Posle uspešne operacije – plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru 2022. godine, fudbalski radnici u Srbiji prelaze na novu dicisplinu – borba za mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije (FSS).
Da li će posle političara – Slaviše Kokeze – krovnu organizaciju srpskog fudbala ponovo voditi neki političar?
Moguće, jer je FSS na vanrednoj skupštini jednoglasno usvojio novi Statut – uklonjena je starosna granica za kandidate za predsednika saveza, a političarima će biti dozvoljeno da uđu u trku za najvišu poziciju u srpskom fudbalu.
Donošenje „novog i modernijeg statuta“ bio je preduslov za raspisivanje izbora na svim nivoima, a do promene je došlo na zajedničku inicijativu FSS, UEFA i FIFA, navode iz FSS u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.
Iako Evropska fudbalska unija (UEFA) i Svetska fudbalska federacija (FIFA) izričito zabranjuju bilo kakvo mešanje politike, iz UEFA su pozdravili promenu Statuta FSS, navodeći da je to dobra stvar.
Nova regulativa je u skladu sa međunarodnim pravilima i srpskim zakonima, naveli su iz UERFA u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.
Dok je ukidanje starosne granice za predsedničke kandidate u FSS dobar potez, omogućavanje aktivnim političarima i javnim funkcionerima da se uključe u trku izgleda kao „šarena laža“, smatra Ivan Golac, bivši fudbaler i trener u Srbiji i Velikoj Britaniji.
- Fudbalski savez Srbije ostao bez predsednika – ostavka Kokeze
- Priča o golovima i glasovima: Da li srpski sportisti treba da se više politički angažuju
- Kome će biti uplaćeno milion evra od plasmana fudbalera Srbije na Svetsko prvenstvo
Datum održavanja izbora za predsednika FSS tek treba da bude određen, ali iz Saveza poručuju da bi bivši predsednik Slaviša Kokeza trebalo da dobije naslednika narednog proleća.
Kandidati za tu poziciju još nisu poznati.
U medijima su više puta pominjana različita imena poput aktuelnog vršioca dužnosti predsednika FSS, Nenada Bjekovića, bivšeg ministra u Vladi Srbije, Rasima Ljajića, kao i nekadašnjeg kapitena reprezentacije Nemanje Vidića.
Kako je promenjen statut i šta to znači?
Statut Fudbalskog saveza Srbije iz 2017. godine propisivao je da kandidat za mesto predsednika saveza ne sme biti mlađi od 18, ni stariji od 70 godina.
Posle usvajanja novog statuta, gornja starosna granica za predsedničke kandidate je uklonjena.
Jedan od onih koji podržavaju ovu promenu je Ivan Golac, bivši fudbaler i trener sa višedecenijskim iskustvom u Jugoslaviji i Velikoj Britaniji.
„Ta stavka je bila besmislena, drago mi je da se neko probudio i odlučio da to ukloni – znanje i iskustvo nemaju cenu, a vreme je najveći učitelj“, ističe Golac.
Još jedna bitna izmena uvedena je novim statutom – pripadnici političkih partija i javni funkcioneri će imati priliku da se kandiduju za članove organa FSS, kao i za mesto predsednika saveza.
U slučaju pobede na izborima u FSS, oni bi morali da podnesu ostavku na stranačke i javne funkcije.
Pre najnovijih izmena, kandidatura nije bila dozvoljena onima koji su pre manje od godinu dana bili poslanici u parlamentu, ministri, članovi organa lokalne uprave, gradonačelnici, članovi izvršnog organa lokalne samouprave ili gradski odbornici.
- „Ljudi moji, je li to moguće“ – fudbalski trenuci koje pamte navijači u Srbiji
- Fudbalski umetnik – pet stvari koje je Dragan Stojković Piksi dao reprezentaciji
- Katshuito Kinoši, Piksijev pomoćnik, za BBC na srpskom: Kako sam postao Kinošić
Golac smatra da na najvišim funkcijama u FSS treba da sede sportski radnici, bivši fudbaleri i treneri, a ne političari.
