Procenjuje se da je od početka invazije na Ukrajinu Rusiju napustilo stotine hiljada ljudi.
Pozabavili smo se detaljnije time ko su oni, kuda idu i zašto odlaze.
Svetlana je u ranim tridesetim i potiče iz malog mesta.
Preselila se u Moskvu sa 18 godina da bi studirala fiziku.
Pošto je diplomirala, radila je kao menadžerka proizvoda za razne kompanije.
„Nikad nisam mislila da ću otići, planirala sam da dočekam penziju u Moskvi
„Volim Rusiju i dopadao mi se moj život“, kaže ona.
- Lečenje po kućama: Rusi na sivom tržištu medicinskih usluga u Srbiji
- Bekstvo iz Rusije u Beograd zbog mobilizacije: Kirilova priča
- „Granični policajci imaju razumevanja“: Šta je ‘vizaran’ i zašto ga koristi veliki broj Rusa u Srbiji
Rusi su odlazili još i pre izbijanja rata u Ukrajini, poput onih koji se nisu slagali sa ruskom aneksijom Krima 2014. godine i novim zakonima koji su olakšali kažnjavanje bilo kakve pobune.
Mnogi su se skrasili u baltičkim državama i drugim zemljama EU, kao i u Gruziji.
Za Svetlanu, potpuna invazija na Ukrajinu 2022. godine predstavljala je prekretnicu.
„Kad je počeo rat, shvatila sam da se neće skoro završiti kao i da ljudi neće izaći na ulice da protestuju. Osećala sam i u emotivnom i u racionalnom pogledu da je razborito otići“, kaže ona.
Ona je sada u Beogradu, glavnom gradu Srbije.
„Želela sam da se fizički distanciram od vlasti koliko god sam mogla.“
Mnogi Rusi dele njena osećanja i ono što je nekada samo kapalo sada se pretvorilo u bujicu.
Prvi talas usledio je u martu i aprilu prošle godine.
Novi emigranti rekli su za BBC da su protiv rata i razočarani što više Rusa nije izašlo na ulice da protestuje.
Osećajući se izolovano i ugroženo, smatrali su da je bezbednije da odu.
Predsednik Putin je pokrenuo vojnu mobilizaciju u septembru 2022. godine.
Opisana od vlasti kao „delimična“, u stvarnosti je značila da je većina muškaraca ugrožena od regrutacije.
Usledile se brojne reportaže o lošoj obuci i nedovoljnoj opremi za sveže regrutovane vojnike.
Muškarci i njihove porodice počeli su odlaze u gomilama stvarajući višednevne redove na ruskoj granici sa Gruzijom i Kazahstanom.
Zvanični portparol ruskog predsednik Dmitrij Peskov negirao je da Rusi masovno odlaze da bi izbegli da budu regrutovani.
U aprilu su ruske vlasti uvele „internet regrutaciju“, gde su novi regruti mogli da budu dodati u digitalni registar umesto da im se lično uruči poziv.
Peskov je takođe negirao da je novi sistem osmišljen tako da bi sprečio odlazak muškaraca.
Koliko ih je otišlo i kuda?
Ne postoje tačne brojke koliko ljudi je napustilo Rusiju i procene variraju od više stotina hiljada do nekoliko miliona.
U maju je britansko Ministarstvo odbrane procenilo da je Rusiju 2022. godine napustilo 1.3 miliona ljudi.
Druge procene brojke iz raznih izvora potvrđuju taj trend.
Časopis Forbs se pozvao na izvore u ruskim vlastima koji tvrde da je 2022. godine zemlju napustili između 600.000 i 1.000.000 ljudi.
Bel i RTVi – oba nezavisna ruska medija – objavila su slične cifre.
Napustiti Rusiju je relativno lako, dok god imate novca i niste pozvani u vojsku.
Ali, pronalaženje trajnog mesta prebivališta je teško.
U mesecima posle izbijanja rata, mnoge zemlje, uglavnom u EU i SAD, otežale su Rusima podnošenje zahteva za vizu ukoliko već tamo nemaju porodicu ili ne putuju na posao.
U mnogim drugim zemljama, kao što su Gruzija i Jermenija, Rusi se nisu suočili sa takvim ograničenjima i mogli su da odlaze i dolaze kako su hteli.
Još uvek to mogu.
- Dnevnik iz Moskve: Grad u kojem nema rata
- Dnevnik emigracije: Beograd očima ruskog stripadžije
- Dvojica Rusa pobegla čamcem na Aljasku, traže azil u Americi
Druge zemlje, kao što je Kazahstan, početkom ove godine su izmenile zakone, navodno da bi zaustavile dotok ruskih imigranata ograničivši broj dana koliko mogu da ostanu kao turisti.
Bez mogućnosti povratka u Rusiju, sve više i više ljudi mora da podnese zahtev za stalno boravište da bi mogli da rade u zemljama u kojima se nastanjuju, mada mnogi od njih pronalaze način da nastave da rade za ruske poslodavce na daljinu.
Znamo da je u poslednjih 15 meseci oko 155.000 Rusa dobilo dozvolu za privremeni boravak kolektivno u zemljama EU, u nekoliko zemalja Balkana, Kavkaza i Centralne Azije.
Skoro 17.000 njih tražilo je politički azil u zemljama EU, ali ga je dobilo samo oko 2.000, prema Agenciji za azil Evropske unije.
Rusko ministarstvo unutrašnjih poslova kaže da je 40 odsto više ljudi podnelo zahtev za izdavanje pasoša 2022. godine nego godinu dana ranije.
‘Bio sam prestravljen mogućnošću da me pošalju da ubijam druge ljude’
Od izbijanja ovog rata, razgovarali smo sa desetinama Rusa koji su otišli.
