U novembru 2004. legendarni brazilski fudbaler Sokrates snimio je čuveni promotivni video za englesku nižerangiranu ekipu Garford Taun.
Kao dopisnik vodećih brazilskih novina, stigao sam u zapadni Jorkšir kako bih pisao o čitavom tom ludilu.
Intervju sa legendarnim veznim fudbalerom, poznatim i kao Doktor zbog diplome medicinskog fakulteta, ali i njegovih političkih stavova, pretvorio se u dugačak razgovor posle radnog vremena u lokalnom pabu.
- Doktor u kopačkama: Neverovatna priča Sokratesa, fudbalera bujne kose i čvrstih stavova
- Preminuo legendarni italijanski fudbaler Paolo Rosi
- Dan kada je Pele igrao fudbal u Kragujevcu
Gard i notes su spušteni dok je Sokrates, ležeran kao i uvek, ćaskao sa mnom o fudbalu sa dozom iskrenosti koja je bila neverovatna, čak i za njega.
Baš u tom pabu, u neobičnom ambijentu i tako daleko izvan zone komfora, Sokrates je izneo neverovatno priznanje: nikada nije ponovo pogledao poraz Brazila od 3:2 protiv Italije na Svetskom prvenstvu 1982.
Jednostavno, nije imao snage za to.
„Nije mi potrebno da ponovo prolazim kroz tu utakmicu“, rekao je.
Dobre su šanse da je takav njegov stav ostao nepromenjen, sve dok u januaru 2011. nije preminuo u 57. godini.
„TA utakmica“, odigrana jednog vrelog poslepodneva u Barseloni pre 40 godina, bila je fudbalski klasik.
Snove jedne od najvoljenijih generacija brazilskih fudbalera srušila je reprezentacija Italije, koja je, kako je turnir odmicao, bivala sve bolja, prevazišla slabiji početak turnira i u finalu ubedljivo pobedila Zapadnu Nemačku.
Protok vremena doprineo je da mnogi stariji navijači Brazila smekšaju, ali 5. jula 1982. kolektivni osećaj bio je da se dogodio zločin protiv fudbala.
Te 1982. u Brazilu je na vlasti još bila vojna hunta koja je na vlast došla 18 godina ranije, kada je tadašnji predsednik Žoao Gular, političar leve orijentacije, pučem svrgnut sa vlasti.
Žoao Figuerido, vojni general, postao je predsednik 1979. sa zadatkom da nadgleda postepeni povratak zemlje u demokratske tokove.
Ipak, u to turbulentno vreme za brazilsku ekonomiju, postojao je ogroman pritisak da se taj proces ubrza.
U ovakvoj atmosferi, Tele Santana bio je predstavljen kao novi selektor reprezentacije Brazila početkom 1980-ih godina.
Santana je bio solidan igrač – postigao je 164 gola za devet sezona koliko je nosio dres Fluminensea, kluba iz Rio de Žaneira.
I danas je četvrti na listi strelaca kluba.
Santana je takođe bio na dobrom glasu i zbog fer-pleja.
Za 12 godina profesionalnog bavljenja fudbalom, nikada nije zaradio crveni karton.
Zahtevao je isti pristup i od igrača.
Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Španiji 1982. počele su neubedljivim pobedama od 1:0 protiv Venecuele i 2:1 protiv Bolivije, ali je Brazil uskoro napravio impresivan niz igara na domaćem terenu, pobedama protiv istih protivnika od 5:0 i 3:1.
Na evropskoj turneji, u maju 1981. godine, privukli su pažnju pobedama, u samo nekoliko dana, nad Engleskom, Francuskom i Nemačkom.
Ipak, Brazilci nisu samo pobeđivali.
Igrali su tečno, što je bila potpuna suprotnost disciplinovanoj taktičkoj postavci iz perioda koji je nastupio pošto se Pele povukao iz nacionalnog tima.
Podvizi Pelea i reprezentacije Brazila na Svetskom prvenstvu 1970. delovali su kao davni san na dva turnira koji su usledili, bez obzira što je tim uspeo da završi takmičenja u četiri prvoplasirane ekipe.
Pored Sokratesa, Karioke su imale Zika, eksplozivnog plejmejkera Flamenga, koji je vukao konce.
Igrali su tečno i činilo se da nijedan igrač sa loptom ne pravi više od dva dodira pre nego što je doda saigraču.
Bilo je lepo gledati, a ako je verovati Ziku, još lepše igrati takav fudbal.