„To je sasvim logično i prirodno, sportistima i sportskim radnicima pripada sport i tu im je mesto, a predsednik saveza mora da bude `institucija` – moralno, karakterno i intelektualno“, smatra.
Ova izmena Ivanu Golcu deluje kao „šarena laža“, jer će se političari koji sednu u fotelju na Terazijama posle isteka četvorogodišnjeg mandata u savezu vratiti na svoje stare funkcije i neće ostati u sportu.
Iz FSS navode da će kazne za prekršioce odredbi statuta biti „raznovrsne“ – od novčanih kazni, do zabrane obavljanja funkcija i poslova u fudbalskom sportu.
„Trenutno je u izradi novi Disciplinski pravilnik FSS koji će biti usklađen sa odredbama novog Statuta FSS“, dodaju.
Šta kažu iz UEFA?
Iz krovne evropske fudbalske organizacije pozdravljaju promene u srpskom fudbalu.
Novi statut FSS donosi „značajne upravljačke reforme“ koje su u skladu sa UEFA i FIFA standardima, ali i srpskim zakonodavstvom, ističu iz UEFA u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.
Potvrdili su i da je ova organizacija „pomogla“ srpskom savezu prilikom izrade statuta.
„UEFA i FIFA su odobrili ove izmene i u potpunosti ih podržavaju.
„Najznačajnije je to da će izmene obezbediti balansiranu i inkluzivniju strukturu članstva, jasnu podelu ovlašćenja uz provere i ravnoteže, ojačaće nezavisno odlučivanje, konsolidovati Skupštinu kao najviše zakonodavno telo i uvesti jasna pravila za izbore i povećati sveukupnu transparentnost i odgovornost“, rekao je Nikola Luka, predstavnik UEFA, na skupštini posle usvajanja statuta.
Novinari BBC-ja na srpskom pokušali su da saznaju stav UEFA o mogućnosti da javni funkcioneri i aktivni političari dođu na čelo FSS, ali iz ove organizacije nisu želeli da odgovore na to pitanje.
- Miljan Miljanić: Patrijarh ili grobar jugoslovenskog fudbala
- Odlazak Mistera: Zašto će Mančesterom i Lutonom zauvek odjekivati ime Radomira Antića
- Premijer tražio, a predsednik saveza podneo ostavku zbog rasizma na tribinama
- Veljko Paunović: O Spartancima u Redingu, Antićevom savetu i novom talasu srpskog fudbala
Izbori i očekivanja
Za očekivati je da će novi predsednik FSS biti izabran tokom proleća 2022. godine, kažu iz srpskog fudbalskog saveza.
„Potrebno je prvo da novi Statut stupi na snagu, da članovi svi teritorijalni fudbalski savezi usklade statute sa njim, pa da se u skladu sa tim propisima sprovedu izbori na svim nivoima u fudbalskoj organizaciji širom Srbije“, objašnjavaju iz FSS.
Iako rok za podnošenje kandidatura još nije otvoren, mediji spominju nekoliko potencijalnih kanditata.
Jedan od njih je zamenik predsednika FSS Nenad Bjeković, koji obavlja funkciju predsednika saveza od maja ove godine.
On je na čelo saveza došao posle previranja u savezu i smene Marka Pantelića, bivšeg vršioca dužnosti predsednika posle ostavke Slaviše Kokeze.
Kokeza, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke, u martu 2021. godine je podneo ostavku pošto je osumnjičen za navodne veze sa kriminalnim grupama.
Uklanjanje starosne granice za kandidaturu ide na ruku 74-godišnjem Bjekoviću, koji ne bi imao prava da uđe u trku za predsedničku fotelju da je stari statut ostao na snazi.
Bjeković, nekadašnji fudbaler i dugogodišnji direktor Partizana, 29. novembra ove godine je doneo i odluku o smeni tri člana Izvršnog odbora FSS – Dušana Mrakića, Dragana Ilića i Saše Bajčetića.
Odluka je doneta „zbog stvaranja uslova za efikasnije funkcionisanje Izvršnog odbora“, navodi se u obrazloženju.