Oni potiču iz različitih oblasti života.
Neki su novinari poput nas, ali ima i IT stručnjaka, dizajnera, umetnika, akademika, advokata, lekara, PR specijalista i lingvista.
Većina je mlađa od 50 godina.
Mnogi dele zapadnjačke liberalne vrednosti i nadaju se da će Rusija jednog dana biti demokratska zemlja.
Neki su pripadnici LGBT zajednice.
Sociolozi koju proučavaju aktuelnu rusku emigraciju kažu da postoje dokazi da su oni koji odlaze mlađi, bolje obrazovani i bogatiji od onih koji ostaju.
Češće su iz većih gradova.
Tomas je iz Sankt Peterburga.
„Ja sam pacifista i bio sam prestravljen mogućnošću da me pošalju da ubijam druge ljude.
„Ja sam protiv ruske politike prema Ukrajini od 2014. godine. Invazija i ubijanje civila su neprihvatljivi“, kaže on.
Posle početka potpune invazije objavljivao je antiratne poruke na društvenim mrežama i učestvovao u uličnim protestima, kaže on.
Kao gej muškarac, bio je zabrinut i za vlastitu bezbednost.
„Nakon što je Rusija usvojila zakone o ‘zabrani gej propagande’ i ‘lažnih vesti’ o ruskoj vojsci, znao sam da se pretnja po moj život i slobodu povećala“, dodaje.
Tomas je podneo zahtev za politički azil u Švedskoj i pokušao da objasni tamošnjim vlastima zašto bi povratak u Rusiju za njega bio opasan.
Njegov zahtev je odbijen, ali on se žalio na odluku.
„Budući da imam pravo samo na ograničeno vreme sa državnim advokatom, sam radim na sakupljanju dokaza za svoj slučaj.“
Sergeja, rođenog u južnom gradu Rostov na Donu, muči potpuno drugi niz problema.
On je sada Tbilisiju, u Gruziji.
Onog dana kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu pozvao je telefonom nekolicinu prijatelja i svi su se složili da je rat loša vest.
„Šta god da se desi posle toga, privreda će pretrpeti udarac
„Nedelju dana kasnije, svi smo se sastali i odlučili da moramo da se pripremimo za odlazak“, kaže on.
Kako su dani prolazili, kaže Sergej, rat se sve više približavao.
„Videli smo mnogo vojne opreme na putu za Ukrajinu. Bolnice su bile pune ranjenih. Aerodrom Rostov bio je zatvoren za civilne letove, ali je bilo mnogo aviona i mi smo znali kuda oni lete.“
U septembru, posle Putinovog proglašenja mobilizacije, Sergejeva majka, koja ga je inače kritikovala da nije dovoljno patriota, pozvala ga je i rekla: ‘Pakuj stvari i odlazi’.
Sergej je čitave noći vozio do Gruzije, gde sada živi.
„Moja žena i deca su u Rusiji. Moram da plaćam njihove tamošnje troškove i smeštaj, kao i svoj vlastiti ovde.
„Radim dva posla – jedan na daljinu za svoju kompaniju u Rusiji i jedan ovde, za prijateljevo malo preduzeće.“
Sergej kaže da štedi novac da bi prebacio porodicu iz Rusije u neku drugu zemlju.
Njegova žena, koja je isprva bila nespremna na taj potez, sada je saglasna da moraju da potraže novi život negde drugde, kaže on.
Šta to znači za Rusiju?
Ruske vlasti pokušale su da ublaže značaj odlaska iz zemlje stotine hiljada obrazovanih i dobrostojećih ljudi zajedno sa njihovim novcem, ali uticaj na privredu je očigledan.
Najveća ruska privatna banka Alfa banka procenjuje da je zemlju napustilo i do 1.5 odsto ukupne ruske radne snage.
Većina koja je otišla su visoko stručni profesionalci.
Kompanije se žale na nedostatak osoblja i poteškoće sa angažovanjem novih ljudi.
Ruska Centralna banka saopštila je u ranijim stadijumima rata da su Rusi podigli rekordnih 1.2 biliona rubalja (oko 15 milijardi dolara) sa svojih računa.
To su razmere neviđene u Rusiji od finansijske krize iz 2008. godine.
Ekonomista Sergej Smirnov sa Ruske nacionalne akademije nauka veruje da će, kao opšti trend, visoko stručni pojedinci nastaviti da traže načine da odu.
„Samo će se povećavati potražnja za ljudima koji mogu da poprave kola ili naprave cipele. Ne volim apokaliptične scenarije, ali verujem da će ovo dovesti do toga da produktivnost u okviru ruske privrede vremenom počne sve više da opada.“
Ekonomista ističe da će ovi trendovi prevashodno uticati na velike gradove, kao što su Moskva, Sankt Peterburg i Jekaterinburg.
„Većina ruske teritorije neće biti svesna ovih transformacija zato što je životni standard u manjim gradovima, mestima i selima oduvek bio nizak i nastaviće to da bude i u budućnosti.“
Za to vreme, Svetlana, u Beogradu, nema planove da se vrati u Rusiju.
„Radim za startap sa sedištem u Moldaviji, ali sam se nedavno prijavila za posao u Holandiji.“
Sergej u Tbilisiju prijavljuje se za razne poslove u Evropi.
Za sada, život mu je težak.
„Nemam slobodnih dana, ponekad nemam dovoljno vremena ni da spavam noću, odremam u kolima.“
A Tomas u Švedskoj se nada da neće biti prisiljen da se vrati u Rusiji, gde strahuje od homofobičnih ispada.
On uči švedski da bi mogao uopšte da dobije bilo kakav posao.
Pogledajte priču o Rusima koji su nov dom pronašli u glavnom gradu Srbije
Priredila: Katerina Kinkulova
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
