Dok se žestoke borbe nastavljaju u Ukrajini, pogotovo na njenom istoku, svet reaguje na odluku Međunarodnog krivičnog suda da izda nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina, optuženog za ratne zločine.

Ruske snage su tokom noći granatirale Zaporožje, a potom su izvele niz napada u Hersonskoj oblasti, na jugu Ukrajine.

Dok Moskva poručuje da odluka Međunarodnog krivičnog suda (MKS) nema nikakvu važnost za Rusiju, zapadni lideri pozdravljaju potez suda i kažu da je opravdana.

Odluka Međunarodnog krivičnog suda da izda nalog za hapšenje Putina obavezuje 123 zemlje da ga uhapse i prebace u Hag na suđenje, ako kroči na njihovu teritoriju.

Izvori iz MKS-a rekli su da misle da je sada „veoma malo verovatno“ da će Putin otputovati u bilo koju zemlju koja trenutno podržava Ukrajinu, i da ako to učini, rizikuje hapšenje.

Više o tome pročitajte ovde.

Odluka MKS-a usledila je samo dva dana pre najavljenog dolaska kineskog predsednika Sija Đinpinga u Moskvu.

Trojica visokih američkih zvaničnika iz sektora bezbednosti razgovorali su putem video linka sa grupom ukrajinskih kolega o vojnoj pomoći zvaničnom Kijevu, izjavio je šef kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

Poljska i Slovačka prve su zemlje NATO-a koje su obečale slanje borbenih aviona Ukrajini. O tome pročitajte ovde.

Dan 388.

Nastavljene borbe širom Ukrajine
Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina, Moskva odgovara da to za Rusiju nema nikakav značaj
Prisilnom deportacijom ukrajinske dece u oblasti pod kontrolom Moskve, Rusija je počinila ratne zločine, kažu UN – opširnije pročitajte ovde
Kineski predsednik Si Đinping dolati u Moskvu u ponedeljak, 20. marta
Poljska i Slovačka šalje migove-29 Kijevu, Moskva poručuje da će biti legitimne mete
I dalje traju borbe za Bahmut, BBC na liniji fronta – pročitajte reportažu ovde
Američki dron se srušio u Crno more, Vašington tvrdi da su ga oborili ruski avioni, Moskva negira – više o ovom incidentu pročitajte ovde
Poljska: Uhapšeno devet ljudi zbog sumnje da su špijunirali za Ruse – opširnije u posebnom tekstu
CNN: Rusija je Teheranu predala uzorke američkog oružja zaplenjenog u Ukrajini
Redžep Tajip Erdogan podržao finsku prijavu za ulazak u NATO savez
Prema podacima UN, u Ukrajini je od početka rata stradalo više od 8.000 civila, među kojima blizu 500 dece
Od početka invazije Rusije na Ukrajinu, poginulo je 250 sportista i trenera, navode ukrajinske vlasti

Najnovije iz Bahmuta

Britanska obaveštajna služba objavila je u petak, 17. marta da ruske snage blago napreduju u oblasti Bahmuta, ali da u drugim oblastima stagniraju.

Poslednjih dana, ruska vojska i pripadnici ruske plaćeničke grupe Vagner uspeli su da se učvrste na zapadnoj obali reke Bahmutke, koja protiče kroz centar grada.

Istovremeno, prethodne nedelje reka je zapravo bila linija razdvajanja na frontu.

Ukrajinske snage nastavljaju odbranu zapadnog dela grada, navode Britanci.

Poput američkog Instituta za proučavanje rata (ISV), i britanski obaveštajci tvrde da je ruska ofanziva na drugim delovima fronta značajno usporena.

Verovatno su Rusi privremeno iscrpeli borbene mogućnosti svojih jedinica toliko da one nisu dovoljne ni za manje ofanzivne operacije, smatraju Britanci.

Ruska komanda će verovatno nastojati da obnovi ofanzivni potencijal posle popune ljudstva i municije, dodaje se.

BBC ekipa je bila na liniji fronta u Bahmutu sa ukrajinskim snagama – pročitajte reportažu ovde.

Erdogan potpisao sporazum o pridruživanju Finske NATO alijansi

Redžep Tajip Erdogan, turski predsednik, konačno je javno podržao finsku prijavu za pridruživanje NATO alijansi.

Turska je mesecima blokirala Finsku, optužujući je da podržava „teroriste“.

Na konferenciji za novinare u društvu finskog kolege Sauli Ninista, Erdogan je pohvalio „autentične i konkretne korake“ te države po pitanju turske bezbednosti.

Da bi se neko priključio NATO savezu, potrebno je da sve države članice podrže kandidaturu – Finska je sada korak bliže pridruživanju.

O njenoj prijavi sada treba da odluči turski parlament.

Finska, koja se graniči sa Rusijom, podnela je zahtev za članstvo u NATO savez u istom trenutku kada i Švedska – maja 2022.

Njihovo pridruživanje ovom vojnom savezu kočila je Turska.

Turski predsednik i dalje ne podržava Švedsku, te je Finska odlučila da nastavi ovaj put samostalno.

Erdogan smatra da je Švedska prihvatila kurdske militante, nazivajući ih „teroristima“ i podsetio na demonstracije kurdskih vojnika na ulicama glavnog grada ove nordijske države.

Finski predsednik izjavio je da proces pridruživanja NATO alijansi neće biti potpun bez Švedske.