Rusija i Ukrajina: Generalna skupština UN usvojila rezoluciju kojom se osuđuje ruska invazija

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je, uoči godišnjice početka ruske invazije na Ukrajinu, kojom se osuđuje Rusija, zahteva momentalno povlačenje ruskih trupa i poziva na „pravedan i trajan“ mir.

Za rezoluciju je glasala 141 članica, sedam je bilo protiv – Rusija, Belorusija, Sirija, Severna Kreja, Mali, Nikaragva, Eritreja, a 32 zemlje su bile uzdržane, među kojima Kina i Indija.

Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, rekao je da očekuje da „pred lice pravde budu izvedeni svi koji su doneli rat i zlo“ u njegovu zemlju.

Zelenski je odao počast svima koji su izgubili život otkako je počela invazija Rusije 24. februara 2022. godine i upozorio da će Moskva odgovarati za „sav užas, sva ubistva, sva mučenja“ počinjena u Ukrajini.

Delegati iz više zemalja izašli su sa parlamentarne sednice OEBS-a u Beču protiveći se odluci Austrije da odobri vize predstavnicima Rusije.

Šef vojne obaveštajne službe Ukrajine Kirilo Budanov upozorio je da Rusija „planira raketni napad 23 i 24. februara“, na prvu godišnjicu početka invazije.

Presek dešavanja u Ukrajini u prethodnih 365 dana pročitajte ovde.

• Pet pravaca u kojima bi mogao da se odvija rat u Ukrajini 2023.
• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner

Prema najnovijem izveštaju ukrajinske vojne komande, ruske snage napreduju u oblasti Bahmuta, strateškog grada u regionu Donbas.

Ministarstvo odbrane Rusije u četvrtak je objavilo da Ukrajinci planiraju napad pod lažnom zastavom na teritoriji Pridnjestrovlja u Moldaviji, za koji bi bila optužena Rusija.

Moldavske vlasti su odbacile ove tvrdnje ruskog ministarstva i pozvale su građane na smirenost.

Šta je napad pod lažnom zastavom pročitajte ovde.

Ruski predsednik Vladimir Putin poslao je do 200.000 vojnika u Ukrajinu 24. februara 2022. u najvećoj evropskoj invaziji od kraja Drugog svetskog rata.

U brutalnom ratu do sada je poginulo najmanje 8.000 civila, hiljade su ranjene, prema proceni UN, ali taj broj će verovatno biti mnogo veći.

Gradonačelnik ukrajinskog grada Marijupolja, koji su Rusi zauzeli posle višemesečnih borbi, procenio je u aprilu da je samo tamo umrlo 21.000 ljudi.

Prema američkim procenama, do sada je poginulo ili ranjeno najmanje po 100.000 ukrajinskih i ruskih vojnika.

Više od 13 miliona ljudi je izbeglo u inostranstvo ili raseljeno unutar Ukrajine.

Ukrajina: „Naših 10 velikih pobeda u godini rata“

Ministarstvo odbrane Ukrajine objavilo je listu 10 najvećih pobeda Oružanih snaga i građana u prvoj godini rata.

Prema ukrajinskoj vojnoj komandi, na tom spisku su između ostalog:

• uspešna odbrana Kijeva, Černigova, Sumija i Harkova u februaru-aprilu 2022.
• masovni otpor civila ruskoj vojsci na teritorijama koje je Moskva privremeno okupirala
• povlačenje ruskih trupa iz Kijevske, Černigovske i Sumske oblasti u martu-aprilu 2022.
• uništenje vodećeg broda ruske Crnomorske flote, raketne krstarice „Moskva“ – u aprilu 2022. (o tome pročitajte ovde)
• izbacivanje ruskih jedinica sa Zmijskog ostrva u Crnom moru – jun 2022 (više o tome pročitajte ovde)

Dan 365.

• Ruski avion Su-25 srušio se u Belgorodskoj oblasti usled tehničkog kvara, a pilot je poginuo, objavilo je rusko Ministarstvo odbrane
• Ukrajinci upozoreni da se pripreme na ruski raketni napad uoči godišnjice početka rata
• Ruski parlament potvrdio suspenziju sporazuma o smanjenju nuklearnog naoružanja
• Putin je napravio veliku grešku suspendujući sporazum o smanjenju nuklearnog naoružanja, kaže Bajden
• Više od 8.000 civila poginulo u Ukrajini od početka rata – Ujedinjene nacije
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju
• Ukrajinske vojne vlasti tvrde da je od početka rata Rusija izgubila oko 143.000 vojnika
• Grupa profesora Univerziteta u Beogradu traži da se Putinu oduzme počasni doktorat, piše list Danas

Da li je bezbednost Moldavije ugrožena?

Saopštenje ruskog Ministarstva odbrane o navodnom planu Ukrajinaca da izvedu vojnu akciju u Pridnestrovlju i da za to optuže Rusiju, uznemirila je lokalno stanovništvo, a moldavske vlasti primoralo da reaguju.

