Vыstavka v Muzeяh Kremlя

Getty Images
U muzejima Kremlja nalazi se najveća kolekcija uskršnjih Faberžeovih jaja u svetu

Velika izložba kuće Faberže u Ermitažu pretvorila se u veliki skandal.

Organizatore optužuju da su izložili falsifikate.

BBC je ispitao spor i pronašao neobičnu umetničku kolekciju sa centrima u Sank Peterburgu, Nemačkoj i Italiji, povezanu sa petrogradskim biznismenom, Putinovim poznanikom i bivšim poslovnim partnerom Rotenbergovih.

Početkom januara, londonski trgovac umetninama i kolekcionar Andrej Ružnikov napisao je otvoreno pismo direktoru Ermitaža, u kojem je brojne predmete sa izložbe „Faberže – juvelir imperatorskog dvora“ nazvao falsifikatima i „vulgarnim replikama“.

Iz Muzeja nisu odgovorili na pitanje da li su originalni predmeti izloženi u Zimskom dvorcu, već su pozvali stručnjake na dijalog.

Ali javni dijalog je već počeo.

I u njemu vodeći ruski i zapadni istraživači juvelirske kuće dele sumnje u autentičnost eksponata, od kojih su neki povezani sa Konstantinom Gološčapovim.

Mediji ovog biznismena nazivaju prijateljem ruskog predsednika.

BBC je takođe u Italiji pronašao kulturnu fondaciju koju je osnovala supruga Gološčapova, a čiji je počasni predsednik direktor Ermitaža, Mihail Piotrovski.

Fondacija je posvećena zaostavštini Leonarda da Vinčija, i, baš kao i u slučaju Faberžea, organizuje izložbe radova ovog majstora, koje većina stručnjaka nije priznala.

„Za kuću Faberže ovo je već sramota“

Izložba „Faberže – juvelir imperatorskog dvora“ otvorena je u sali Grbova Zimskog dvorca 25. novembra 2020. godine.

Na njoj je predstavljen niz Faberžeovih dela koja su jedinstvena i originalna po mišljenju svih stručnjaka, među kojima i „Rotšildovo jaje-sat“ iz 1902. godine.

Ružnikov primećuje da su sva carska jaja proizvedena u jednom primerku, ali predmeti u Ermitažu ponavljaju eksponate koji su već prepoznati kao originali u drugim ruskim muzejima.

S tim u vezi, smatra kolekcionar, postoji ozbiljan razlog za sumnju u autentičnost niza predmeta na izložbi.

Ermitaž odbija da razgovara o autentičnosti izloženih predmeta.

„Stil i žanr takozvanog ‘pisma’ čine ‘odgovor’ na njega, etički nemogućim“, odgovorio je Piotrovski Ružnjikovu.

U potpisima eksponata i u katalogu izložbe Ermitaž identifikuje sporne predmete kao originalna Faberžeova dela, a kustos izložbe Tatjana Babošina predstavlja ih kao carske poklone.

Pa ipak, iz muzeja odbijaju da nedvosmisleno izjave, da li su to originali ili nisu.

Piotrovski je odbio da da intervju za BBC.

„U Ermitažu su isplanirali niz događaja povezanih sa izložbom Faberžea.

„Pre nego što budu održani ti događaji, Mihail Borisovič smatra da je održavanje takvih intervjua preuranjeno“, odgovorila je služba za štampu Ermitaža na zahtev BBC-ja.

Izrada nakita i ukrasa od srebra tradicionalna je veština čije se tajne čuvaju u Prizrenu.
The British Broadcasting Corporation

Ubrzo je direktor Ermitaža dao intervju za drugu publikaciju, u kojoj je izbegao da odgovori da li se radi o originalnim delima ili falsifikatima, pozivajući se na činjenicu da se o ovom pitanju vode rasprave.

Ali jedini pristalica njihove autentičnosti je vlasnik nekih od ovih predmeta, kolekcionar Aleksandar Ivanov, osnivač privatnog muzeja Faberžea u Baden-Badenu, u Nemačkoj.

Sebe naziva milijarderom i kaže da poseduje platna Leonarda da Vinčija, Rembranda i Botičelija ali odbija da ih pokaže.

Takođe tvrdi da poseduje zlato Etruraca, Inka i Asteka, a da se originalna „Mona Liza“ Leonarda da Vinčija navodno čuva u Petrogradu.

