Rio Tinto je multinacionalna rudarska kompanija sa sedištem u Londonu

BBC
Rio Tinto je multinacionalna rudarska kompanija sa sedištem u Londonu

Kraljevi i vlastodršci nekada su slali mornaricu i pešadiju da obezbede ulaganja u stranim i dalekim zemljama.

Danas, a tako je već duže od pola veka, umesto vojske to rade različiti međudržavni sporazumi kojima je isti cilj – da zaštite investicije u inostranstvu.

Jedan od takvih sporazuma, poznat po engleskoj skraćenici BIT, sve češće se pominje kao pravni bedem zaštite kompanije Rio Tinto sa kojom je država Srbija zvanično prekinula saradnju.

Bilateralni sporazum o zaštiti i podsticanju ulaganja Srbije sa Velikom Britanijom stupio je na snagu 2007.

BIT-ovi su specifični po tome što daju direktno pravo investitoru da tuži državu prijema po međunarodnom pravu, kaže Vladimir Pavić, profesor Pravnog fakulteta.

„Investitor ima pravo da utuži za povredu obećanja koje je jedna država dala drugoj, a ne njemu lično“, kaže Pavić za BBC na srpskom.

BIT-ove treba razlikovati od slučaja kada neka kompanija sa državom sklopi zaseban ugovor, na primer o dobijanju koncesije za izgradnju auto-puta, napominje profesor.

Da je projekat Jadar u okolini Loznice predmet zaštite međudržavnog sporazuma, najpre su krajem decembra poručili iz kompanije Rio Tinto, a zatim su o tome govorili i premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić.

Vučić je najavio mogućnost i međunarodne arbitraže u ovom slučaju, gde bi multunacionalna kompanija mogla da zatraži odštetu od Srbije.

Kako su nastali BIT sporazumi i čemu služe?

Međudržavni – bilateralni sporazumi o zaštiti i podsticanju ulaganja BIT (Bilateral Investment Treaties) nastali su pedesetih godina 20. veka.

Tada je Nemačka želela da sačuva investicije u inostranstvu, da ne bi bile oduzete ili ugrožene zahtevima za ratnu odštetu.

Ubrzo su i ostale države krenule njenim putem.

Ideja je bila da se omogući da strani ulagači, ukoliko dođe do spora za zemljom domaćinom, ne moraju da se obraćaju domaćim sudovima koji bi mogli da bude pristrasni.

Prvi BIT sporazum Jugoslavija je 1974. potpisala sa Francuskom o zaštiti i podsticanju ulaganja.

To je bio prvi dvostrani sporazum te vrste koji je zaključila jedna istočnoevropska zemlja, rekao je profesor Marko Jovanović sa Pravnog fakulteta na onlajn seminaru o bilateralnim sporazumima.

„Ovaj sporazum ima mnoge manjkavosti i kao što se kaže, prvi mačići se u vodi bacaju.

„Najveća manjkavost je ta da on sasvim atipično funkcioniše samo u jednom smeru, on štiti samo francuska ulaganja“, rekao je Jovanović, profesor međunarodnog trgovinskog prava.

Danas Srbija ima potpisana 53 BIT sporazuma sa različitim zemljama, dodao je.

Na tom spisku su sve države iz regiona, većina država Evropske unije, veliki trgovinski partneri – Rusija i Kina, kao i egzotične zemlje poput Severne Koreje, Zimbabvea i Gvineje.

Sporazumi sa različitim državama se razlikuju, ali većinom široko propisuju ko se smatra investitorom i šta potpada pod definiciju investicije.

Na primer, da investitor bude državljanin zemlje ulagača.

Srbija nema ovakve sporazume sa svim baltičkim državama, Republikom Irskom, Italijom, ali ni sa značajnim ulagačima poput Japana, SAD ili Bahreina.

„I kada nema BIT-a, to ne znači da investitori ne uživaju neku zaštitu, postoje minimalni standardi zaštite koje svaka država duguje strancima prema međunarodnom pravu.

„Postoji nešto što se zove diplomatska zaštita, dakle država može da se založi za svoje subjekte u inostranstvu, za njihovu zaštitu i obeštećenje“, kaže profesor Pavić.


Pogledajte video: Prva blokada saobraćajnica u Srbiji zbog Rio Tinta

Srbija, protesti i Rio Tinto: Blokada autoputeva i mostova – uz incidente, palice i bagere
The British Broadcasting Corporation

Šta po BIT-u investitori mogu da traže?

Ukoliko neki investitor smatra da je država domaćin povredila njegova prava, može zatražiti pravnu zaštitu, između ostalog i novčanu odštetu.

„Postoje razne stavke koje investitori mogu da traže, ne samo troškovi koje je investitor imao tokom investiranja, već i izgubljena dobit za koju smatraju da bi im pripala.

„Sve zavisi od toga šta je povreda i šta je koncipirano prema tužbi kao investicija za koju se smatra da je bila zaštićena“, ističe Pavić, čija je stručna oblast međunarodno privatno pravo.

