Rusija i Ukrajina: Izrael razmatra vojnu pomoć Kijevu, Moskva granatira Herson, ali nije jasno zašto – britanski obaveštajci

Dok izraelski premijer Benjamin Netanjahu ne isključuje mogućnost vojne pomoći Ukrajini, britanski obaveštajci u najnovijem izveštaju navode da Rusija aktivno granatira Herson, ali nije jasno zašto.

Čini se da poslednjih dana ruske snage najjače granatiraju naseljena područja na reci Dnjepar na jugu Ukrajine, a britanski izvori tvrde da je Herson je dalje najciljaniji grad van oblasti Donbasa.

Izraelski premijer Netanhaju rekao je da razmišlja o mogućnosti vojne pomoći Kijevu, ali nije želeo decidno da obrazlaže detalje.

Izraelska vlada pokušava da sačuva dobre odnose sa Rusijom čije snage kontrolišu nebo iznad susedne Sirije.

„SAD su upravo uzele ogroman deo izraelske municije i prosledile je Ukrajini. Takođe, Izrael takođe radi na borbi protiv iranskog oružja koja se koriste protiv Kijeva, ali ne mogu da ulazim u detalje“, rekao je Netanjahu za televiziju CNN.

• Posle tenkova, priča se i o avionima: Hoće li ih Zapad poslati Ukrajini
• Nemačka odlučila: Šalje tenkove ukrajinskoj vojsci
• Da li je tenk oružje za staro gvožđe
• Zašto Ukrajina traži stotine tenkova od Zapada

Tačan razlog zašto Rusija troši veliku količinu municije (a njihove zalihe su na izmaku) za napade na Herson nije jasan, pišu britanski obaveštajci.

Pretpostavljaju da komanda ruske vojske delom očekuje da slomi moral lokalnog stanovništva i spreči bilo kakve pokušaje kontranapada ukrajinske strane na Dnjepar.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski rekao je da još nije završio rekonstrukciju rukovodstva zemlje i da će svi koji ne budu ispunjavali zahteve države i društva biti otpušteni.

„Sada je izvesno kadrovsko zatišje. Ali to ne znači da su svi neophodni koraci već preduzeti. Odluke će biti donete.

„Oni u sistemu koji ne ispunjavaju fundamentalne zahteve države i društva ne treba da sede u tim stolice“, rekao je predsednik.

Zelenski je govorio i o pripremi novih reformi u Ukrajini.

„Reforme koje će promeniti društvenu, pravnu i političku realnost u mnogim aspektima – učiniti ih humanijim, transparentnijim i efikasnijim“, dodao je ukrajinski predsednik, obećavši da će detalje saopštiti kasnije.

Dan 344.

• Netanjahu razmatra vojnu pomoć Izraela Ukrajini
• Rusija aktivno granatira Herson, ali nije jasno zašto – britanski obaveštajci
• Hjuman Rajts Voč: Ukrajina koristi zabranjene protivpešadijske mine
• U Kijevu se nadaju da će u naredna tri meseca dobiti do 100 zapadnih tenkova, uglavnom nemačkih leoparda
• Zapadni saveznici šalju Kijevu različite signale o borbenim avionima – više o tome pročitajte u ovom tekstu
• Ukrajinski predsednik traži da se Rusiji zabrani učešće na Olimpijskim igrama 2024. godine u Parizu
• U Ukrajini je jedna od glavnih tema korupcija visokih zvaničnika – više o tome pročitajte u ovom tekstu
• BBC ruski servis identifikovao je više od 12.200 ruskih vojnika poginulih u ratu u Ukrajini. Među njima je 800 mobilisanih
• Više od 6,5 miliona građana Ukrajine je napustilo zemlju od početka sukoba, od toga polovina je otišla u Rusiju

SAD će Ukrajini dati rakete dometa 150 kilometara – Rojters

Pozivajući se na obaveštene izvore u američkom rukovodstvu, Rojters prenosi da SAD nameravaju da u bliskoj budućnosti prebace u Ukrajinu rakete dometa do 150 kilometara.

Pojašnjavajući prethodni izveštaj, Rojters piše da će novi paket američke vojne pomoći Ukrajini u vidu raketa sa preciznim navođenjem.

Do sada je domet raketa koje su Amerikanci i drugi saveznici isporučivali ukrajinskoj vojsci bio nešto više od 80 kilometara.