Međutim, vodeći stručnjaci za Faberžeove radove sumnjaju.

„Sudeći po fotografijama i opisima objavljenim na internetu, sva takozvana „novopronađena carska Faberžeova uskršnja jaja“ iz muzeja u Baden-Badenu, predstavljena na ovoj izložbi su po mom mišljenju falsifikati“, rekla je Geza fon Habsburg za BBC, jedan od najpoznatijih stručnjaka za kuću Faberže.

Habzburgova je bila kustos najvećih međunarodnih izložbi Faberžea, među kojima i prve veliku izložbe radova juvelira u Ermitažu od 1993. do 1994. godine.

Nemački stručnjak Aleksandar fon Solodkov, stručnjak za Faberžea i autor monografija o ruskoj umetnosti, takođe je izrazio ozbiljne sumnje u autentičnost predmeta.

Finska istraživačica Ula Tilander Gudenjelm, praunuka juvelira Aleksandra Tilandera koji je radio za carski dvor i autorka disertacije o sistemu nagrađivanja carske Rusije, takođe sumnja u autentičnost carskih jaja na izložbi u Ermitažu.

Nisu upitna samo uskršnja jaja, već i drugi predmeti, kako što je na primer, izrezbarena figura vojnika.

Original ove figure, koji svi potvrđuju, čuva se u Muzeju minerala A.E. Fersmana Ruske akademije nauka u Moskvi, koji poseduje jedinstvenu kolekciju Faberže.

Glavni kustos muzeja Mihail Generalov rekao je za BBC da figuru vojnika izloženu u Ermitažu smatra kopijom, koja je napravljena „toliko sramotno da je to uvredljivo za Faberžea“.

Rekao je da je muzej poslao pismo Ermitažu, izražavajući zabrinutost i stav u vezi sa originalnošću figure vojnika, ali nije dobio suštinski odgovor.

Эksponatы v Эrmitaže i Muzee Fersmana

BBC

Najveća kolekcija carskih jaja na svetu nalazi se u Oružejnoj palati u muzejima Državnog Kremlja u Moskvi, a druga je kolekcija Malkoma Forbsa, koju je nakon njegove smrti kupio ruski milijarder Viktor Vekselberg.

Nijedan od predmeta iz ovih kolekcija nije predstavljen na izložbi.

Ali partneri Ermitaža na izložbi su Ruski nacionalni muzej i Muzej hrišćanske kulture.

Iza prve naziva u vidu pravnog lica skrivalo se ime Ivanova, koje nije imalo svoje prostorije, a iza drugog muzej, čiji je pokrovitelj Gološčapov.

Mediji ga nazivaju poznanikom, pa čak i „bliskim prijateljem“ ruskog predsednika.

Bio je predsednik Saveznog državnog unitarnog preduzeća u predsedničkoj administraciji i poslovni partner Rotenbergovih u SMP banci.

Upravo iz ove dve privatne kolekcije potiču svi eksponati, u čiju verodostojnost stručnjaci sumnjaju.

Gološčapov nije odgovorio na zahtev BBC-ja.

Indijski umetnik koji „slika“ iglom i koncem
The British Broadcasting Corporation

Dijalog u vidu izveštaja

Stručnjaci sa kojima je razgovarao BBC najaktivnije kritikuju dva eksponata na izložbi u Ermitažu, koji su predstavljeni kao „carska uskršnja jaja“: „Koka“ i „Godišnjica venčanja“ navodno iz 1904. godine.

Kolekcionari i stručnjaci već decenijama znaju za drugu „Koku“, ne iz Ermitaža, već iz privatnog muzeja Faberžea, u kome se nalazi kolekcija milijardera Viktora Vekselberga, otkupljena od naslednika Malkoma Forbesa.

Sudbina eksponata iz Ermitaža je komplikovanija. 2018. godine, bez ikakvog javnog oglašavanja, u holovima muzeja pojavilo se jaje slično „Koki“, koje su krasili sitni detalji: krunisano je vrhom, koji original nema, a umesto tankog zlatnog obruba, jaje je podeljeno na dva dela širokim izrezbarenim obrubom.