Pod pravnim plaštom BIT-a sa Velikom Britanijom nije samo kompanija Rio Tinto.

Direktna ulaganja Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji od 2010. do početka 2020. iznose ukupno 627 miliona evra, što ovu zemlju stavlja na 13. mesto na listi zemalja sa najvećim ulaganjima, podaci su srpskog Ministarstva spoljnih poslova.

Slične brojke navode i Britanci.

Kada su aprila 2021. Velika Britanija i Srbija potpisale drugačiji međudržavni Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji, navedeno je da se time osigurava nastavak trgovine vredne 682 miliona funti i rast.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Tatjana Matić i ambasadorka Velike Britanije Šan Meklaud potpisale su taj dokument.

Na sajtu britanske vlade su tad istaknuti poslovi „Unilevera, AstraZeneke, JCB i Jaguar Lend rover koji se šire u Srbiji, kao i kompanija Rio Tinto koja je uložila značajnu svotu novca što će podstaći proizvodnju električnih vozila kako bi se smanjila emisija ugljen dioksida u svetu“.

Ambasadorka Meklaud je rekla da uz ličnu podršku premijera Borisa Džonsona i predsednika Aleksandra Vučića, Ujedinjeno Kraljevstvo i Srbija zajedno rade na izgradnji snažnijih odnosa, usmerenih ka budućnosti, navedeno je u saopštenju.

Dodala je da su uvećanje trgovine i investicija važan deo te ambicije.


Najveće britanske investicije u Srbiji

  • Britiš Ameriken Tobako koja je privatizovala Duvansku industriju Vranje (2013);
  • kompanija Endava u IT sektoru (2015);
  • Agena Tehnolodži u Šimanovcima, fabrika koja proizvodi delove za automobilsku industriju (2005);
  • Posejdon nekretnine u Beogradu;
  • DS Smit industrija ambalaže u Kruševcu;
  • investicioni fond MidJurop Partners, većinski vlasnik privatnog zdravstvenog sistema Medigrup (2018);
  • Aptiv Pakard proizvodi elektroinstalacije za autoindustriju koja ima fabriku u Novom Sadu (2015) i Leskovcu (2019), a u novembru 2019. sa Vladom Srbije potpisali su Memorandum o razumevanju koji podrazumeva otvaranje fabrike u Zaječaru;
  • BehtelEnka UK Limited je 05.12.2019. potpisala je komercijalni ugovor za izgradnju deonice Pojate-Preljina autoputa „Moravski koridor“, ukupne dužine 112 kilometara.

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije


Šta dalje?

Teoretski, kompanija Rio Tinto i njena u Srbiji osnovana ćerka firma Rio Sava mogli bi da traže međunarodnu arbitražu.

Arbitraža se razlikuje od klasičnog suđenja u tome što je neutralna, ne sudi se pred nacionalnim sudom neke države.

U njoj obe strane izaberu ko će da im sudi i to obično budu pojedinci sa kredibilitetom i iskustvom u međunarodnom pravu.

„Iza sudije uvek stoje određeni znaci i obeležja države, bilo da je to zastava, grb ili slika predsednika, zavisi od države do države.

„Autoritet arbitara izvire iz toga da su grana vlasti kao državne sudije, već njihova ovlašćenja proizilaze iz toga da su se stranke saglasile da oni sude“, objašnjava Pavić.

Profesor Vladimir Pavić član je Udruženja za arbitrarno pravo

Privatna arhiva
Profesor Vladimir Pavić član je Udruženja za arbitrarno pravo

Najčešće sude tročlana veća.

Prema sporazumu sa Velikom Britanijom, ostavljena je mogućnost tri vrste arbitraže – pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke u Vašingtonu (kolokvijalno pred Iksidom po engleskoj skraćenici ICSID), zatim pred Međunarodnom trgovinskom komorom u Parizu (ICC) ili ad hok arbitražom po pravilima Komisije Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL).

Pošto ti postupci traju nekoliko godina i zahtevaju značajna finansijska sredstva, na to se ne odlučuju ni sve velike kompanije.

Uglavnom su zatvoreni za javnost, mada se to menja u poslednje vreme.

Odluke arbitraže su obavezujuće za strane u sporu.

Kako Srbija prolazi u arbitražama?

Srbija je u ovakvim postupcima prethodnih godina godina izgubila desetine miliona dolara.

List Politika je 2017. godine pisao da je ukupna suma bila više od 130 miliona dolara posle odluke Međunarodnog arbitražnog suda u Ženevi prema kojoj Srbija grčkom „Mitilineosu“ mora da plati 40 miliona dolara kao epilog ugovora sa RTB Bor.

Samo godinu dana kasnije, na naplatu je stiglo još 50 miliona dolara, pisao je nedeljnik NIN.

Jedan od poslednjih slučaja međunarodne arbitraže protiv Srbije pokrenula je februara 2021. holandska kompanija Junajted grupa pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova Svetske banke – poznatim kao Vašingtonska arbitraža.

Junajted grupa je vlasnik kablovskog operatera SBB i brojnih televizija u regionu i taj postupak je u toku.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.