Stalno se vraćam nečemu što sam pre tri godine čuo na ruskoj državnoj televiziji.
U ono vreme Rusi su pozivani da podrže izmene ustava koje će omogućiti Vladimiru Putinu da ostane na vlasti još 16 godina.
Da bi u to ubedio javnost, voditelj vesti predstavio je predsednika Putina kao morskog kapetana koji upravlja dobrim brodom Rusijom kroz burne vode globalnih nemira.
„Rusija je oaza stabilnosti, sigurna luka“, dodao je on.
„Da nema Putina, šta bi bilo s nama?“.
Toliko o oazi stabilnosti i sigurnoj luci.
- Šta je rekao predsednik Rusije Vladimir Putin u obraćanju naciji – provera činjenica
- Zašto toliko Rusa žmuri pred ratom u Ukrajini
- Fašizam, ezoterija, trolovanje: Da li je Dugin zaista „mozak“ Kremlja
Dvadeset četvrtog februara 2022. godine, kapetan iz Kremlja uplovio je u oluju koju je sam stvorio.
I naleteo pravo na santu leda.
Invazija Vladimira Putina na Ukrajinu donela je smrt i razaranje ruskom susedu.
Za posledice je imala i ogromne vojne žrtve za njegovu vlastitu zemlju: neki procenjuju da se broj poginulih ruskih vojnika meri desetinama hiljada.
Stotine hiljada ruskih građana mobilisano je u vojsku, a regrutovani su čak i ruski zatvorenici (pa i osuđene ubice) da se bore u Ukrajini.
Za to vreme, rat je uticao na cene energenata i hrane širom sveta i nastavlja da ugrožava Evropu i globalnu bezbednost.
Sve problemi titanskih razmera.
Zašto je, dakle, ruski predsednik odlučio da isplovi u rat i osvajanje teritorija?
„Na vidiku su se našli ruski predsednički izbori 2024. godine“, ističe politička analitičarka Ekaterina Šulman.
„Dve godine pre tih izbora, Kremlj je želeo nekakav pobednički događaj. Godine 2022. postići će vlastite ciljeve.
„Godine 2023. će u umove Rusa usaditi koliko su srećni što su imali takvog kapetana za kormilom broda, i to ne samo kroz burne vode, već i kad ih je doveo na nove i bogatije obale.
„Zatim će ljudi glasati 2024. godine. Pun pogodak. Šta može da pođe po zlu?“.
Mnogo toga, ako su vaši planovi zasnovani na pogrešnim pretpostavkama i pogrešnim procenama.
Kremlj je očekivao da njegova „specijalna vojna operacija“ bude munjevito brza.
U roku od nedelju dana, mislio je on, Ukrajina će se vratiti pod okrilje Rusije.
- „Putin je omanuo u uništenju Ukrajine, ali mu je zato uspelo da razori Rusiju“
- Ko je Alina Kabajeva, navodna Putinova partnerka
- Putin se uporedio sa ruskim carom Petrom Velikim koji je „vraćao teritorije“
Predsednik Putin ozbiljno je potcenio sposobnost Ukrajine da pruži otpor i uzvrati, baš kao i rešenost zapadnih zemalja da pruže podršku Kijevu.
Ruski lider, međutim, nije priznao da je pogrešio izvršivši invaziju na Ukrajinu.
Putinov metod je da nastavi da vrši pritisak, eskalira situaciju, podiže uloge.
Što me dovodi do dva ključna pitanja: kako Vladimir Putin vidi situaciju godinu dana kasnije i koji će biti njegov sledeći potez u Ukrajini?
Ove nedelje nam je pružio neke nagoveštaje.
Njegovo obraćanja o stanju nacije bilo je prepuno antizapadne žuči.
On uporno krivi Ameriku i NATO za rat u Ukrajini i predstavlja Rusiju kao nevinu stranu.
Njegova odluka da se povuče iz poslednjeg preostalog sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja između Rusije i Amerike, Novi početak, pokazuje da predsednik Putin nema nameru da se povuče iz Ukrajine ili da okonča razračunavanje sa Zapadom.
Narednog dana, na moskovskom fudbalskom stadionu, Putin je delio binu sa ruskim vojnicima koji su se vratili sa fronta.
Na krajnje izrežiranom mitingu čiji je cilj bio veličanje Kremlja, Putin je poručio masi da se „trenutno vode bitke na ruskim istorijskim granicama“ i pohvalio ruske „odvažne ratnike“.
Zaključak: ne očekujte nikakve zaokrete od Kremlja.
Ovaj ruski predsednik nije sklon predomišljanjima.
„Ako ne bude naišao na otpor, ići će onoliko daleko koliko može“, smatra Andrej Ilarionov, bivši ekonomski savetnik predsednika Putina.