- Kako je Pele „izbacio sudiju“ i devet malo poznatih priča o Kralju fudbala
- Ronaldov uspon, suze i put ka iskupljenju u dresu Brazila 2002.
- Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju
„Bili smo odlučni da Brazil mora igrati na onaj način zbog kog je i postao poznat. Bilo bi pogrešno igrati sa strahom od poraza ili biti rob rezultata,“ rekao je.
„Želeli smo da uživamo u onome što radimo. Osećali smo da se dešava nešto zaista posebno.“
A osećali su i milioni Brazilaca.
Atmosfera na ulicama bila je kao pred kraljevsko venčanje ili krunisanje.
U to vreme, reprezentativci su uglavnom igrali u otadžbini – Romin Falkao bio je izuzetak koji potvrđuje pravilo – i bilo je potpuno uobičajeno da naletite na svetsku fudbalsku zvezdu prilikom odlaska u supermarket u Riu.
„Navijači nas nikada nisu štedeli, ali su se makar identifikovali sa nama jer smo svi igrali u Brazilu u to vreme,“ rekao je Ziko.
„Danas, manje-više, čim zaigraju u nacionalnom timu Brazila, igrači sedaju u avion i odlaze u inostranstvo“.
Očekivanja su bila razumljivo velika i u Španiji je Brazil otpočeo svoje učešće na turniru dramatičnom pobedom od 2:1 protiv Sovjetskoj Saveza, da bi zatim počistili Škotsku 4:1 a Novi Zeland 4:0.
Dvadeset i četiri tima bila su raspoređena u šest grupa od po četiri ekipe.
Po šest prvoplasiranih i drugoplasiranih ekipa prolazilo je u drugu grupnu fazu.
Četiri pobednika, iz tih grupa od tri ekipe, plasirala su se u polufinale.
Brazilci su se u drugoj fazi turnira našli u društvu komšijskog rivala Argentine i reprezentacije Italije, koja se u drugu fazu takmičenja jedva plasirala, posle tri remija protiv Poljske, Kameruna i Perua.
- Garinča – krivonogi pali anđeo brazilskog fudbala
- Evaristo – fudbalski majstor koga su voleli i Real i Barselona
- Najmračniji trenutak u istoriji brazilskog fudbala
- Zašto je slavni žuti fudbalski dres Brazila postao deo političke borbe
Pripremni period pre turnira Italije, obeležilo je napadač Paolo Rosi.
On je 1980. bio umešan u aferu nameštanja mečeva i dobio je dvogodišnju suspenziju koja se završila svega osam nedelja pre početka Svetskog prvenstva u Španiji.
Selektor Enco Bearcot je i pored toga napadača Juventusa uvrstio u spisak putnika.
Atmosfera u medijima i među navijačima bila je turobna kada su izašli na teren protiv Argentine, tog 29. juna 1982. godine.
Devedeset minuta kasnije upisali su prvu pobedu na turniru u Španiji.
Kada su Argentinci potom uebdljivo izgubili od Brazila 3:1, sve je bilo spremno za završni obračun dve ekipe koje su imale potpuno drugačije stilove igre.
„Ti tamo igraš. Je l’ imaš nešto što bi želeo da kažeš?“.
Santana je ovo pitanje postavio na kraju timskog sastanka u Barseloni.
Falkao je već bio zabrinut zbog utakmice koju je trebalo odigrati protiv Italije na Sariji, sada srušenom stadionu Espanjola.
Romin vezista trebalo je da se sretne sa dobro poznatim protivnicima i brinulo ga je da saigrači iz reprezentacije Brazila, zbog sporijeg starta turnira, imaju pogrešnu predstavu o opasnosti koju Italijani predstavljaju.
Na direktno pitanje selektora, Falkao je izrazio zabrinutost zbog uloge levog beka italijanske reprezentacije Antonija Kabrinija, talentovanog fudbalera koji je predstavljao pretnju, pre svega, u napadu.
Uz to, očekivao je da Klaudio Đentile odigra „flaster“ na Ziku, kako bi pokušao da ponovi ono što mu je već uspelo protiv mladog Dijega Maradone u prethodnoj utakmici.
Italijani su igrali fudbal koji se u potpunosti kosio sa avanturističkim pristupom Brazilaca u napadu.
