Za Kodija Mirandu, tada devetogodišnjaka iz Kosta Mese, grada u američkoj saveznoj državi Kalifornija, bio je to još jedan dan koji će provesti u školskoj klupi.
Bio je utorak, 20. april 1999. godine.
Hiljadu kilometara dalje, u srednjoj školi „Kolumbajn“, u gradu Litltaun u američkoj državi Kolorado, tišinu u školskom dvorištu prekinuli su hici.
Dvojica učenika ubila su 12 vršnjaka i jednog nastavnika, ranivši 21 učenika.
„Bio sam mali i ne sećam se svakog detalja, ali znam da je nekako sve počelo sa tim.
„Imao sam utisak da se od tog trenutka svakog meseca pucalo u školama“, govori Miranda gotovo četvrt veka kasnije za BBC na srpskom.
- Masovno ubistvo u Teksasu: Napadač navodno imao veze sa krajnjom desnicom
- „Mediji nisu okidač, nego vodič“: Šta je efekat kopiranja zločina
- Tragedija u Beogradu: „Sve treba da stane“
Tragedije poput ove su u godinama koje su usledile postale, kako kaže, uobičajena pojava.
Ljudi bi, dodaje, sporadično u prolazu dobacili po koji komentar, nastavljajući sa svakodnevnim obavezama.
Ipak, vest o napadu u centru glavnog grada Srbije, državi odakle mu je supruga i gde već nekoliko meseci živi, nije ga ostavila ravnodušnim.
„Jedina stvar koja je posebno brinula Aleksandru, moju suprugu, jeste kako ćemo odgajati jednog dana decu u Americi, gde su pucnjave u školama česte.
„Nama je ovo što se desilo sada nadrealno, nismo ni pomislili da će ta nesrećna američka osobina ikada preći ovde – zaista je strašno slušati o tome“, priča ovaj 33-godišnjak.
Muk u školi, muk u kući
Masakr u Kolumbajnu smatrao se u to vreme najmasovnijim ubistvom u američkim školama, pisali su mediji.
Napadači su pucali iz automatskog oružja, bacajući bombe.
Tela dvojice osumnjičenih, za koje se pretpostavlja da su izvršili samoubistvo, pronađena su u biblioteci, izveštavao je BBC.
„Jedan od dečaka rekao je da će ubiti sve koji su bili zli prema njemu i njegovim prijateljima tokom prošle godine“, ispričala je tada devojka koja se u trenutku pucnjave nalazila u biblioteci.
Drugi svedoci rekli su da su napadači ciljali studente iz etničkih manjina i popularne sportiste.
Osam godina posle ovog napada u američkoj državi Kolumbija, 23-godišnji student ubio je 32 ljudi, a potom i sebe na Univerzitetu Virdžinija.
Ova tragedija time je postala najveći masovni zločin u Americi, pisao je BBC.
„Nastavnici nikada nisu pričali o tim pucnjavama, ne znam da li je to bilo naređenje direktora kako nas ne bi dodatno uplašili, tek niko od mojih nastavnika nije ikada nešto rekao o tome.
„Mislio sam da, samim tim što niko ne pominje pucnjave, znači da se ništa neće ni dogoditi“, priča Kodi Miranda.
Kako su te tragedije postale sve učestalije, povećavao se broj policajaca u njegovoj školi, zbog čega se osećao relativno bezbednim.
Trudio se da ne razmišlja o tome, ponavljajući da pucnjava u njegovoj školi nije moguća.
O pucnjavama se nije govorilo ni u njegovoj kući, što mu je tada delovalo kao pravi način kako treba reagovati u ovakvim i sličnim situacijama.
‘Svakog dana, dok ne zaboraviš, dok ne bude sledeća pucnjava’
Dvadeset četiri godine kasnije, Kodi Miranda misli nešto drugačije.
„Kako sam stariji i zreliji, mislim da o ovakvim stvarima ipak treba razgovarati sa decom, ali bez stvaranja panike, smireno i staloženo.
„Ako ste preterano uplašeni, to nikome ne koristi – ako će se nešto desiti, nikakva policija ili detektori metala neće ništa sprečiti, nažalost“, dodaje.
Prethodnih dana, supruga ga je često ispitivala o njegovom iskustvu.
Ponavljala bi iznova i iznova iste dileme: kako dalje, šta su ljudi radili, kako se prevazilaze ovakve tragedije.
„Ideš i nadaš se da sutra neće biti pucnjave“, njegov je odgovor.
Svakog dana?
„Svakog dana, dok ne zaboraviš, dok ne bude sledeća pucnjava“, kaže on.
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
