Smrt Džordža Flojda: Tramp zapretio da će poslati vojsku da „reši problem“ na demonstracijama

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će angažovati vojsku da zavede red u gradovima u kojima se već sedam dana održavaju protesti zbog ubistva nenaoružanog Afroamerikanca Džordža Flojda.

On je istakao da ako gradonačelnici i guverneri saveznih država ne mogu da zaštite stanovništvo, namerava da angažuje vojsku „koja će brzo da reši problem umesto njih“.

Tramp je to rekao u Beloj kući ispred koje je policija rasterala demonstrante koristeći suzavac i gumene metke.

Posle intervencije policije, predsednik je prošetao kroz obližnji park i fotografisao se pored oštećene crkve.

Ovaj potez izazvao je burne reakcije u delu američke javnosti koji je optužio Trampa da maltretira mirne demonstrante samo da bi iskoristio priliku za fotografisanje.

• Tramp: Antifa će biti proglašena „terorističkom organizacijom“
• Kako se raspravljati sa rasistom: Pet oborenih mitova
• Posle pritisaka – nema mesta za rasizam i ksenofobiju u hrvatskoj diplomatiji

U gradovima širom Sjedinjenih Američkih Država sedmi dan zaredom traju protesti zbog ubistva Džordža Flojda, a sve je više nasilja na ulicama.

Policijski čas je uveden u 40 gradova, ali demonstranti ga uglavnom krše i sukobljavaju se sa policijom.

Demonstracije su počele pošto se na društvenim mrežama pojavio snimak na kojem se vidi hapšenje Flojda u Mineapolisu 25. maja.

Vidi se i policajac koji kolenom pritiska Flojdov vrat nekoliko minuta, dok on ponavlja da ne može da diše.

Policajac Derek Čovin iz Mineapolisa, koji je u međuvremenu otpušten sa još trojicom kolega, optužen je za ubistvo iz nehata.

Terens Flojd, Džordžov mlađi brat, osudio je nasilje na protestima i istakao da se on borio za mir.

Do sukoba demonstranata i policije došlo je u Njujorku, Čikagu, Filadelfiji i Los Anđelesu. U ovim gradovima pripadnici policije koristili su suzavac i biber sprej kako bi rasterali demonstrante.

Ovo su najmasovniji protesti protiv rasizma u SAD od onih koji su izbili posle ubistva Martina Lutera Kinga 1968. godine, rekao je Nik Brajant, BBC dopisnik iz Njujorka.

U više od 75 gradova širom Amerike ljudi su ispunili ulice koje su do pre samo nekoliko dana bile puste zbog korona virusa.

Flojdovo ubistvo je ponovo probudilo kod stanovništva bes i ljutnju. Za mnoge je ovo što se dešava odraz frustracija zbog društveno-ekonomske nejednakosti i segregacije i nema veze samo sa ubistvom u Mineapolisu.

Šta je rekao Tramp?

Predsednik se kratko obratio javnosti iz Bele kuće, dok su u pozadini mogle da se čuju demonstranta i policijske sirene.

On je kazao „da su svi Amerikanci zgađeni i revoltirani zbog brutalne smrte Džordža Flojda“, ali da „besna rulja ne sme da uništi sećanje na njega“.

Tramp je rekao da je sramota što su demonstranti u Vašintgonu pljačkali prodavnice i pravili nerede.

„Poslaću hiljade i hiljade teško naoružanih vojnika i drugih pripadnika bezbednosnih snaga kako bi sprečili nerede, divljanje, vandalizam, napade i uništavanje imovine“, kazao je Tramp.

Posle toga, Tramp je prošetao do obližnje crkve, a prethodno je policija koristeći suzavac rasterala demonstrante.

Predsednik Amerike optužio je „profesionalne anarhiste“ i antifašističku organizaciju Antifa za izazivanje nereda širom Amerike.

Pozvao je i gradonačelnike i guvernere da angažuju Nacionalnu gardu – rezervni vojni sastav.

„Ako oni odbiju da preduzmu neophodne korake, poslaću vojsku da brzo reši njihove probleme“, istakao je Tramp.