Эksponatы v Эrmitaže i Muzee Faberže

BBC

Predmet je potpisan kao „carsko uskršnje jaje“ iz privatne kolekcije ali ime kolekcionara nije obelodanjeno.

Tek 2020. godine otkriveno je da je ovo privatni „Muzej hrišćanske kulture“ Konstantina Gološčapova.

Brojni vodeći stručnjaci rekli su za BBC da su još 2018. godine kontaktirali Ermitaž upozoravajući o mogućem falsifikatu i zatražili dozvolu za ispitivanje eksponata.

Prema njihovim rečima, kao odgovor predloženo im je da održe konferenciju sa predstavnicima vlasnika ovih predmeta.

I fotografija iz arhiva i najraniji poznati opisi i slike „Koke“ iz 1885. godine, govore u prilog predmetu iz kolekcije muzeja Faberžea, a ne onome koji je izložen u Ermitažu.

„Koje je od dva jaja original, a koje kopija, vreme će pokazati kada stručnjaci za dela Faberžea sprovedu istraživanja“, odgovorio je Ermitaž u leto 2018. godine na pitanje vodiča iz Petrograda, iznenađenog sličnošću dva eksponata.

To znači da je i dve i po godine pre izložbe i optužbi kritičara, Ermitaž priznao da jaje iz kolekcije Gološčapova nije neosporni original, međutim, nastavili su da ga izlažu pod natpisom „Carsko uskršnje jaje“.

Ali tek posle javnih optužbi u januaru 2021. godine, Ermitaž je odlučio da prokomentariše situaciju i pozvao je Ivanova da da „izveštaj stručnjaka“, koji je takođe nazvan „izveštajem konferencije“, iako kritičari nisu dobili reč.

Na veb stranici muzeja Ivanov je predstavljen kao „profesor, član specijalne komisije UNESKO-a za očuvanje svetske kulturne baštine, stručnjak Ministarstva kulture Ruske Federacije“.

Iz UNESKO-a su na zahtev BBC-ja odgovorili da Ivanov nije stručnjak komisije.

Ministarstvo kulture ukazalo je na spisak sertifikovanih stručnjaka.

Ivanov nije na njemu.

U intervjuu za BBC, Ivanov je priznao da nije ni stručnjak Ministarstva kulture, ni član UNESKO-ve komisije, i rekao da ga je Ermitaž predstavio na ovaj način, a on sam se predstavlja samo kao „stručnjak za Faberžea“.

Insistirao je na tome da je „počasni profesor“, ali nije mogao da navede ni predmet ni obrazovnu instituciju, izbegavajući odgovor nekoliko puta.

Pres služba Ermitaža rekla je da je detalje biografije pružio sam Ivanov.

U „izveštaju-konferenciji“ Ivanov je zasipao „ubistvenim materijalima“, kako se sam izrazio i pretio je, da će Ružnikov „biti doveden u Ameriku u lisicama“.

Razvio je teoriju da iza londonskog dilera navodno stoji vodeći stručnjak muzeja Kremlja, koja nije komentarisala izložbu i ne učestvuje u ovom sporu.

Rus koji „vidi“ kroz zvuk vodi vas kroz Sankt Petersburg
The British Broadcasting Corporation

Ali uprkos ličnim napadima, po pitanju kontroverznog jajeta „Koke“, Ivanov je zapravo priznao da su kritičari bili u pravu i rekao da je Marina Lopato, koja je zadužena za Faberžeova jaja u Ermitažu, odlučila da ga prikaže na izložbi kao carsko jaje.

„Da budem iskren, ja sam, naravno… pomalo je Marina Nikolajevna [Lopato] požurila“, rekao je Ivanov.

„Ne bih sada donosio ishitrene zaključke i rekao da je ovo carsko uskršnje jaje“, priznao je kolekcionar.

„Ovo je mišljenje Marine Nikolajevne [Lopato]. Rekla je da postoje dokumenta, postoje zapisi. Ali nema dokumenata, nema ničega“, rekao je Ivanov u razgovoru za BBC.

Lopatova je preminula u julu 2020.

Nikada nije javno komentarisala ovu izložbu.

U izveštaju, Ivanov je takođe izjavio da su pre izložbe eksponati proučavani u laboratorijama Ermitaža.

Ali u razgovoru za BBC odbacio je ove reči i rekao da je proces proučavanja počeo ne pre izložbe, već tek nakon optužbi Ružnikova.