Ipak, neki su je protumačili kao obračunavanje sa drugom strujom u FSS uoči izbora.
Među njima je i Novica Tončev, član Izvršnog odbora FSS i ministar bez portfelja u Vladi Srbije, koji je odluku opisao kao „sramnu i neosnovanu“, prenosi televizija Nova S.
Bjekovićevoj kandidaturi su se usprotivili i navijači Crvene zvezde, koji su poručili da „neće novog Toleta“, aludirajući na bivšeg predsednika FSS, Tomislava Karadžića, koji je poput Bjekovića obavljao funkciju u FK Partizan pre mandata u savezu.
U trku bi mogao da se uključi i Rasim Ljajić, bivši ministar i predsednik Socijaldemokratske partije (SDP), koji je, prema pisanju lista Blic iz maja ove godine, važio za prvog favorita za tu funkciju.
Ljajić je u intervjuu za Radio televiziju Vojvodine (RTV) rekao da je „zainteresovan“ za ovu funkciju i da je „dobio mnogo podrške“, ali nije potvrdio nameru da se kandiduje.
„Ukoliko dobijem podršku da se sprovedu radikalne korenite reforme, onda bih se prihvatio toga. Verujem da možemo imati najbolju ligu u regionu i želeo bih da učestvujem u tome,“ istakao je on.
Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera, rekao je u izjavi za televiziju N1 da „ne očekuje da će biti nekih većih napetosti“ oko izbora u FSS.
Crvena zvezda i Partizan se, kao dva najveća srpska kluba, tradicionalno dogovaraju o svim detaljima vezanim za rukovođenje savezom, tvrdi Poledica.
Međutim, početkom decembra pojavila se informacija da će Zvezda imati svog svog kandidata na izborima za predsednika Fudbalskog saveza Srbije, objavio je portal Telegraf, pozivajući na izvore u klubu.
Ovako nešto, dodaje isti izvor, moglo je da se nasluti kada se na poslednjoj Skupštini FSS nije pojavio Zvezdan Terzić kao predstavnik kluba koji je član ovog saziva Skupštine Fudbalskog saveza Srbije.
Terzić je bio i prvi predsednik Fudbalskog saveza Srbije, od razdvajanja Srbije i Crne Gore iz državne zajednice 2006. godine.
U Zvezdi su Skupštinu FSS okarakterisali kao „cirkus“ i, kako kažu, nisu želeli prisustvom da daju legitimitet Skupštini, kao o odlukama koje su donete, a to je novi Statut.
Dosadašnji predsednici FSS
- Zvezdan Terzić – od jula 2006. godine do marta 2008. godine
- Tomislav Karadžić – od marta 2008. godine do maja 2016. godine
- Slaviša Kokeza – od maja 2016. godine do marta 2021. godine
- Marko Pantelić (vršilac dužnosti) – od marta do maja 2021. godine
- Nenad Bjeković (vršilac dužnosti) – od maja 2021. godine
Koji političari su (bili) funkcioneri u srpskom fudbalu?
Politika i sport u Srbiji odavno su isprepleteni.
Mnogo je primera iz prošlosti, ali i sadašnjosti kako su političari bili na rukoivodećim pozicijama u klubovima, a država se decenijama mešala u
Rasim Ljajić, koga mediji pominju kao potencijalnog kandidata za predsednika FSS, jedan je od onih koji su se oprobali na oba terena – on je počasni predsednik Fudbalskog kluba Novi Pazar, a istovremeno je godinama bio ministar.
Ljajić je jedno vreme bio i potpredsednik jednog od dva najveća fudbalska kluba u Srbiji – beogradskog kluba Partizana, ali je 2009. napustio tu funkciju jer se, kako je tada obrazložio „vodi hajka na političare koji su u klubovima“.
Dušan Bajatović, potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) i direktor Javnog preduzeća Srbijagas, od juna 2019. godine obavlja i funkciju generalnog direktora FK Vojvodine iz Novog Sada.
Prethodno je bio i član Upravnog odbora FK Crvena zvezda.