„Organizatori ovog terora moraju da znaju da im prete teške kazne“, dodao je on.

Šta se dešava na protestima?

U trideset gradova širom Amerike održane su velike demonstracije. Do nasilja na protestima došlo je u Mineapolisu, Njujorku, Filadelfiji, Atlanti i drugom delovima Sjedinjenih Američkih Država.

Na snimku lokalne televizije iz Filadelfije vidi se kako ljudi uništavaju policijske automobile i pljačkaju prodavnicu.

Predsednik Tramp napisao je na Tviteru: „Zakon i red u Filadelfiji, ODMAH! Pljačkaju prodavnice. Izvedite našu sjajnu Nacionalnu gardu“.

Tokom nekoliko dana gorele su zgrade i policijski automobili, a mnoge radnje su opljačkane.

U Mineapolisu, gradu u kojem je Flojd ubijen, policija je uhapsila vozača kamiona koji je probio barikadu na putu i punom brzinom krenuo ka masi demonstranata.

Na snimku objavljenom na društvenim mrežama vidi se kako grupa demonstranata opkoljava kamion i izvlači vozača. Vozač kamiona kasnije je prebačen u bolnicu sa lakšim povredema.

Tim Volc, guverner Minesote, kaže da motiv vozača nije jasan: Čudo je da nije došlo do tragedije i da ljudi nisu stradali“.

Hiljade ljudi mirno je protestovalo u Denveru tako što su legli na zemlju sa rukama na leđima i izgovarali „Ne mogu da dišem“ – rečenicu koju je izgovorio Flojd dok mu je policajac nogom stajao na vratu.

Demostranti su prijavili i nekoliko slučajeva policijske brutalnosti.

U Atlanti su dvojica policijaca dobila otkaz zbog prekomerne upotrebe sile, uključujući i korišćenje iz elektrošokera.

Tokom prethodnih sedam dana uhapšeno je nekoliko stotina ljudi.

Policija u Los Anđelesu ispalila je gumene metke u pokušaju da razrede masu demonstranata koji su ih gađali flašama i palili njihova vozila.

Na slikama sa protesta može se videti da ljudi stoje na oštećenim policijskim kolima. Na noćni snimcima iz vazduha se moglo videti više požara.

Guverner Kalifornije Gavin Njusom proglasio je vanredno stanje u Los Anđelesu i aktivirao Nacionalnu gardu – rezervnu vojnu silu koja može da se izvede na ulice u vanrednim situacijama.

Snimak iz Njujorka prikazuje policijski auto koji se zaleće uliće u grupu demonstranata.

Gradonačelnik Bil de Blasio je rekao da situaciju nisu započeli policajci, ali demokratska kongresmenka Aleksandrija Okasio Kortez je navela da su takvi komentari neprihvatljivi i da ne bi trebalo davati izgovore policajcima.

De Blasio je u ponedeljak potvrdio da je na protestima u tom gradu uhapšena i njegova ćerka.

„Ona samo želi da učini nešto dobro u ovom svetu“, rekao je on o 25-godišnjoj Kijari, čija majka je Afroamerikanka.

„Ponosan sam na nju, ponašala se mirno i veruje da je sve što je uradila bilo u duhu mirnih protesta. Pustiću je da priča u svoje ime na koji god način želi“, dodao je.

Američki predsednik Donald Tramp je u međuvremenu rekao da su guverneri saveznih država slabi i apelovao na njih da koriste žešću taktiku da bi smirili proteste.

„Morate da dominirate, ukoliko ne dominitrate samo gubite vreme. Pregaziće vas, izgledaćete kao gomila kretena. Morate da dominirate“, poručio im je Tramp u audio snimku do kojeg je došao CBS Njuz.

„Morate da hapsite ljude, morate da ih pratite, morate da ih stavite u zatvor na 10 godina i nikada više nećete videti ovakve stvari“, dodao je on.

Protesti širom sveta

Hiljade ljudi okupilo se u centru Londona da bi protestovalo zbog ubistva Džordža Flojda.

Nosili su transparente na kojima je pisalo „Pravda za Džordža Flojda“, koji je umro u pritvoru dok mu je policijac držao nogu na vratu.