Ermitaž nije odgovorio na zahtev BBC-ja da li je takvo ispitivanje sprovedeno.

Яйco Rotšilьda

Getty Images
„Rotšildovo jaje“ prodato je na aukciji za 18 miliona dolara ali su carska jaja još skuplja

Jaje koje nije postojalo

Što se tiče „Jubilarnog svadbenog“ jaja, odnosno „jaja iz 1904. godine“, stručnjaci sa kojima je razgovarao BBC sigurni su da ono jednostavno nije moglo postojati.

Na to ukazuje i odsustvo referenci u dokumentima carskog dvora, i memoari glavnog majstora Faberžea Franca Birbauma.

Zapravo je kao činjenicu u svojoj disertaciji i Lopatova, kustos Faberžea u Ermitažu to pominjala: „Jaja nisu pravljena 1904. i 1905. zbog rusko-japanskog rata“.

O tome je pisao i vodeći ruski istoričar firme Faberže, Valentin Skurlov.

Ivanov tvrdi da je car luksuzni poklon jednostavno sakrio od naroda: „da ne bi uznemiravao umove, naravno da činjenica da je jaje napravljeno i činjenica da je jaje uručeno nisu oglašavane“.

Ali pored nedostatka dokumenata, postoje i druge nedoslednosti.

Na jajetu iz „1904. godine“ minijature sa portretima dveju velikih knjeginja naslikane su sa kasnijih fotografija (koje datiraju iz 1906. i 1910. godine), odnosno, nekoliko godina nakon što je jaje navodno nastalo, ukazuje se u analizi američkog istraživača Di-En Hof.

Takođe je primetila greške u prikazu ordenja Nikolaja II.

Stručnjaci takođe napominju da je „jaje iz 1904. godine“ veoma slično opštepriznatom jajetu „Petnaesta godišnjica vladavine“ u muzeju Faberžea u Petrogradu.

Эksponatы v Эrmitaže i Muzee Faberže

BBC

Već nakon javnih optužbi za falsifikovanje, Ivanov je počeo da tvrdi da su minijature zamenjene tokom restauracije jajeta 1908. godine.

„Ovo pitanje je uspešno rešeno kada su pronašli račun od Faberžea od 27. aprila 1908. <…> Dakle, kad su knjeginje bile formirane kao odrasle devojke, ovi portreti su slikani i ubačeni tamo“, rekao je Ivanov u Ermitažu.

To, međutim, ne objašnjava kako je fotografija iz 1910. mogla biti upotrebljena 1908. godine.

Ali u razgovoru za BBC, Ivanov je sugerisao da je fotografija koja datira iz 1910. godine mogla biti snimljena mnogo ranije, a zatim „je prošlo nekoliko godina pre nego što je odobrena za štampanje“.

Osim Ivanova, niko ne potvrđuje postojanje računa za popravku.

Kolekcionar tvrdi da je dokument pronašla pokojna Marina Lopato u Ruskom državnom istorijskom arhivu (RDIA) ali je glatko odbio da ga pokaže.

Na ponovljeni zahtev dopisnika BBC-ja da pošalje fotografiju ili sken dokumenta, Ivanov je odgovorio: „Nikad ne znaš šta ti je zanimljivo, aha. Hoćeš da ukloniš celu senzaciju.“

Suparnik Matrjoške

Faberže je jedina ruska juvelirska kuća koja je postala globalni brend.

Upravo su carska uskršnja jaja doprinela da porodični posao pribaltičkih Nemaca sa francuskim korenima predstavlja jedan od simbola kasne carske Rusije.

Revolucijom 1917. godine istorija firme Karla Faberžea se završila.

Carskim jajima naziva se nešto više od pedeset juvelirskih jaja koja su napravljenih u periodu od 1885. godine do 1917. godine po porudžbini poslednjih ruskih monarha.

Aleksandar III je započeo ovu tradiciju i poklanjao je za Uskrs svojoj supruzi jaje, a Nikolaj II je nastavio tu tradiciju, naručujući poklone i svojoj supruzi i svojoj majci carici, udovici.

Prilično je teško proceniti sadašnju vrednost jaja, jer se takvi predmeti retko pojavljuju u prodaji.