Znali su kako da zatvore protivnika i odigraju na kontre – pobeda protiv Argentine je to pokazala i vratila ih u život – ali je bilo neophodno da budu efikasni i u pozicionom napadu kako bi nadigrali Brazilce.
A glavna zvezda napada, Rosi, bio je još bez pogotka na turniru.
„Ta ekipa Brazila nije bila sa ove planete,“ rekao mi je Rosi 2006.
„Imali su igrače koji su mogli da dodaju loptu vezanih očiju.
„Što se mene tiče, posle suspenzije, činilo mi se kao da ponovo učim da igram fudbal“.
U taboru Brazila, raspoloženje je bilo potpuno suprotno.
„Neki od momaka zadirkivali su me i govorili kako sigurno nije bilo teško zaraditi platu igrajući u Seriji A,“ rekao je Falkao.
Defanzivac Oskar se kasnije prisetio kako su neki igrači već diskutovali o jakim i slabim tačkama Poljaka, ekipe koja se već plasirala u polufinale i čekala boljeg iz meča Brazil – Italija.
Brazilcima je za dalji plasman bio dovoljan remi, zahvaljujući boljoj gol-razlici, ali Ziko se priseća:
„U svlačionici, pre utakmice, Tele (Santana) nijednog trenutka nije tražio od nas da kalkulišemo.
„Bili smo posvećeni tome da uvek igramo na pobedu, to je bio pravi brazilski način.“
Mnogi navijači u Barseloni još su tražili mesta na stadionu kada je Kabrini centrirao, a Rosi pogodio glavom.
Posle pet minuta igre, Italija je vodila 1:0 a Rosi je upisao prvi gol na Svetskom prvenstvu.
Brazil je ubrzo izjednačio preko Sokratesa, ali je ponovo gubio u 25. minutu kada je Rosi presekao dodavanja u zadnjoj liniji protivnika i opet pogodio mrežu.
Kada su ponovo došli do izjednačenja u 68. minutu, Falkaova vrišteća proslava gola nije bila samo usled radovanja već i zbog žvakaće gume koja ga je zamalo udavila.
Na 2:2, Brazil je imao rezultat koji ih vodi dalje.
Ipak, malo više od 15 minuta do kraja meča, Rosi je kompletirao het-trik posle kornera.
Još jedan pogodak Italijana nepravedno je poništio izraelski sudija Abraham Klajn, pre nego što je dunuo u pištaljku i označio kraj nečega što će u Brazilu zauvek ostati upamćeno kao „Tragedija na Sariji“.
Posledica je bila jedan pragmatičniji i grublji stil igre koji je bio usvojen i popularan među novom generacijom fudbalera.
Kada je Brazil pobedio Italiju na penale i osvojio Svetsko prvenstvo 1994., bilo je to sa mnogo manje šmeka.
Italija je, posle iznenađenja u Barseloni, predvođena preporođenim Rosijem, pobedila prvo Poljsku u polufinalu, a zatim i Zapadnu Nemačku u Madridu i tako osvojila treću titulu prvaka sveta.
Nekada ubojiti napadač, koji je preminuo 2020. u 64. godini, dao je gol i u finalu (3:1) i kući odneo i Zlatnu kopačku – titulu najboljeg strelca turnira.
„Naravno da smo bili tužni zbog rezultata protiv Italije, ali je savest svima bila čista,“ priseća se Ziko.
„Nema ničeg lošeg ako izgubite sa dostojanstvom, to je deo igre. Karioke su poslate kući, ali smo ostali verni vlastitim ubeđenjima do kraja.“
Falkao, koji je povodom obeležavanja 20 godina od utakmice objavio knjigu sećanja na Prvenstvo 1982, takođe tvrdi da, kada se osvrne, ne žali ni za čim.
„Taj tim je izgubio tu utakmicu, ali je osvojio mesto u istoriji. Zahvalan sam što sam bio deo jedne od najvećih utakmica ikada odigranih na Svetskim prvenstvima,“ rekao je.
Ipak, neki članovi tima teže su podneli poraz, a niko teže od Sokratesa.
Više od dve decenije posle utakmice u Barseloni, jedne hladne noći u zapadnom Jorkširu, još nije uspevao da izađe na kraj sa svim tim.
Podigao je pogled sa krigle koju je držao u ruci, rekao je: „Imali smo fantastičan tim i igrali smo sa radošću.“
„A onda je Rosi tri puta dodirnuo loptu i dao tri gola. Fudbal kakav smo znali i voleli umro je tog dana.“
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