Demonstranti su se okupili na Trafalgar skveru i blizu američke ambasade u Batersiju.

Stotine ljudi šetalo je u i Mančesteru skandirajući „Crni životi su važni“.

Sličan protest održan je i Kardifu, dok se u Amsterdamu na ulicama okupilo više od 10.000 ljudi. Protesta je bilo i u Kopenhagenu, Berlinu, Milanu, kao i u nekoliko gradova Kanade i Novog Zelanda.

Kako je Džordž Flojd umro?

Policajci su na teren izašli zbog prijave iz lokalne radnje da je Flojd navodno koristio falsifikovan novac – 20 dolara.

Policajci su pokušavali Flojda da ubace u patrolno vozilo, kada je on pao na zemlju i rekao da je klaustrofobičan.

Prema navodima policije, opirao se privođenju fizički pa su mu stavljene lisice.

• Crna šminka na belim balerinama – da li je to rasizam
• Može li slika sa crnim licem da „raznese“ imidž kanadskog premijera

Na video snimku sa mesta događaja ne može da se vidi kako je došlo do sukoba.

Vidi se policajac Čovin, belac, kako drži koleno na vratu Flojdu, kojim mu onemogućava da ustane, Flojd stenje „molim vas, ne mogu da dišem“ i „nemojte me ubiti“.

Prema preliminarnoj autopsiji Čovin je kolenom pritiskao Flojda osam minuta i 46 sekundi – Flojd je prestao da daje znake života tri minuta ranije.

Dva minuta pre nego što je sklonio koleno, drugi policajci su opipali Flojdov desni zglob, u pokušaju da nađu puls. Nisu uspeli. Odveden je u bolnicu i proglašen mrtvim sat vremena kasnije.

Pun medicinski izveštaj okružnog patologa još nije objavljen, ali je u prijavi navedeno da nije utvrđeno da je bilo „traumatske asfiksije odnosno gušenja“.

Patolog je istakao da je Flojdovoj „smrti verovatnije doprinela“ kombinacija srčanih bolesti, „mogućih opojnih sredstava u sistemu“ i toga što je bio priveden.

Čovin je u petak optužen za ubistvo iz nehata i ubistvo trećeg stepena.

Flojdova poroodica zahteva ozbiljniju optužbu – ubistvo prvog stepena, kao i hapšenje tri policajca koja su prisustvovala događaju.

Tužilac okruga Henepin Majk Frimen rekao je da „očekuje optužbe“ i za ostala tri policajca, ali o tome nije govorio detaljnije.

10 smrti koje su pokrenule proteste protiv policije u Americi

Flojdova smrt vratila je u prvi plan statistike o ubistvima koje su počinili policajci u Americi.

Ovo su samo neke od žrtava čije su smrti pokrenule prosteste protiv policije.

Trejvon Martin, 26. ferbruar 2012.

Trejvona Martina, crnog 17-godišnjeg srednjoškolca ubio je Džordž Zimerman na Floridi.

Martin je bio u poseti rođacima kada ga je presreo Zimerman, koji je volonterski bio na straži u ovom latinoameričkom naselju.

Porota je 2013. zaključila da Zimerman nije kriv – presudili su da je upucao Martina uz samoodbrani, ali porodica i prijatelji tinejdžera su uvek insistirali na tome da se radi o ubistvu.

Ovo ubistvo je bilo ključno za pokretanje društvenog pokreta Životi crnaca su bitni.

Erik Garner, 17. jul 2014.

Garner je umro od gušenja u Njujorku, nakon što je uhapšen pod sumnjom da je ilegalno prodavao cigarete.

Na video snimcima se vidi kako Garner neprestano u suzama govori „ne mogu da dišem“, dok se beli policajac Danijel Pantaleo vidi kako ga rukom guši dok ga drži na podu.

Porota je odbila da podnese krivičnu prijavu protiv policajca, što je izazvalo proteste u više američkih gradova.

Pantaleo je otpušten iz policijske uprave u Njujorku pet godina nakon događaja.

Majkl Braun, 9. avgust 2014.

