Predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Džozef Bajden održali su prve razgovore od juna usred tenzija na istočnoj granici Ukrajine.
Sastanak je održan putem video linka i trajao je oko dva sata. Pregovori su vođeni iza zatvorenih vrata, a novinarima je prikazan samo njihov početak.
Američke obaveštajne službe nedeljama unazad tvrde da Rusija priprema invaziju na Ukrajinu, a na kraju su uspeli da ubede evropske saveznike u realnost ove pretnje.
Da li su predsednici dve supersile uspeli da nađu kompromisne tačke ostaje veliko pitanje.
I Bajden i Putin su vrlo jasno izneli ciljeve nekoliko dana pre razgovora.
Ali za sada se čini da su ove pozicije prilično dijametralno suprotne.
- Rusija upozorava NATO: Evropi preti košmar oružanih sukoba
- Da li Rusija sprema napad na Ukrajinu
- Zašto Putin možda ne planira napad na Ukrajinu
Malo je onih koji su očekivali napredak, ali Moskva je rekla da su razgovori potrebni jer su napetosti u Evropi narasle.
Rusija je prebacila hiljade vojnika na granicu, ali insistira da nema nameru da napadne Ukrajinu.
Ukrajina tvrdi da su ruski tenkovi povredili njenu teritoriju.
Rusija traži garancije da se Ukrajina neće pridružiti NATO-u, ali zapadne sile kažu da bi trebalo poštovati suverenitet Kijeva.
Razgovor Putina i Bajdena održan je preko bezbednog video linka koji do sada nije korišćen, navodi ruska novinska agencija Tass.
Na početku razgovora, predsednici Rusije i SAD su razmenili prijateljske pozdrave.
Bajden i Putin su se poslednji put lično sastali u Švajcarskoj u junu, ali nije bilo velikih dogovora osim što su pristali da ponovo razmene ambasadore i počnu dijalog o kontroli nuklearnog naoružanja.
Putin je više puta izjavio da Moskva prati „vojni razvoj“ susedne države i da zapadni saveznici pojačavaju vojno snabdevanje Ukrajine, upozoravajući alijansu da ne prelazi „crvenu liniju“.
Bajden je na brifingu 3. decembra jasno stavio do znanja da radi na čitavoj listi koraka i mera koje bi invaziju na susednu zemlju učinile preskupom za Rusiju.
„U stalnom sam kontaktu sa našim saveznicima u Evropi, sa Ukrajincima. Sada sastavljam ono što verujem da će biti najsveobuhvatniji i najsmisleniji skup inicijativa koje imaju za cilj da Putinu otežaju ono za šta se ljudi plaše da bi mogao da uradi“, rekao je američki predsednik.
„Rat“ u medijima
Tema moguće ruske invazije na teritoriju Ukrajine pojavila se u američkim medijima u oktobru – i od tada gotovo svake nedelje razni mediji, pozivajući se na izvore u američkoj obaveštajnoj zajednici, pišu o agresivnim planovima Kremlja.
Najpre je Vašington post izvestio o prebacivanju ruskih trupa na granicu, par dana kasnije satelitske snimke prebačenih trupa objavio je Politiko, a Blumberg je pisao o „najvećem pozivu za rezerviste od sovjetskih vremena“, navodno u Rusiji.
Ali niko od novinara nije mogao da pronađe dokaze da se tako nešto zaista dogodilo.
Dok je tema mogućeg rata bila samo u američkim medijima, zvaničnici u Kijevu nisu žurili da daju alarmantne izjave, ističući da na granicama ne vide ništa posebno u odnosu na 2016. ili 2018. godinu.
Ali kada su o opasnosti od moguće invazije počeli da govore ne samo novinari, već i gotovo svakodnevno državni sekretar Entoni Blinken, stav Ukrajine se promenio.
Skoro svi glavni ukrajinski bezbednosni zvaničnici posetili su Vašington, posle čega je ukrajinsko rukovodstvo počelo da govori da je zabrinuto i zbog mogućih agresivnih planova Kremlja.
Konačno je postalo jasno da su Sjedinjene Države ozbiljno verovale u mogućnost neizbežnog velikog rata i nameravale da aktivno pregovaraju sa Moskvom o ovom pitanju kada je direktor CIA Vilijam Berns stigao u Rusiju u nenajavljenu posetu.
Teška diskusija o ukrajinskom pitanju takođe se vodila 1. decembra između Blinkena i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova tokom njihovih razgovora u Stokholmu.
Pre razgovora dvojice predsednika, zapadne sile pozvale su Rusiju da smanji napetosti sa Ukrajinom.
Tokom razgovora sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom i liderima Francuske, Nemačke i Italije, Bajden je rekao da treba iskoristiti „sva sredstva koja su im na raspolaganju“ kako bi se agresija sprečila.
Iz Moskve negiraju da planiraju napad.
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, odbacio je navode o upadu ruskih snaga kao „plitke i neosnovane“.
Rusija želi garancije da Ukrajina neće probati da preuzme teritorije koje su separatisti zauzeli 2014. i upozorili su Zapad da ne prelazi „crvene linije“ uključivanjem Ukrajine u NATO savez.
Više od 90.000 ruskih trupa navodno je raspoređeno blizu Ukrajinske granice.
Ruske vojne snage znatno su uvećane i na Krimu, koji je Rusija anektirala 2014. godine.
Peskov je rekao da će ruski predsednik „sa velikom pažnjom saslušati“ predloge Bajdena o Ukrajini.
„Postoji samo jedan način da se smire napetosti – garancije da će se ograničiti moguće namere Kijeva da reši problem Donbasa silom“, dodao je on.
Ned Prajs iz američkog Stejt departmenta rekao je da će odgovor Vašingtona zavisiti od toga šta Moskva uradi.
„Ako Rusija odluči da nastavi bilo kakve planove i izvrši vojnu agresiju na Ukrajinu, naruši njen suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet, mi i naši saveznici bismo bili spremni da delujemo odlučno“, dodao je.
Moguće nove sankcije
Uoči video sastanka Putina i Bajdena izgleda da Vašington ne planira odgovor američke vojske, već oštrije privredne sankcije.
Iz Bele kuće kažu da su formirali zajedničku strategiju „koja će uticati i naneti ozbiljnu štetu ruskoj ekonomiji“ ukoliko Rusija krene u napad.
Petorica lidera „ponovo su iskazala podršku Ukrajini“, rečeno je iz sedišta britanskog premijera.
Prema izveštajima američkih medija, moguće mere uključuju ograničenja za ruske banke da konvertuju rublje u strane valute, ili čak isključivanje Rusije iz međunarodne bankarske mreže i sistema SVIFT (SWIFT).
Blumberg je izvestio da će Amerika nastojati da zaustavi ruski gasovod Severni tok 2 do Nemačke.
Trupe se takođe grupišu u blizini istočnog ukrajinskog regiona Donbas, što je naziv za delove oblasti Lugansk i Donjeck koje su pod kontrolom separatista.
Ukrajinski zvaničnici rekli su da Moskva možda planira vojnu ofanzivu krajem januara.
Iz ukrajinskog Ministarstva odbrane su u utorak rekli da u oblasti koje drže pobunjenici stiže teško naoružanje, poput tenkova, artiljerije i snajpera.
Više od 14.000 ljudi izgubilo je živote u sedmogodišnjem konfliktu, od kada snage podržane iz Rusije drže velike oblasti na istoku Ukrajine.
Možda će vas zanimati i kako izgleda najpoznatija puška na svetu u 60 sekundi
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