„Ne postoji drugi način da se zaustavi sem vojnim otporom.“
Ali šta je sa pregovorima oko tenkova?
Da li su mirovni pregovori sa Putinom uopšte mogući?
„Moguće je sesti za pregovarački sto sa bilo kim“, dodaje Andrej Ilarionov, „ali postoji istorijat pregovaranja sa Putinom i sklapanja sporazuma sa njim.
„Putin je prekršio sve dokumente. Sporazum o stvaranju Zajednice nezavisnih država, bilateralni sporazum Rusije i Ukrajine, sporazum o međunarodno priznatim granicama Rusije i Ukrajine, povelju UN-a, Helsinški dogovor iz 1975, Budimpeštanski memorandum.
„I tako dalje. Nema dokumenta koji on neće prekršiti.“
- Misterija Putinovih „superfanova“ na Fejsbuku i njihova misija
- Putinov 70. rođendan: Sedam ključnih trenutaka koji su ga definisali
- O čemu razmišlja i šta planira Vladimir Putin
A kad je u pitanju kršenje sporazuma, ruske vlasti imaju dugi spisak vlastitih zamerki Zapadu.
Na samom vrhu tog spiska stoji uverenje Moskve da je Zapad prekršio obećanje koje je dao devedesetih da neće širiti NATO savez na istok.
A opet, u ranim danima na dužnosti, Vladimir Putin nije delovao kao da smatra NATO bilo kakvom pretnjom.
Godine 2000. nije čak ni isključio mogućnost da Rusija jednog dana i sama postane članica saveza.
Dve godine kasnije, zamoljen da prokomentariše najavljenu nameru Ukrajine da se pridruži NATO-u, predsednik Putin je odgovorio:
„Ukrajina je suverena država i ima pravo da sama bira kako želi da osigura vlastitu bezbednost…“.
Insistirao je da ovo pitanje neće narušiti odnose Moskve i Kijeva.
Putin iz 2023. godine potpuno je druga ličnost.
Kipteći od prezira prema „kolektivnom Zapadu“, sebe predstavlja kao lidera opkoljene tvrđave, odbijajući navodne pokušaje neprijatelja Rusije da unište njegovu zemlju.
Na osnovu njegovih govora i komentara – i njegovih pominjanja vladara carske Rusije kao što su Petar Veliki i Katarina Velika – čini se da Putin veruje da mu je suđeno da povrati rusko carstvo u nekom obliku.
Ali po kojoj cenu po samu Rusiju?
Predsednik Putin je jednom stekao reputaciju čoveka koji je doneo stabilnost vlastitoj zemlji.
Ta reputacija je nestala među sve većim vojnim žrtvama, mobilizacijom i ekonomskim sankcijama.
- Merkel priznala: Nisam imala moć da utičem na Putina
- Putin rekao majkama vojnika da deli njihovu bol
- Prijateljstvo poznaje granice: Kako su rusko-kineski odnosi zahladneli tokom rata u Ukrajini
Od početka rata, zemlju je napustilo nekoliko stotina hiljada Rusa, uglavnom mladih, stručnih i obrazovanih: odliv mozgova koji će još više naškoditi Rusiji.
Kao posledica rata, odjednom je tu počelo da se mota previše naoružanih grupa, uključujući privatne vojne kompanije, kao što su grupa Vagner Jevgenija Prigožina i regionalni bataljoni.
Odnosi sa redovnim oružanim snagama daleko su od skladnih.
Sukob između ruskog ministarstva odbrane i Vagnera primer je unutrašnjih trvenja među elitama.
Nestabilnost plus privatne vojske opasan su koktel.
„Nad Rusijom će se u narednoj deceniji najverovatnije nadvijati građanski rat“, smatra Konstantin Remčukov, vlasnik i urednik moskovskog lista Nezavisimaja Gazeta.
„Ima previše interesnih grupa koje su svesne da u ovim uslovima postoji šansa za preraspodelu bogatstva.“
„Prava prilika da se izbegne građanski rat biće ako prava osoba dođe na vlast odmah posle Putina.
„Osoba koja poseduje autoritet kod elita i rešenost da izoluje one željne da iskoriste situaciju.“
„Da li ruske elite razgovaraju o tome ko je pravi čovek za to?“, pitam Konstantina.
„U tišini. Sa ugašenim svetlima. One zaista razgovaraju o tome. One će imati svoj glas.“
„A da li Putin zna da se vode ti razgovori?“.
„Zna. Mislim da on sve zna.“
Ove nedelje je predsednik donjeg doma ruskog parlamenta objavio: „Dok god ima Putina, biće i Rusije.“
Bila je to izjava lojalnosti, ne i realnog stanja stvari.
Rusija će opstati – činila je to vekovima.
Sudbina Vladimira Putina, međutim, sada je nepovratno vezana za ishod rata u Ukrajini.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
