Devetogodišnji put srpskog pravosuđa u slučaju ubistva Brisa Tatona staje u dve brojke – sa početnih 240 godina zatvora za ubice francuskog navijača, srpski sudovi slučaj zaključuju sa dvostruko manje.
Suđenje za zločin koji je pre devet godina probudio Srbiju i izveo hiljade ljudi na ulice Beograda sa dve želje – da se pronađu i kazne ubice Tatona, ali i zaustavi spirala huliganskog nasilja – završava se bez velike pažnje javnosti.
Do potpunog završetka sudskog procesa, ostala je još samo odluka o eventualnoj žalbi branilaca Dejana Puzigaće, kome je kazna sa prvobitne 32 godine zatvora smanjena na 14, pa na 12 godina zatvora.
Njegovo suđenje je ponovljeno jer je šest godina bežao od suda, pa su mu prvobitne presude izrečene u odsustvu.
„Porodica Taton se ne meša u visinu kazni“
Advokat Slobodan Ružić zastupa Suzan i Alana Tatona, roditelje mladića koji je u Beograd došao sa navijačima svog omiljenog fudbalskog kluba Tuluz na meč sa Partizanom.
Ružić kaže da je njihova jedina želja bila da ubice budu kažnjene.
„Porodica ne želi da se meša u visine kazne – stalo im je jednostavno da vinovnici budu kažnjeni.“
Ipak, Ružić dodaje da porodica Taton jednom stvari nije zadovoljna – trajanje procesa od devet godina za njih je neshvatljivo.
„I pored svih objašnjenja, oni ne mogu da razumeju da suđenje u krivičnom postupku može da traje toliko dugo jer žive u zemlji gde se procesi završavaju za godinu-dve.“
Konstatujući da je ovo sam kraj suđenja za ovo ubistvo jer ne očekuje da će Apelacioni sud obarati postojeću presudu, Ružić zaključuje kako je propuštena ogromna prilika da se Srbija ovim slučajem trajno promeni.
„Iako je ovo brutalno ubistvo moglo da bude iskorišćeno kao povod za razračunavanje države sa huliganskim grupama, do toga nije došlo.
Pritom, u poslednje vreme, nasilje ponovo eskalira“, zaključuje on.
„Gorčina ostaje“
Upravo borbu protiv nasilja imala je i grupa mladih ljudi koja je 1, oktobra 2009. godinem, dva dana posle Tatonove smrti, šetala ulicama Beograda iza transparenta „Stop nasilju“.
„Osećao sam se poraženo. Vi ste u vazduhu mogli da osetite napetost. Neverovatno je da se to nama događalo u 21. veku“, opisuje te dane aktivista Lazar Pavlović koji se nalazio u prvom redu protesta.
Bila je to godina teška za ljudska prava u Srbiji – tih dana otkazana je i Parada ponosa.
„Vraća mi se emocija kada čujem kako se završava taj proces, kako su kazne sve manje i manje.
Gorčina ostaje“, kaže Pavlović.
Nadu u drugačiji razvoj situacije pružila je reakcija javnosti.
„I po društvenim mrežama i po medijima osećao se odijum javnosti, nezadovoljstvo time što se dešava.
Ljudi su spontano odlazili na Trg da polože cveće, upišu se u knjigu žalosti.“
Pavlović podseća da je tada formirana i Koalicija mladih protiv nasilja, u koju su ušle nevladine organizacije poput njegove Gej strejt alijanse i omladinske organizacije političkih stranaka.
Devet godina kasnije, Pavlović konstatno smanjivanje kazni za nasilje opisuje sa manje optimizma.
„I ja, i drugi građani i građanke Srbije smo navikli na te stvari, kao da se tu ništa ne može. I to je loše.
Potpuno je to obeshrabrujuće, ali želim da se iznenadim i da se takve stvari više ne događaju.“
Nadu polaže u pregovarački proces sa Evropskom unijom i poglavlja koja se bave pravosuđem i vladavinom prava.
Proces koji treba analizirati
Iz procesa ubicama Brisa Tatona, pravosuđe u Srbiji moći će da izvuče brojne lekcije i pouke.
Direktor Komiteta za ljudska prava Jukom Milan Antonijević kaže da je najvažnija ona da je izostala preventivna funkcija kazne.
„Visina kazne nije nužno nešto što odvraća kriminalce od izvršenja dela, ali šalje jasnu poruku ka društvu da li je neko ponašanje za sankcionisanje strožom kaznom ili nije.“
Hronologija presuda u slučaju ubistva Brisa Tatona:
- Đorđe Prelić 35 godina, pa 15 godina, pa 10 godina zatvora
- Dejan Puzigaća 32 godine, pa 14 godina, pa 12 godina zatvora, sa pravom žalbe
- Ljubomir Marković, Ivan Grković 30 godina, pa 15 godina zatvora
- Preostalih deset osuđenih, kao i Marković i Grković, odslužili su zatvorske kazne ili su pušteni na uslovnu slobodu.
Antonijević ovaj proces opisuje kao „eroziju pravde kroz vreme“.
„Ako pogledate krivicu koja je utvrđena i druge detalje, poput činjenice da je osuđenik bio šest godina u bekstvu, to sve dokazuje da postoji težnja da se pravda izbegne.“
I tu se ponovo vraćamo na „večno pitanje“ srpskog pravnog sistema.
„Usvojeni su zakoni i nikome nije jasno zašto se oni ne primenjuju“, zaključuje Antonijević pitanjem ovaj slučaj koji je ostavio dubok trag na srpskom društvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
