Rusija i Ukrajina: Dok Ukrajina pokušava da vrati oblasti na jugu zemlje, Rusija nastavlja sa napadima

Rusija nastavlja napade širom Ukrajine, dok Kijev pokušava da povrati južnu Hersonsku oblast, čiji je glavni grad Herson među prvi pao u ruke Rusije po početku invazije u februaru.

Pet osoba je poginulo, a 26 povređeno u ruskom napadu na Kropivnicki, glavni grad Kirovogradske oblasti, saopštili su lokalni zvaničnici.

U ruskom napadu na vojnu bazu u Lijutižu, oko deset kilometara severno od glavnog grada Ukrajine, povređeno je 15 ljudi, rekao je Aleksij Hromov, ukrajinski vojni zvaničnik, ali nije precizirao da li ima žrtava.

Jedna osoba je, pak, poginula, a dve su povređene u ruskom granatiranju centralno-istočnog Dnjepropetrovskog regiona Ukrajine.

Ruski napadi dešavaju se dok ukrajinska vojska pokušava da izoluje ruske trupe na jugu zemlje.

• Koji je Putinov sledeći korak posle zauzimanja Luganska
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini

Ukrajinske vlasti tvrde da napreduje u ofanzivi da povrati kontrolu nad Hersonom, grad na jugu koji je prvi pao u ruke Rusije.

Ukrajinski projektili pogodili su u sredu, 27. jula Antonovski most preko reke Dnjepar, koji povezuje grad sa delovima teritorijama pod kontrolom proruskih snaga na istoku Ukrajine, čime je Herson fizički odsečen od područja pod kontrolom Rusije, kažu britanski zvaničnici.

Situacija „ide u prilog Ukrajincima“, dok Rusi „gube mnogo stručnog kadra“, ocenio je za BBC Džek Votling iz Istraživačkog centra za odbranu Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

Dan 155. – najnovije

• Ukrajinci tvrde da napreduju u ofanzivi na grad Herson na jugu zemlje, u pokušaju da ga povrate
• Ruski raketni napad na sever Ukrajine, eksplozije u blizini Kijeva, a ukrajinske vlasti tvrde da je gađan i Nikolajev, lokalni zvaničnici kažu ima povređenih
• Američki Senat usvojio rezoluciju kojom se poziva Stejt department da prizna Rusiju kao državnog sponzora terorizma
• Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da želi da razgovara sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim, prvi put od početka invazije
• Isporuka gasa Severnim tokom u Evropu smanjena na jednu petinu kapaciteta od srede, saopštio je Gasprom – više o tome pročitajte ovde
• EU usvojila krizni plan za uštedu gasa – o tome više pročitajte ovde

Blinken želi da razgovara sa ruskim kolegom

Antoni Blinken, američki državni sekretar želi da priča sa Sergejem Lavrovim, ruskim ministrom spoljnih poslova.

Ukoliko do tog razgovora dođe, to bi bio prvi razgovor dvojice visokih zvaničnika od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Glavne teme tog razgovora bile bi izvoz žita iz Ukrajine i moguća razmena zarobljenika.

Više o tome pročitajte ovde.

Zašto je važan most u Hersonskoj oblasti?

Ukrajinska vojska je nekoliko dana zaredom granatirala Antonovski most, strateški važan most koji povezuje desnu i levu obalu Dnjepra u oblasti Hersona koju je zauzela ruska vojska.

Prvi put most je pogođen 19. jula, da bi usledili novi napadi, a za poslednji Ukrajinci kažu da je bio „filigranski precizan“.

Saobraćaj na Antonovskom mostu preko Dnjepra u Hersonskoj oblasti sada je obustavljen, rekao je predstavnik proruske administracije u Hersonu Kiril Stremusov.

Iako su prethodnih dana govorili da most nije oštećen, lokalne proruske vlasti sada priznaju da je potrebna popravka.

„Most je oštećen, ali nije nije uništen. Sada ima novih rupa“, rekao je Stremusov za rusku državnu agenciju TASS.

Snimak posledica najnovijeg granatiranja:

Ось як виглядає зараз Антонівський міст після удару ЗСУ. Відео опублікувало херсонське видання «Мост» pic.twitter.com/YmGe4LhVV9

— hromadske (@HromadskeUA) July 27, 2022

Ako most bude uništen, ruske jedinice u gradu će ostati bez logističke podrške.

Ruske snage su već u prvim danima rata uspeli da zauzmu Herson i uspostave vlast.

Ključni faktor uspeha tada je bila kontrola mostova, koji su, u prisustvu tako velike vodene prepreke kao što je reka Dnjepar, od strateškog značaja za brzinu ofanzivnih dejstava.

Iako je ukrajinska vojska uspela da zaustavi dalje napredovanje na Nikolajev i čak da odbaci Ruse, zadržala je uporište na desnoj obali Dnjepra.

Postoje samo tri prelaza preko Dnjepra u Hersonskoj oblasti: Antonovski most, u blizini Hersona, železnički most Antonovski udaljen šest kilometara i brana kod hidroelektrane u Novoj Kahovki na oko 70 kilometara.

Kahovsku hidroelektranu Rusi su zauzeli odmah 24. februara – u njenoj blizini počinje Severnokrimski kanal, čija je deblokada bila jedan od glavnih ciljeva Rusije.

Antonovski most se smatra ključnim – najveći je i najbliži Hersonu.

Ovaj most je izgrađen 1985. godine, dužina je 1.366 metara, širina 25 metra.

Most prelazi preko Dnjepra i njegove leve pritoke Konke.

Ruska vojska je uspela da zauzme ovaj most drugog dana rata – 25. februara.

Zašto ukrajinska vojska nije digla u vazduh Antonovski most u prvim danima invazije jedna je od misterija te etape rata.

Većina vojnih posmatrača rekla je da je uništavanje mostova bilo deo odbrambenih planova za jug Ukrajine i uvežbavano je tokom vežbi.

Mogući razlog što je Antonovski most opstao 24. i 25. februara mogao bi biti opšti haos prvih dana rata, kao i teško kretanje civila preko njega.

Poruka Kijeva Rusima: ‘Trećeg upozorenja možda neće biti‘

Mihail Podoljak, savetnik predsednika Ukrajine, sarkastično je prokomentarisao rusku reakciju na granatiranje Antonovskog mosta u Hersonu.

„Možete nazvati Antonovski most ruskim sistemom protivvazdušne odbrane koji uspešno presreće sve ukrajinske rakete, ali se ne možete sakriti od stvarnosti – osvajači treba da nauče da plivaju preko Dnjepra.

„A i dalje mogu da napuste Herson. Trećeg upozorenja možda neće biti“, napisao je on na Tviteru.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• Rusija briše istoriju u ukrajinskom „mrtvom gradu“
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od osam miliona ljudi.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]