Ukrajina i Rusija: Iz Kremlja kažu da su Putin i Si razgovarali o mirovnom predlogu za Ukrajinu

Dok se čekaju zvanične izjave kineskog predsednika Sija Đinpinga i Vladimira Putina posle sastanaka u Moskvi, Dmitrij Peskov, portparol Kremlja izjavio je da predsednik Rusije razmatrao mirovni predlog Kine od 12 tačaka o okončanju borbi u Ukrajini.

Peskov nije saopštio detalje, opisavši sastanak kao „temeljnu“ razmenu mišljenja.

„Došlo je do veoma temeljne razmene mišljenja – ozbiljnog razgovora u neformalnom delu“, rekao je Peskov, misleći na sinoćnji sastanak koji je trajao više od četiri sata.

Kineski dokument postavlja neke opšte principe, ali ne sadrži detaljan plan kako da se okonča rat.

• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
• Vučić o Putinu i optužbama za ratne zločine: „Nisam hapsio ni one koje je tražio Hag“
• Kakvu podršku Kina pruža Rusiji

Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi, pozvao je kineskog predsednika da apeluje na Vladimira Putina da povuče trupe iz Ukrajine.

„Nadamo se da će predsednik Si pritisnuti predsednika Putina da prestane da bombarduje ukrajinske gradove, bolnice i škole, da zaustavi ratne zločine i zverstva i da povuče trupe“, rekao je Kirbi.

Dodao je da traženje primirja neće biti dovoljno.

U eksploziji na severnom delu anektiranog poluostrva Krim uništila je ruske rakete koje su bila transportovane vozom, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo odbrane.

Gradonačelnik grada Džankoj, koga je postavila Rusija, rekao je da se radi o napadu dronovima.

Ukrajinske vlasti su saopštile vest o eksplozijama, ali kako je to bio slučaj u nekoliko prethodnih navrata, nisu eksplicitno potvrdile da stoje iza napada.

Više o tome čitajte ovde.

Si Đinping pozvao Putina u Kinu

Prema rečima predsednika Narodne Republike Kine, ta zemlja će 2023. biti domaćin trećeg međunarodnog foruma u ​​okviru projekta „Jedan pojas – jedan put“.

Kineski predsednik Si Đinping pozvao je Vladimira Putina da poseti Peking, navodi ruska državna novinska agencija TASS.

„Juče sam pozvao predsednika Putina da poseti Kinu u za njega pogodno vreme je ova godine, jer će Kina biti domaćin trećeg međunarodnog foruma.

„Predsednik Putin je učestvovao na prethodna dva foruma“, izjavio je Đinping

Projekat „Jedan pojas, jedan put“ osmislilo je kinesko rukovodstvo još 2013. za ekonomsko partnerstvo sa Bliskim istokom i Evropom u cilju realizacije dva velika projekta – kopnenog ekonomskog pojasa puta svile i Morskog puta 21. veka.

Sada projekat pokriva 78 zemalja Azije, Afrike i Evrope, uz čiju pomoć Kina namerava da osvoji nova tržišta i proširi uticaj.

Pogledajte snimak Putinove vožnje kroz Marijupolj:

Dan 391.

• Amerika traži od Sija da izvrši pritisak na Putina zbog „ratnih zločina“ u Ukrajini,
• Kineski predsednik Si Đinping pozvao Putina u Kinu
• Japanski premijer stigao u Kijev u nenajavljenu posetu
• Putin kaže da će se razgovarati o kineskom planu za „rešavanje krize u Ukrajini“
• Evropska Unija dogovorila slanje artiljerijske municije vredne dve milijarde evra u Ukrajinu
• Prisilnom deportacijom ukrajinske dece u oblasti pod kontrolom Moskve, Rusija je počinila ratne zločine, kažu UN – opširnije pročitajte ovde
• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina, Moskva odgovara da to za Rusiju nema nikakav značaj
• Prema podacima UN, u Ukrajini je od početka rata stradalo više od 8.000 civila, među kojima blizu 500 dece

Japanski premijer u Ukrajini

Japanski premijer Fumijo Kišida doputovao je u nenajavljenu posetu Kijevu, gde će razgovarati s predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

Kišida je došao da izrazi podršku i solidarnost sa Ukrajinom, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Tokiju.