Na pitanje novinara BBC-ja o mogućem sukobu interesa u slučaju Dušana Bajatovića, iz FSS su rekli da to trenutno nije slučaj, pošto je i dalje na snazi stari statut.
Prema novom, kandidati za funkcije u FSS se moraju odreći političkih i javnih pozicija, a iz saveza nisu odgovorili da li će se to odnositi i na klubove.
Bajatovićev stranački kolega i ministar prosvete u Vladi Srbije, Branko Ružić, do 2013. godine bio je potpredsednik FK Partizan i predsednik upravnog odbora tog kluba.
Još jedan član SPS-a aktivni je član sportskih organizacija – ministar bez portfelja Novica Tončev.
Pored stranačke i javne funkcije, on je i predsednik Fudbalskog saveza regiona Istočne Srbije, član Skupštine FSS i član Izvršnog odbora FSS.
Njegov rođeni brat Ivica istovremeno je tokom 2012. i 2013. godine bio potpredsednik FK Crvena zvezda i narodni poslanik, a član je i Glavnog odbora SPS, navodi se na sajtu Instinomer.
- Dušan Vlahović – zlatni dečko srpskog fudbala
- Od Miloševića, preko Vidića, do Stevanovića – srpski fudbaleri u Premijer ligi
- Zašto Crvena zvezda i Partizan imaju navijače od Vardara do Triglava
Slaviša Kokeza je bio član Glavnog odbora Srpske napredne stranke (SNS), a istovremeno i potpredsednik Upravnog odbora FK Crvena zvezda.
Naposletku, predvodio je FSS od 2016. godine do februara ove godine.
Član SPS-a i bivši ministar saobraćaja i rudarstva i energetike, Aleksandar Antić, bio je dugogodišnji član Upravnog odbora Crvene zvezde, a 2015. godine se povukao sa te funkcije.
Petar Škundrić, funkcioner SPS-a i nekadašnji ministar energetike, oktobra 2020. godine je na predlog fudbalske sekcije izabran za predsednika Sportskog drušptva Crvena zvezda.
Na kritike da je posredi sukob interesa, Škundrić je odgovorio da je reč o „društvenoj funkciji“ i da će je obavljati u slobodno vreme.
Funkciju predsednika FK Partizan između 2006 i 2007. godine obavljao je Nenad Popović, tada član predsedništva Demokratske stranke Srbije (DSS) i šef vladinog Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije.
Ko predvodi fudbalske saveze u regionu?
Rukovođenje Fudbalskim savezom Hrvatske (HNS) od jula ove godine preuzeo je Marijan Kustić, koji je od 2018. godine bio direktor takmičenja i infrastrukture u savezu i na tom mestu nasledio je Davora Šukera, bivšeg reprezentativca.
Prvi čovek slovenačkog fudbala od decembra 2016. godine je Radenko Mijatović, koji je na čelo tamošnjeg saveza došao posle izbora advokata Aleksandra Čeferina za predsednika UEFA.
Bivši fubaler Crvene zvezde, Milana i jugoslovenske reprezentacije, Dejan Savićević, predvodi Fudbalski savez Crne Gore od 2001. godine – tada je ova organizacija bila deo Fudbalskog saveza Jugoslavije (FSJ).
On je jula ove godine osvojio šesti uzastopni mandat i očekuje se da ostane na toj poziciji do 2025. godine.
U Severnoj Makedoniji fudbalski savezom rukovodi Muamer Sejdini – došao je na tu poziciju kao vršilac dužnosti 2018. godine posle ostavke Ilča Gjorgioskog i kasnije je osvojio četvorogodišnji mandat.
Od 16. marta 2021. godine Bosna i Hercegovina ima najmlađeg predsednika fudbalskog saveza u regionu – tada je na ovu funkciju izabran 33-godišnji Vico Zeljković, nasledivši Elvedina Begića.
Agim Ademi prvi je čovek Fudbalske asocijacije Kosova (FKK) od jula 2018. godine.
Prethodno je na tom položaju bio Fadilj Vokri, nekadašpnji fudbaler Partizana i repretzentacije Jugoslavije, koji je preminuo juna 2018. godine.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
