EUCOM kontrolni centar

IDCC
Britansko osoblje iz američka vojne baze u Štutgartu

BBC je dobio pristup vojnom centru u kome zapadne sile koordiniraju snadbevanje Ukrajine oružjem i municijom.

U potkrovlju američke vojne kasarne u nemačkom gradu Štutgartu, desetine vojnog osoblja iz 26 zemalja radi danonoćno na isporuci oružja Ukrajini.

Iz ove prostorije zapadni saveznici su već poslali ukrajinskim oružanim snagama oružje i municiju u vrednosti od skoro osam milijardi dolara (6,6 milijardi funti).

To je 66.000 tona oružja, što je otprilike jednako težini pet hiljada londonskih autobusa na sprat, kako je jedan britanski oficir objasnio.

Većina onoga što se dešava u vojnoj bazi Pač Baraks je jako poverljivo.

Od nas su tražili da ostavimo sve elektronske uređaje, nismo smeli da snimamo ili razgovaramo sa Ukrajincima koji su deo međunarodne ćelije za koordinaciju donatora (International Donors Coordination Cell IDCC).

Vojno osoblje iz različitih zemalja telefonira i gleda u ekrane kompjutera.

Oni su mali tim iz Ukrajine, predvođen generalom.

Na početku svakog dana on izloži šta je potrebno njegovoj zemlji.

Situacija u Donbasu je sve mračnija, ali ovde u Štutgartu više su u stanju alarmantnosti, nego u panici.

Jedan tim ima zadatak da pronađe zalihe.

Ponekad će pronaći državu koja je spremna da obezbedi oružje, ali će onda morati da traže sredstva za transport.

Sada su razvili bazu podataka potrebne municije u kojoj Ukrajinci mogu da navedu prioritete.

Zemlje koje daju oružje mogu da pristupe tim informacijama i odluče šta su u mogućnosti da ponude.

Brig Kris King, viši britanski oficir, kaže da se vojna pomoć dostavlja vazdušnim, drumskim, železničkim i pomorskim putem i na više lokacija „kako bi se osiguralo da ne postoji nijedna tačka neuspeha“.

On kaže da je Rusija pokušala da pojača napade na linijama snabdevanja, ali nije bilo „značajnih“ prekida u isporuci.

Pitam da li su neke zalihe ipak uspeli da pogode.

„Da, pretpostavljam“, odgovara on.

Zadatak prenošenja oružja i municije preko granice prepušten je samim Ukrajincima, kaže kontraadministrator Djuk Hajnc, viši američki komandant u IDCC-u.

„U Poljskoj i drugim zemljama, Ukrajinci dolaze i uzimaju je – dakle oni određuju kako će preći granicu.

„Kada oružje pređe granicu, ono može stići na liniju fronta u roku od 48 sati“, objašnjava Hajnc.

Nedavno su iz Ukrajine stizala upozorenja da je oružja premalo i da stiže prekasno.

Kako Rusija nastavlja da bombarduje Donbas, molbe za pomoć iz dana u dan su očajnije.

Zamenik ministra odbrane Ukrajine kaže da je zemlja do sada dobila samo deset odsto od onoga što je tražila.

„Uveren sam da im neće ostati bez municije“, kaže Hajnc.

Dodaje da ne može da kaže da gube, već „da se drže“, uprkos mračnim vestima iz Donabasa.

Zahtevi Ukrajine su se značajno promenili u poslednjih nekoliko meseci.

IDCC je osnovan krajem februara – dva tima koje predvode SAD i Velika Britanija.

Na početku rata slali su malokalibarsko oružje i municiju, kao što su protivtenkovske i protivvazdušne rakete.

Sada Ukrajinci traže teže naoružanje – artiljeriju, višecevne raketne bacače i sisteme protivvazdušne odbrane.

U prvim danima rata IDCC je pokušao da nabavi zalihe starog sovjetskog oružja i municije iz zemalja bivšeg sovjetskog bloka – istih sistema koje su ukrajinske oružane snage koristile decenijama.

Brig King kaže da te zalihe polako nestaju.

Sada postoji samo jedna fabrika u Evropi koja proizvodi artiljerijsku municiju 152 milimetara, kompatibilnu sa onom iz bivšeg Sovjetskog saveza.

Polako, oni prelaze na standardnu opremu NATO-a.

U poslednjih nekoliko meseci Ukrajini je poslato više od 100 američkih haubica M777 i 300.000 metaka 155 milimitara municije.

To je dodatni izazov za ukrajinske vojnike, koji moraju da budu obučeni da koriste to oružje i municiju.

IDCC organizuje obuke van Ukrajine, a neke ukrajinske trupe se sada obučavaju u Velikoj Britaniji.

Uče o novim artiljerijskim puškama i višecevnim raketnim bacačima koje isporučuju Britanci.

Za jednostavnije sisteme obuka se radi onlajn, uz priručnike.

Ni Hajnc ni Brig King ne veruju da će se ovaj rat brzo završiti.

Obojica kažu da se pripremaju da nastave ovaj posao na duži rok.

Kada pitam brigadira koliko dugo, on kaže „da neće proći meseci, već da će biti ovde još nekoliko godina“.

Ali postoje neki glasovi unutar NATO-a koji se pitaju da li je Zapad zaista spreman za rat koji bi mogao da traje godinama.

To bi svakako moglo da testira jedinstvo, odlučnost i ograničene zalihe oružja i municije.

U Štutgartu znaju da ulozi ne mogu biti veći.

Kontraadministrator Hajnc opisuje misiju obezbeđivanja Ukrajine oružjem i municijom kao „najvažniji posao koji je ova komanda uradila“ od osnivanja US EUKOM (Evropska komanda) 1952. godine.

Brig King to naziva „generacijskim trenutkom“ i kaže da imaju jedan izbor.

„Mi ili pomažemo Ukrajini da se bori ili prihvatamo to, možda ne odmah, ali u narednih nekoliko godina, borićemo se negde drugde. Ako ne činimo dovoljno, posejaćemo seme za budući sukob“, kaže on.

Pratite Džonatana Bila na Tviteru


Pogledajte i video o tome kako je ruska invazija pojačala nacionalni identitet Ukrajinaca

Kako ruska invazija oblikuje identitet Ukrajinaca
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.