Umetnica koja se bavi staklom obnavlja vitraže u Bejrutu
The British Broadcasting Corporation

Ruski milijarder Viktor Vekselberg platio je 2004. godine više od 100 miliona dolara za Forbsovu kolekciju od devet carskih jaja (osim njih, u kolekciji je bilo i mnogo drugih manje primetnih predmeta).

Prema rečima stručnjaka, sada cena svakog carskog jajeta, ako se iznenada stave na prodaju, može da premaši i sumu od 30 miliona dolara.

Faberžeove slike i motivi popularni su i široj javnosti.

Na internetu možete pronaći desetine ponuda obeleženih rečima „kopija“ ili „replika“, koje podsećaju na rad dvorskog juvelira ili nadigravaju raskoš ruske carske kuće.

Nešto je predstavljeno kao „suveniri iz Rusije“, koji „podjednako pariraju prepoznatljivosti matrjoške“.

Cene počinju od 20 dolara.

Ali u svetu Faberžea za poslednjih sto godina, više puta su se javljali skandalozni slučajevi kada su falsifikate pokušavali da prodaju kao originale.

Kopije su toliko česte da je motiv lažnog Faberžea ušao u pop kulturu.

Od filma o Džejmsu Bondu do sovjetskog detektivskog serijala „Znalci vode istragu“.

„To je komercijalna promocija falsifikata.

Postoje razni trgovci koji upravo rade samo to, prodaju kopija ili nekih proizvoda pod brendom Faberžea.

To je prilično stara stvar i dobro poznata, i ljudi su poznati“, kaže Mihail Generalov, glavni kustos Muzeja minerala A.E. Fersman.

„Ništa nije šteta za Rusiju“

Sotni poddelьnыh яic Faberže

AFP
Kopije Faberžea – globalni fenomen

Već dugi niz godina Ivanov teži da stekne priznanje poznavaoca brenda Faberže i ovo nije njegov prvi pokušaj da radi sa uglednim ruskim muzejom.

Krajem 1990-ih ponudio je saradnju Mineraloškom muzeju Fersmana RAN, u kome se čuvaju mnogobrojna jedinstvena Faberžeova dela.

Bilo mu je dozvoljeno da prouči kolekciju i fotografiše eksponate. (Ivanov tvrdi da mu se Fersmanov muzej prvi obratio, ali ne negira da je imao pristup kolekciji).

Ubrzo posle toga, u kolekciji Ivanova, u kojoj nesumnjivo postoje originalna dela, pojavili su se eksponati vrlo slični nekim predmeta iz Fersmanovog muzeja.

Istovremeno, kolekcionar tvrdi da baš on poseduje originale, ali odbija da kaže kako je došao do njih, kao ni o drugim njegovim kontroverznim eksponatima.

Iz muzeja u Kremlju potvrđuju verziju da se originali priznati od strane stručnjaka nalaze u muzeju Fersman.

Ipak, stvari iz kolekcije Ivanova su vrlo slične eksponatima iz Fersmanovog muzeja, a sada su se pojavile u Ermitažu kao originali.

U prošlosti Ivanov se bavio popularizacijom juvelirske kuće Faberžea i objavljivao je knjige o njenoj istoriji, koje su mnogi stručnjaci ocenili visoko.

Sebe je proglasio za pravog viteza reda Faberžea, koji je i sam osnovao.

Baka iz Rusije od čepova sa plastičnih flaša stvara umetnost
The British Broadcasting Corporation

Osim van uskog kruga stručnjaka, ime Ivanova je odjeknulo 2007. godine, kada je na aukciji u aukcionarskoj kući Kristi kupio Rotšildovo Faberžeovo jaje za rekordnih 18,5 miliona dolara.

Posle te kupovine, Ivanov je pričao da poseduje najveću kolekciju Faberžeovih radova na svetu, veću čak i od muzeja u Kremlju.

Osim toga, takođe je tvrdio da njegova kolekcija sadrži dela Prerafaelista, Botičelija, pa čak i „nekoliko dela Leonarda da Vinčija„.

Tada je časopis Forbs skrenuo pažnju na činjenicu da takva kolekcija i nadmetanje sa Vekselbergom iziskuje stotine miliona dolara.

A Ivanovljev kapital, kako on navodi, potiče iz kooperativa za izvoz računara sa početka ranih 90-ih.

