, savetnik ministra prosvete kaže da državne škole rade puno toga kako bi „bile u trendu“ sa zahtevima savremenog tržišta rada.
On navodi uvođenje dualnog obrazovanja u srednje škole kao primer te adaptacije.
Uskoro će dve državne škole ponuditi učenicima IB programe, a primena novih programa za prvi i peti razred počinje od septembra, kaže Pajić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