„Državni organi ne potvrđuju informacije koje je jutros objavilo Ministarstvo odbrane Rusije.

„Pozivamo na smirenost i da slušate samo proverene informacije organa Republike Moldavije“, navodi se u saopštenju moldavskih vlasti.

Rusija je i u nekim ranijim slučajevima najavljivala slične „sabotaže“ Kijeva, kao što je upotreba hemijskog oružja ili „prljavih bombi“.

Nijedna od tih tvrdnji nije potvrđena.

Moldavske vlasti smatraju akcije Rusije pokušajem destabilizacije situacije u zemlji.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je početkom februara rekao da bi Moldavija mogla da postane „sledeća Ukrajina“.

Moldavska predsednica Maja Sandu je sredinom februara rekla da je Ukrajina Kišinjevu predala obaveštajne dokumente iz kojih proizilazi da Rusija priprema „subverzivne akcije“ u Moldaviji.

„Oduzeti Putinu počasni doktorat“ – grupa profesora beogradskog Univerziteta

Grupa profesora Univerziteta u Beogradu objavila je inicijativu da nadležna tela i Senat Univerziteta pokrenu postupak oduzimanja počasnog doktorata predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, piše list Danas.

Putin je dobio počasni doktorat 16. marta 2011. godine jednoglasnom odlukom Senata Univerziteta, a na inicijativu Pravnog fakulteta u Beogradu „za izuzetan doprinos od nacionalnog značaja“.

„Imajući u vidu neprihvatljive ljudske, političke i moralne aspekte agresije na Ukrajinu, užasavajući broj civilnih i vojnih žrtava i milione raseljenih, i besomučno uništavanje suverene zemlje, u navedenim okolnostima ‘izuzetan doprinos od nacionalnog značaja’ kao razlog za dodelu počasnog doktorata Univerziteta u Beogradu Vladimiru Putinu više ne postoji i u direktnoj je suprotnosti sa obrazloženjem sa kojim je počasni doktorat Univerziteta u Beogradu ovom licu dodeljen“, piše u inicijativi grupe profesora.

Dodaje se da „dodela počasnog doktorata uopšte nije imala nikakvu naučnu, već isključivo političku motivaciju“.

Kina i Rusija

U Moskvi je u sredu održan veliki miting na kojem je kratko govorio i Putin, a nekoliko sati pre toga sastao se sa visokim kineskim zvaničnikom Vang Jiem, koji je izjavio da odnosi Moskve i Pekinga „neće podleći pritiscima trećih strana“.

Najviši kineski diplomata Vang Ji izneo je stavove o pristupima „političkom rešenju“ u Ukrajini, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Portparolka Marija Zaharova dodaje u saopštenju da se nije razgovaralo o posebnom „kineskom mirovnom planu“.

Vang je tokom vikenda na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji rekao da će Kina uskoro objaviti dokument koji se odnosi na mirno rešenje sukoba u Ukrajini.

Unutar ruskih vojnih snaga ponovo je došlo do neslaganja.

Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, optužio je vojni vrh Rusije da sabotira tu grupu uskraćujući je za municiju i da zato gine mnogo njenih boraca.

Više o tome pročitajte ovde.

Šta je sve Putin rekao dan ranije u obraćanju Federalnoj skupštini pročitajte ovde.

BBC Tim za proveru činjenica je analizirao govor ruskog predsednika što možete pročitati ovde.

Bajden: „Posvećenost Amerike NATO-u je svetinja“

Američki predsednik Džozef Bajden boravio je u Varšavi na samitu Bukureštanske devetorke, grupe istočnoevropskih članica NATO.

Rekao je da se sukob u Ukrajini ne odnosi samo na slobodu i budućnost samih Ukrajinaca, već i na slobodu svih demokratija u Evropi i širom sveta.

„Posvećenost Amerike NATO-u je svetinja. Branićemo svaki pedalj teritorije NATO-a“, rekao je američki predsednik.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da je poseta predsednika SAD Kijevu dan ranije jasna poruka da je evropska bezbednost jedan od prioriteta Vašingtona.

Prema rečima Stoltenberga, Putin nije zainteresovan za mir i, naprotiv, zaoštrava situaciju, pa bi zapadnu pomoć Ukrajini trebalo povećati.

I Mađarska uz NATO saveznike

Mađarska se pridružila ostalim liderima Bukureštanske devetke, potpisujući zajedničku deklaraciju u kojoj je osuđena ruska invazija na Ukrajinu, navodi se u saopštenju koje je objavilo predsedništvo Poljske.

Vest dolazi samo nekoliko dana nakon što je mađarski premijer Viktor Orban obećao da će održati veze sa Moskvom.

Orban je imao bliske veze sa Putinom od pre rata, i odbio je da se pridruži drugim zemljama EU u slanju oružja Ukrajini.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]