„Odakle takav novac čoveku koji ne posluje od ranih devedesetih?“, zapitali su se u časopisu Forbs.

Na pitanje BBC-ja da pojasni, pozivajući se na članak iz Forbsa, Ivanov je odgovorio: „Tamo su objavili jako podli članak.“

Glavna teorija o stvarnom izvoru sredstava za kupovinu jaja Rotšildovih formirala se nekoliko godina kasnije.

Kada je 2014. godine Vladimir Putin predstavio Ermitažu jaje Rotšildovih, koje je Ivanov kupio istovremeno sa satom za kamin „Godišnjica venčanja“.

Časы "Godovщina svadьbы"

Getty Images
. Sat za kamin „Godišnjica venčanja“

Prvi eksponat potpisan je kao poklon predsednika „preko donatora A. N. Ivanova„.

Drugi kao poklon predsednika „preko donatora K.V. Gološčapova.“

„Ne žalim ništa za Rusiju“, rekao je Ivanov.

Dodao je da je „predsednik istupio kao osoba koja je poklonila jaje Ermitažu, ali je zapravo Ruska Federacija dala poklon svom muzeju.“

Za razliku od Ivanova, ime Konstantina Gološčapova poznato je i u političkim i u poslovnim krugovima Petrograda.

Zajedno sa Rotenbergovima, bio je koosnivač SMP Banke i bio je šef Saveznog državnog unitarnog preduzeća za upravljanje predsedničkim poslovima.

Gološčapov se „smatra jednim od najuticajnijih ljudi u Petrogradu“, piše Fontanka.ru.

„Komersant“ je Gološčapova nazvao „dobrim prijateljem Georgija Poltavčenka“, bivšeg guvernera Petrograda.

Sada se ime Gološčapov češće pojavljuje u medijima u vezi sa dobrotvornim inicijativama: on je koosnivač Ruskog svetogorskog društva i član Carskog pravoslavnog palestinskog društva.

Međutim, njegova supruga je vlasnica građevinskih kompanija u Petrogradu, a među njenim partnerima je i Poltavčenkov sin.

Posedovala je i firme u Holandiji i na Kipru, a poslednju zajedno sa Rotenbergovima.

BBC je takođe skrenuo pažnju na činjenicu da je fondacija Gološčapov imala istu adresu u Moskvi i broj telefona, kao i „Fondacija Aline Kabajeve“, kojom je upravljala majka gimnastičarke.

Još 2018. godine, opozicioni resursi „Gradski Skener“ i „Radio slobodna Evropa“ (organizacija koja pripada spisku lica koja obavljaju funkciju stranog agenta) napisali su da je možda Gološčapov taj koji stoji iza kolekcije Ivanova.

To dokazuju i dokumenta privatnog muzeja Faberže u Baden-Badenu u Nemačkoj, prvobitno registrovanog na ime Gološčapov, ali koji je zatim postao projekat Ivanova (nema nikakve veze sa muzejom Faberžea u Petrogradu, gde se čuva Vekselbergova kolekcija ).

To dokazuju i dokumenta privatnog muzeja Faberže u Baden-Badenu u Nemačkoj, prvobitno registrovanog na ime Gološčapov, ali koji je zatim postao projekat Ivanova (nema nikakve veze sa muzejom Faberžea u Petrogradu, gde se čuva Vekselbergova kolekcija ).

U intervjuu za BBC, Ivanov je rekao da je od Gološčapova pozajmio novac za otvaranje muzeja u Baden-Badenu.

„Kao garanciju da će mu novac biti vraćen, postao je sa mnom… gešeftfjurer… kako se to kaže na nemačkom… suvlasnik. I čim sam mu dao novac prestao je da bude koosnivač.“

Gološčapov je pokrovitelj „Muzeja hrišćanske kulture„, ogranka „Ruskog nacionalnog muzeja“ Ivanova. (Ivanov kaže da je njegovo partnerstvo sa Gološčapovom već završeno).

Muzej je započeo u dvorištu manastira, a Gološčapov ga je lično predstavljao počasnim gostima, od patrijarha Kirila do svetogorskih monaha.

„Konstantin Venijaminovič se bavi nabavkom i isporukom [eksponata]. Konstantin Gološčapov snosi sve finansijske troškove“, rekao je direktor muzeja u intervjuu za pravoslavni časopis „Živa voda“.