Ukrajina već dugo traži od Sjedinjenih Država i saveznika visokoprecizne rakete ATACMS dometa do 300 kilometara, koje mogu biti ispaljene iz HIMARS instalacija.

Zapadni saveznici su do sada odbijali da prebace takvo naoružanje – nezvanično, zbog bojazni da će Ukrajinci početi da gađaju ciljeve duboko na ruskoj teritoriji, što bi moglo dovesti do nekontrolisane eskalacije rata.

Kako prenosi Rojters, novi paket vojne pomoći vredan 2,2 milijarde dolara biće objavljen već ove nedelje.

Hjuman Rajts Voč optužio je Ukrajinu da koristi zabranjene mine

Međunarodna organizacija za ljudska prava Hjuman rajts voč (HRV) pozvala je Ukrajinu da istraži navodnu upotrebu hiljada protivpešadijskih mina, koje su zabranjene međunarodnom konvencijom.

Usled njihove upotrebe povređeno je oko 50 civila, među kojima petoro dece, saopštila je ta organizacija.

Organizacija je saopštila da su od početka invazije ruske trupe u više navrata koristile protivpešadijske mine u različitim regionima Ukrajine, što, navodi se, ne opravdava Ukrajince koji upotrebljavaju zabranjenog oružja-

Ukrajinske vlasti se pridržavaju međunarodnih obaveza, ali ne mogu da komentarišu vrste oružja koje koriste „do kraja rata“, navodi se u odgovoru Ministarstva odbrane Ukrajine aktivistima za ljudska prava.

Ukrajinski branioci ljudskih prava uvereni su da objavljivanje ovakvog izveštaja donosi značajne rizike za Ukrajinu i da će uticati na napore države da nabavi oružje za Zapada.

Kijev kritikovao predsednika Hrvatske zbog izjave o Krimu

Ukrajina smatra neprihvatljivim izjave predsednika Hrvatske Zorana Milanovića da Krim neće biti Ukrajina i da se ne treba suprotstavljati Rusiji, jer je „opasna zemlja“ i nuklearna sila.

Govoreći o sukobu u Ukrajini i ruskoj aneksiji Krima, Milanović je u ponedeljak novinarima rekao da je međunarodna zajednica „anektirala Kosovo“.

Milanović je istakao da je svima jasno da „Krim neće biti Ukrajina“ i da o tome govore i nemački generali.

On je više puta rekao da je Rusija nuklearna sila.

„Znate kako takve države gube rat, tako da na kraju upotrebe nuklearno oružje“, upozorio je Milanović.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Oleg Nikolenko napisao je na Fejsbuku da je dovođenje u pitanje teritorijalnog integriteta Ukrajine neprihvatljivo.

„Umesto toga, veoma cenimo i zahvaljujemo hrvatskoj vladi i hrvatskom narodu za njihovu nepokolebljivu podršku Ukrajincima u borbi protiv ruske agresije“, napisao je on.

Nikolenko je upitao „da li je Zoran Milanović mogao da postane predsednik njegove zemlje sa takvom retorikom devedesetih godina dok se Hrvatska borila za očuvanje svoje državnosti“.

Ovakav je bio odnos vojne moći Ukrajine i Rusije uoči rata:

Kijev očekuje do 100 zapadnih tenkova u naredna tri meseca

U naredna tri meseca Ukrajina može da dobije do 100 zapadnih tenkova, pre svega nemačkih „leoparda“, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine Andrij Melnik,

„Leopardi mogu da budu brzo isporučeni iz Poljske, Nemačke, iz drugih država. Nadam se da ćemo dobiti najmanje 100 tenkova, realno u naredna tri meseca“, rekao je Melnik, prenose ukrajinski mediji.

Stižu i američki tenkovi, ali za godinu dana

Američki Vašington post piše da će Ukrajina dobiti tenkove Abrams, ali za godinu dana i bez uranijumskog oklopa.

Prema ranijoj objavi Bele kuće, SAD će Ukrajini dati 31 tenk Abrams, ali će ih Kijev dobiti tek do kraja 2023. ili početkom 2024. godine, piše Vašington post.

Do ovakvog kašnjenja će doći zbog toga štop tenkovi neće biti isporučeni iz američkih vojnih zaliha, već će biti posebno naručeni od proizvođača.

Tenkovi neće biti opremljeni specijalnim oklopima od osiromašenog uranijuma.

Amerikanci ne žele da neki Abrams padne u ruske ruke ako bude zarobljen na bojnom polju i tako dođe do dizajna, primećuje Vašington post.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]