Iako je 2015. uočila promene na mladežu u predelu rebara, Katarina Čočović im nije pridavala veliki značaj.
„Porodila sam se i to mi je bio prioritet, ali mladež je nastavio da se menja, pa sam posetila dermatologa.
„Morala sam hirurški da ga odstranim, a onda je stigao i patološki nalaz kojim je utvrđeno da imam treći stadijum metastatskog melanoma“, govori ona za BBC na srpskom osam godina kasnije.
Bila je zbunjena i uplašena, posebno jer u njenoj porodici niko nikada nije imao neku vrstu maligniteta.
Kada ju je lekar pitao da li je išla u solarijum ili se preterano izlagala UV zracima, odgovorila je potvrdno.
„Melanom je drugi po učestalosti tumor kod ljudi između 15 i 30 godina i to kod devojaka, a nekada je bio isključivo tumor starijih.
„Jedan od ključnih faktora rizika jeste sunčanje, posebno odlazak u solarijum“, objasnila je doktorka Lidija Kandolf Sekulović na konferenciji povodom obeležavanja meseca maja kao meseca borbe protiv melanoma.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“, u Srbiji oko 600 ljudi godišnje oboli od ovog tumora, dok jedna trećina njih umre.
- Priče o borbi i raku
- „Skok napred“ u lečenju kancera – tretman skrojen po meri pacijenta
- Rak pluća: Šta je imunoterapija i kako je produžila život učiteljici u Srbiji
Tokom 2020. u SAD-u je otkriveno oko 97.610 novih slučajeva, dok u Evropi ovu dijagnozu ima oko 150.000 ljudi, a godišnje 27.000 izgubi život.
Podaci Udruženja pacijenata obolelih od ovog tumora sugerišu da je Srbija je po smrtnosti od melanoma na drugom mestu u Evropi, odmah iza Mađarske.
Dermatovenerološkinja Kandolf Sekulović veruje da primenom imunoterapije, koja je posle 2011. unela revoluciju na ovom polju, broj obolelih od ove vrste tumora može da se smanji.
„Tada smo prvi put videli da osobe koje boluju od metastatskog melanoma primenom ovih lekova žive duže i da im se metastaza povlači.
„Polovina njih živi pet i više godina u idealnim uslovima, a do 2011. preživljavanje je bilo šest do devet meseci“, ukazala je ona.
Pacijentima u Srbiji dostupno je šest različitih lekova koji spadaju u imuno i ciljanu terapiju, koje pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), a koje su pacijenti prethodno plaćali.
Od solarijuma do hirurške sale
Katarina Čočović je iz Valjeva i po zanimanju je medicinska sestra.
Imala je 20 godina kada je prvi put otišla u solarijum.
U narednih sedam godina nastavila je da ga posećuje, po preporučenim dozama i savetima zaposlenih.
„Sa tom lakomislenom preporukom, ne udubljujući se previše, odlazila sam pred svaku letnju sezonu.
„Preplanuli ten se tada nametnuo kao trend, to sam prihvatila i primenjivala dugi niz godina, a kao rezultat dobila sam dijagnozu malignog melanoma“, priča ona danas.
Posle hirurškog zahvata, odlazila je na tromesečne kontrole.
Nije bilo promena, a u konsultacijama sa lekarima upustila se i u drugu trudnoću.
„U osmom mesecu trudnoće uočila sam da se u pazušnoj jami stvorio čvor koji je odmah operisan, a pod nož sam išla i pred porođaj.
„Odlazim na kompletnu analizu, radim skener i magnet i saznajem da je melanom metastazirao na udaljenim organima“, govori ona.
Bilo je to 2018. godine.
„Nikada neću dobiti medicinsku potvrdu da je to od solarijuma niti sam je tražila.
„Ali kada se osvrnem, shvatam da je to bio jedan od razloga koji je doprineo da se razbolim i dobijem dijagnozu“, dodaje ova 37-godišnjakinja.
Agencija za istraživanje raka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) 2009. godine je ustanovila da su solarijumi „kancerogeni za ljude“ i uvrstila ih u kategoriju najvećeg rizika za razvoj raka.
Do tog zaključka, SZO je došla na osnovu nekoliko istraživanja koja su pokazala da se rizik od pojave raka kože povećava za 75 odsto kod ljudi koji počnu da koriste solarijum pre 30. godine.
U Srbiji je 2019. usvojen Pravilnik o posebnim sanitarnim uslovima kojim je mlađim od 18 godina zabranjeno korišćenje solarijuma.
Šta je melanom i koji su njegovi uzroci?
Melanom je tumor koji se najčešće ispoljava na koži, a razvija se u ćelijama koje joj daju pigmentaciju i od kojih nastaju mladeži.
U pitanju je najsmrtonosniji tumor kože zato što može da se proširi u limfne čvorove i druge organe.
Kandolf Sekulović ističe da je to jedini tumor koji je vidljiv okom, zbog čega su samopregledi važni.
„Ako se uoči neka mrlja ili mladež koji menja boju, oblik i veličinu, poruka je da treba da posetite lekara – ne znači da je u pitanju tumor, ali je važno da se javite na vreme jer bolje je sprečiti nego lečiti.
„Ukoliko se melanom otkrije na vreme, odnosno dok su te maligne ćelije na površini, sve se može rešiti hirurški, lokalnom anestezijom za 15 minuta, a posle toga sledi čuvanje od sunca i redovne kontrole“, objašnjava ona za BBC na srpskom.
Najveći faktor rizika je nasleđe, odnosno genetska predispozicija, dodaje.
„Ukoliko neko ima više od 50 mladeža, što je isto odraz genetike, takođe je u rizičnoj kategoriji.