Pokret Životi crnaca su bitni dobio je međuanrodni publicitet nakon što je 18-godišnji Majkl Braun ubijen tokom svađe sa belim policajcem Derenom Vilsonom.

Ovaj incident pokrenuo je nasilne proteste koji su se završili jednom smrću, dok je nekoliko ljudi ranjeno, a na stotine uhapšeno.

Vilson je podneo ostavku u policiji, ali je porota odlučila da je nevin, što je izazvalo nove proteste.

Volter Skot, 4. april 2015.

Volter Skot, 50-godišnji crnac, upucan je tri puta u leđa dok je bežao od policajca Majkla Slegera u Severnom Čarlstonu, u Južnoj Karolini.

Policajac je zaustavio Skotov automobil zbog neispravnog svetla. Tada je protiv njega postojao nalog za hapšenjem jer je kasnio u isplati alimentacije.

Sleger je osuđen na 20 godina zatvora 2017. godine, a Skotova porodica je dobila nagodbu u iznosu od 6,5 miliona dolara od vlasti Severnog Čarlstona.

Fredi Grej, 12. april 2015

Samo nedelju dana nakon ubistva Voltera Skota, dogodio se još jedan kontroverzni slučaj u Baltimoru u Merilendu.

25-godišnji Fredi Grej uhapšen je zbog nošenja oružja nakon što su policajci pronašli nož u njegovom džepu.

Na video snimku koji je napravio svedok vidi se kako Grej vrišti dok ga vode u policijski kombi. Nekoliko sati kasnije prebačen je u bolnicu sa teškom povredom kičme.

Umro je nedelju dana kasnije, a nasilni protesti su okončani sa najmanje 20 povređenih policijaca.

Tri od šest oficira koji su bili upleteni u njegovo hapšenje kasnije su proglašeni krivim za njegovu smrt – ostaloj trojici nikada nije suđeno.

Sandra Bland, 13. jul 2015.

28-godišnju Bland zaustavio je policajac Brajan Enčinija zbog manjeg saobraćajnog prekršaja.

Dok joj je prilazio, ona je zapalila cigaretu i odbila da je ugasi. On ju je uhapsio i optužio za napad na policajca.

Tri dana kasnije, Bland se ubila u zatvoru. Iako nije ubijena, njena smrt izazvala je bes širom Amerike, a po ovoj priči urađen je i dokumentarac na HBO.

Filando Kastil, 6. jul 2016.

Upucao ga je policajac Džeronimo Janez nakon što ga je zaustavio u saobraćaju u Minesoti.

Iako je Janez optužen za ubistvo drugog stepena i po dve tačke za opasno korišćenje vatrenog oružja, porota ga je oslobodila manje od godinu dana kasnije.

Botam Džon, 6. septembar 2018.

Džona, 26-godišnjaka, ubila je u njegovom stanu policajka Amber Gajger, koja nije bila na dužnosti.

Ona je rekla da je greškom ušla u stan računovođe misleći da je njen – pucala je u Džona, koji je bio nenaoružan, verujući da je provalnik.

Godinu dana kasnije, Gajger je osuđena na deset godina zatvora.

Atatijana Džeferson, 13. oktobar 2019.

28-godišnjka studentkinja medicina ubijena je u svom krevetu u Dalasu. Ubica je bio policajac Aron Din.

Dina su poslali na ovu adresu nakon što je komšija pozvao policiju i prijavio da su vrata Džeferson otvorena. Još mu nije suđeno.

Briona Tejlor, 13.mart 2020.

Briona Tejlor, 26-godišnja tehničarka za hitnu medicinsku pomoć upucana je osam puta kada su službenici 13. marta ušli u njen stan u Kentakiju.

Oni su stigli sa nalogom za pretres zbog istrage o drogama, ali na posedu nije pronađena nijedna droga.

Njena porodica veruje da nisu tražili nju ili njenog partnera – već osumnjičenog koji nije povezan sa njima i koji je već bio u pritvoru i nije živio u tom stambenom kompleksu.

Iz policije su rekli da su uzvratili vatru nakon što je jedan oficir ranjen u incidentu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]