Časopis je objasnio da „muzej radi kao otvoreno skladište, što omogućava određenu slobodu raspoređivanja i odsustva pratećih dokumenata“.

Na veb sajtu muzeja objašnjeno je da eksponati imaju „umetničku i istorijsku vrednost, ali pre svega to su svetinje“.

„Gološčapov je uvek vodio ovaj muzej, ovo je njegov lični muzej“, rekao je Ivanov o Muzeju hrišćanske kulture.

„Inače, on ima veoma veliku kolekciju, a uzgred rečeno, i Faberžea.“

Anđeo Da Vinčija

BBC je otkrio da porodica Gološčapova ima i još jednu kulturnu inicijativu, italijansku fondaciju, posvećenu proučavanju zaostavštine Leonarda Da Vinčija.

I ova fondacija je takođe u vezi sa rukovodstvom Ermitaža.

"Mona Liza" v Luvre

AFP

Britanski tabloid Dejli mejl (Daily Mail) objavio je 2015. godine senzacionalnu vest: u privatnoj kolekciji u Petrogradu možda se nalazi autorska kopija Mona Lize Leonarda da Vinčija. Ime kolekcionara držalo se u tajnosti.

Takve vesti nasmeju istraživače: amateri i prevaranti redovno daju renesansne slike različitih kvaliteta za Leonardove slike koje ranije nisu bile poznate.

Ali u slučaju „petrogradske Đokonde“ sve je bilo malo drugačije.

Nju je proučio italijanski umetnički kritičar Karlo Pedreti, koji važi za priznatog stručnjaka Da Vinčijevih dela.

I upravo je on sugerisao da je slika možda delo Leonardove četkice.

Posle objave, u Petrograd je doleteo tim koji se spremio da snimi dokumentarni film o Mona Lizi za BBC Two.

Do tog trenutka stručnjaci sa Univerziteta u Bolonji izvršili tehničku ekspertizu platna i ustanovili da se u Petrogradu nalazi kasna francuska kopija.

Perdeti je pogrešio.

Od tada niko nije čuo za „petrogradsku Đokondu“.

Ali članovi BBC-ove filmske ekipe rekli su da su se pregovori o snimanju filma vodili upravo preko Muzej hrišćanske kulture.

Ivanov je nazvan vlasnikom slike, ali neformalno muzejsko osoblje je potvrdilo da iza njega stoji Gološčapov.

U intervjuu za BBC, Ivanov je odbio da kaže kako je povezan sa ovom slikom, ali je insistirao da je to original Mona Liza, rad Leonarda.

Odbija da se složi sa analizom sprovedenom na Univerzitetu u Bolonji, i tvrdi da „petrogradska Đokonda“ ne pripada Gološčapovu. Istovremeno, on ne imenuje vlasnika.

Iste te 2015. godine, kada se u Petrogradu pojavila misteriozna slika, supruga Gološčapova, preduzetnica Iraja Gilmutdinova, postala je koosnivač kompanije „Rozana i Karlo Pedreti“, porodične fondacije italijanskog kritičara umetnosti.

U upravnom odboru fondacije su Piotrovski i Tatjana Kustodijeva, vodeći naučni saradnici odseka za zapadnoevropsku umetnost Ermitaža.

Dolaskom ruskih pokrovitelja umetnosti, fondacija je započela aktivno da radi: započeta je restauracija istorijske vile Barontini u Vinčiju, Leonardovom rodnom gradu, koju je sam majstor mogao da posećuje.

Tamo je otvoren i izložbeni centar „Leo-Lav“, posvećen nasleđu Leonarda i koji je u vlasništvu Gilmutdinove. Pravno lice bilo je registrovano na njen hrvatski pasoš.

„Naš muzej i Centar povezani su zajedničkim planovima i zajedničkom misijom da povrate u život i vrate ljudima visoku umetnost“, rekao je Piotrovski prošle godine. (Centar „Leo-Lev“ nije odgovorio na BBC-jev zahtev za intervju sa Gilmutdinovom).

Grandiozne planove poremetila je smrt Pedretija 2018. godine.

Nije doživeo jedan dan do svog 90. rođendana, a njegova supruga Rozana umrla je godinu dana kasnije.

Ali centar „Leo-Lav“, žene Gološčapov, u rodnom gradu da Vinčija nastavio je sa radom.