„Melanom mogu da dobiju i oni koji imaju neko oštećenje na koži, poput opekotina od sunca u detinjstvu, a u riziku su i ljudi svetle puti.“
Doktorka ukazuje da je jedan od većih rizika za dobijanje ove vrste raka i odlazak u solarijum.
„Jedan odlazak malo povećava rizik, a ako je neko to ponavljao tokom godina, svake godine po deset puta, rizik je sve veći.
„Niko nije bezbedan od posledica sunčanja“, napominje ona.
Klinička studija koja menja život
Savo Prilipović iz Zemuna nije posećivao solarijum, ali jeste redovno odlazio kod dermatologa.
Njegov brat od tetke je 1999. preminuo od melanoma.
Trinaest godina kasnije, Savi, tada 40-godišnjaku, dijagnostifikovana je ista bolest.
„Doktor je šišao vlasi kose na koži glave kako bi bolje video o kakvoj promeni je reč.
„’Ne sekiraj se, sigurno je benigna'“, priseća se Prilipović doktorovih reči.
Sedam dana kasnije stigao je nalaz koji je pokazao da je reč o malignoj promeni.
„Nastupa stanje šoka, ne želiš da prihvatiš novu realnost.
„Okrenuo sam se veri i to mi je pomoglo da prihvatim da sam bolestan i da mi preti opasnost da umrem mlad“, govori on deceniju kasnije za BBC na srpskom.
Decembra 2013. saznaje da ima sedam metastaza na udaljenim organima.
Na preporuku doktorke odlazi u Nemačku na kliničku studiju gde su se ispitivali novi lekovi.
„Nisam bio uveren da će mi to pomoći, ali sam krenuo.
„To mi je promenilo život“, priča Prilipović.
Kako se leči melanom?
Terapija se utvrđuje u zavisnosti od mutacija i stadijuma bolesti.
Osim hirurške intervencije koja se primenjuje u najranijem stadijumu bolesti, pacijentima je na raspolaganju i nekoliko lekova, kaže Kandolf Sekulović.
Pod nož se odlazi kada se melanom javi i u limfnim čvorovima, s tim što se tada daju i lekovi.
„Imunoterapija se daje u četvrtom stadijumu, a istraživanja su pokazala da deluje i u trećoj fazi, kada se bolest već proširila na unutrašnje organe.
„Ova vrsta terapije podstiče imunološki odgovor obolelog, cilj je da se ćelije imunološkog sistema same izbore sa tumorom i ta vrsta lekova je napravila revoluciju“, objašnjava dermatovenerološkinja.
Tu je i ciljana, biološka terapija koja se daje u trećem stadijumu uz primenu zračnih terapija, gde su najsavremenije gama i iks nož.
„Gama nož se koristi kod veoma preciznog ciljanog zračenja melanoma u mozgu, a iks kod metastaza u drugim unutrašnjim organima.
„Kod ciljne terapije, tablete deluju tako što sprečavaju dalje širenje malignih ćelija i pojavu metastaze“, objašnjava ona.
U Srbiji se imunoterapija za sada prepisuje samo pacijentima u četvrtom stadijumu bolesti, dok se u Evropi daje i ljudima koji su operisali melanom u limfnim čvorovima (kada se bolest iz kože proširila na limfne čvorove koji su potom uklonjeni).
Kandolf Sekulović kaže da je tu i preventivna terapija koja se prima 12 meseci kojom se smanjuje rizik od nastanka metastaza u unutrašnjim organima.
Ona za sada nije dostupna pacijentima u Srbiji, kao što je u regionu i Evropi, ali se, kako kaže, radi na tome da se i ona uvede.
„Uvođenjem ove terapije u narednim godinama smanjili bismo broj obolelih od metastatskog melanoma“, dodaje.
Melanom se može javiti i na oku, ali je ova vrsta tumora retko oboljenje, ukazuje doktorka.
„Ova vrsta tumora javlja se u jedan odsto slučajeva i imunoterapija se kod njega nije delotvorno pokazala zato što je to genetski drugačiji tumor.“
Katarina, sada majka dvoje dece, u početku je bila na biološkoj terapiji, kojom je bolest mirovala dve godine.
U međuvremenu je imala još nekoliko hirurških operacija.
Prebacili su je na imunološku terapiju, ali je dugotrajni efekat izostao.
„Moj imuni sistem je slab i daje lošije rezultate za razliku od drugih pacijenata, kod kojih imunoterapija deluje i gde se metastaza gubi“, objašnjava.
‘Iskoristiti svaki dan maksimalno’
Savo Prilipović se do otkrivanja bolesti bavio advokaturom.
Danas je u invalidskoj penziji i već desetak godina vodi Udruženje pacijenata u borbi protiv melanoma.
Na svake četiri nedelje vadi krv, a pet puta godišnje radi skener.
Osam godina je bez metastaze, što je, kako kaže, fantastično.
„Ima sitnih problema, što je posledica drugih pridruženih bolesti, ali mi je kvalitet života dobar.
„Ujutru i uveče moram da popijem lek, kao da imam visok krvni pritisak, ali sam manje-više dobro“, kaže on.
Katarina Čočović gotovo svakog meseca ide na Institut za onkologiju i radiologiju Srbije.
„I dalje ne mogu da prihvatim da je to sada sastavni deo mog života“, kaže ona.
Najveći oslonac joj je porodica.
„Deca donekle znaju, upućeni su i shvataju koliko je moguće u njihovim godinama, da njihova mama mora češće da odlazi kod lekara nego neke druge mame.
„Fizičkih posledica nema, više je to psihološka borba uveče kada legnete i ujutru kada se probudite, kada se pitate se kako će proći dan, pa hoćete da ga iskoristite maksimalno jer ne znate koliko vam je vremena ostalo“, kaže ova 37-godišnjakinja.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