Rusko Ministarstvo odbrane je danas saopštilo da su dva njegova strateška bombardera provela više od sedam sati leteći iznad Japanskog mora.

Kišida je u Kijev doputovao vozom iz Poljske, javila je novinska agencija Rojters.

Putin traži pomoć od prijatelja

Stiv Rozenberg iz Moskve

Zamislite da ste Vladimir Putin.

Započeli ste rat koji nije išao po planu, do grla ste u sankcijama, a sada je i Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje za ratne zločine sa vašim imenom.

U ovakvim trenucima vam treba prijatelj. Na scenu stupa Si Đinping.

Predsednik Si je svojevremeno nazvao Putina „najboljim prijateljem“.

Njih dvojica imaju mnogo toga zajedničkog: obojica su autoritarni lideri i obojica prihvataju ideju „multipolarnog sveta“ lišenog američke dominacije.

U Moskvi se očekuje da potpišu sporazum o „produbljenju sveobuhvatnog partnerstva“ između dve zemlje.

Državna poseta kineskog predsednika je jasan znak podrške Rusiji – i njenom predsedniku – u vreme kada je Kremlj pod intenzivnim međunarodnim pritiskom.

A odnos Rusije sa Kinom je od suštinskog značaja za izdržavanje tog pritiska.

„Putin gradi vlastiti blok. On više ne veruje Zapadu – i nikada više neće“, smatra novinar Dmitrij Muratov, dobitnik Nobelove nagrade za mir.

„On traži saveznike i pokušava da Rusiju učini delom zajedničke tvrđave sa Kinom, kao i sa Indijom, nekim delovima Latinske Amerike i Afrike. Putin gradi svoj anti-zapadni svet“, dodaje.

U ovom „anti-zapadnom svetu“, Moskva se u velikoj meri oslanja na Peking – najviše do sada, dok rat besni u Ukrajini.

„Rat je postao organizacioni princip ruske unutrašnje politike, spoljne i ekonomske politike. Postoji opsesija za uništavanjem Ukrajine“, zaključuje Aleksandar Gabujev, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

„Za to je potrebno oružje, novac i ekonomski spas. Kina obezbeđuje Rusiji barem komponente za oružje i civilnu tehnologiju koja se može koristiti u vojne svrhe. Definitivno obezbeđuje novac“, dodaje on.

Da bi se suprotstavila zapadnim sankcijama i da bi ojačala rusku ekonomiju, Rusija podstiče trgovinu sa Kinom, pre svega u energetskom sektoru.

Očekujte da će na dnevnom redu pregovora Putin-Si biti naftovodi, gasovi i energenti.

Ali, još jednom, zamislite da ste Putin.

Pre godinu dana vi i Si ste izjavili da vaše partnerstvo „nema granica“.

Ako je to zaista tako, da li biste mogli da očekujete da će vam Kina sada pomoći u Ukrajini, snabdevajući Rusiju smrtonosnom pomoći i omogućavajući vojnu pobedu Moskvi?

SAD tvrde da Kina razmatra upravo to. Peking poriče.

Kako kažu u Rusiji, „nije loše poželeti nešto“ – ali to ne znači da će se to dogoditi.

Ako postoji nešto što je prošla godina pokazala, to je da „partnerstvo bez ograničenja“ ima ograničenja.

Do ovog trenutka Peking je očigledno oklevao da pruži direktnu vojnu pomoć Moskvi, iz straha da ne izazove sekundarne sankcije na Zapadu protiv kineskih kompanija. Što se Pekinga tiče: izvinite Rusiju… prvo je Kina.

Upravo ta poenta je nedavno izrečena vrlo otvoreno u jednoj ruskoj državnoj televizijskoj emisiji.

„Uoči posete predsednika Sija Moskvi, neki stručnjaci ovde su bili previše uzbuđeni, čak i ushićeni“, primetio je vojni stručnjak Mihail Hodarenok.

„Ali Kina može imati samo jednog saveznika: samu Kinu. Kina može imati samo jedan skup interesa: pro-kineski. Kineska spoljna politika je potpuno lišena altruizma“, dodaje.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]