Sada se u njemu nalazi statua arhangela Gavrila iz crkve San Đenaro u Kapanori.

Uvodnu reč za katalog ove izložbe napisao je Piotrovski.

Na veb stranici centra tvrdi se da je Pedreti prepoznao statuu kao Leonardovo delo, međutim, s naznakom, da ne dele svi stručnjaci ovu procenu.

Prošle jeseni Piotrovski je postao počasni predsednik Fondacije Pedreti.

Pitanja bez odgovora

Stručnjaci sa kojima je razgovarao BBC, iako ogorčeni sumnjivim Faberžeovim predmetima u Ermitažu, sugerišu da ih muzej ne može odbiti.

Oni koji su se bavili ovom temom vodili su lične razgovore sa Piotrovskim, rekli su da imaju utisak da je možda odluka o kontroverznim Faberžeovim jajima izvan nadležnosti direktora Ermitaža, a muzej je u ovoj priči više žrtva.

Posetioci muzeja su se setili, da kada su se dva sporna predmeta pojavila u holovima Ermitaža, vodiči su davali kontradiktorne odgovore na pitanja o njima, i molili da se ovi predmeti ne fotografišu.

Dijalog o autentičnosti carskih jaja, na koji Ermitaž i dalje poziva, paradoksalno se u suštini odvija bez učešća samog državnog muzeja, koji u celoj ovoj priči, čini se, pokušava da svede svoju ulogu na slučajni izložbeni prostor.

Nekoliko meseci pre otvaranja izložbe u Ermitažu, ruski i strani stručnjaci su u razgovoru za BBC upozorili na predmete za koje su smatrali da su falsifikati ali su tražili da ne pominju njihova imena, iz straha da ne pokvare odnose sa muzejom.

Neki od njih odlučili su da javno govore tek nakon što su kontroverzni eksponati ušli u sale Zimskog dvorca, i to nedvosmisleno sa natpisom „carska uskršnja jaja“ i drugi Faberžeovi predmeti, pa čak i bez osiguranja u obliku znaka pitanja (?).

Sada stručnjaci i istoričari umetnosti mogu da nastave i razvijaju ovu raspravu javno.

Ali položaj Ermitaža u toj diskusiji ostaje nedefinisana.

Kako je u državni muzej Ermitaž kao govornik, organizator izložbe i ravnopravni partner dospelo zatvoreno akcionarsko društvo „Ruski nacionalni muzej“, čije je pravno lice bez prostorija i katalogakolekcije i njegov vlasnik Ivanov?

Zašto je Ermitaž ukazao poverenje kolekcionaru a ignorisao je upozorenja stručnjaka?

Zaposleni muzeja, koji su govorili za BBC pod uslovom da ostanu anonimni, izrazili su zbunjenost partnerstvom i izložbom, ali dodaju da više vole da se ne mešaju u taj posao.

Neki su se pozivali na strah.

BBC je poslao pitanja Ermitažu o kriterijumima za saradnju sa privatnim muzejima, ali su ona, kao i druga pitanja, ostala bez odgovora.

Piotrovski je preko pres službe odbio da razgovara sa dopisnikom BBC-ja.

Iz muzeja su rekli da će u bliskoj budućnosti biti organizovane posebne konferencije o radu kuće Faberže.

Nije poznato da li će se na konferenciji koja je planirana u Ermitaž za mart mesec, biti razmatrana pitanja koja je Andrej Ružnikov uputio Piotrovskom.

Ispostavilo se da je Ermitažu mnogo teže da bude platforma za dijalog o pitanjima autentičnosti carskih jaja nego da bude izložbena platforma.

U preliminarnim planovima učesnika martovske konferencije, koliko je BBC saznao, takođe postoji i glavni pristalica autentičnosti kontroverznih stavki.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Rusija i umetnost: Priča o skandaloznoj izložbi Faberžea u Ermitažu i onima koji stoje iza nje”

  1. Super clanak. Samo ste zaboravili da kazete da je i Rusija falsifikat. Da Berlin nije srusila ruska Armika
    Da gasizam nisu ppbedili Rusi,vec sami Ne mci opszemarodnim ustankom
    .Da su ruski carevi falsifokat ,a da je jedina istina Engleska i list“Danas“. Kako vas nije stid.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.