Više od 300 ukrajinskih boraca napustilo je ogromnu industrijsku zonu Azopvstal u Marijupolju, njihovo poslednje uporište u lučkom gradu, koji je nedeljama bio pod opsadom ruske vojske.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je ovu operaciju nazvao „spasavanjem vojske“, dok ruske vlasti kažu da su ukrajinski borci kapitulirali, izašavši iz tunela i bunkera sa belom zastavom.

Ukrajinska vojska odvedena je u bivšu kaznenu koloniju u selu Olenivka u blizini Donjecka koji je pod ruskom kontrolom. Među njima je i 50 teško ranjenih.

Ranjeni će biti prebačeni u bolnicu, gde će im biti pružena neophodna medicinska pomoć.

To je bio glavni uslov dogovora o njihovom izlasku iz Azovstala, gde su se skrivali poslednja dva meseca.

Dalja sudbina boraca je nejasna.

Ranije je saopšteno da Ukrajina očekuje da budu razmenjeni sa ruskim ratnim zarobljenicima.

Međutim, u utorak, u intervjuu za Njujork tajms, poslanica ukrajinske skupštine Kira Rudik, koja je učestvovala u razgovorima o evakuaciji boraca iz Azovstala, rekao je da mehanizam razmene još nije razrađen.

Prema njenim rečima, ukrajinske vlasti bi volele da se to desi preko treće zemlje, poput Turske, ali se Rusija protivi.

U najmanju ruku, rekla je Rudik, Ukrajina je dobila garancije od organizacija kao što su UN i Crveni krst da će sve biti u redu sa ukrajinskim borcima dok su u ruskim rukama.

„To je bio jedini razlog zašto smo pristali [na evakuaciju] jer su vojnici bili spremni da se bore do kraja“, rekla je ona.

Prethodno je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da će Rusija „postupati sa njima u skladu sa međunarodnim zakonima“.

Pravi koncentracioni logor“

U utorak, 17. maja uveče još jedan konvoj od sedam autobusa iz marijupoljske čeličane stigao je u Olenivku, u pratnji ruske vojske.

Savetnik gradonačelnika Marijupolja Petr Andrjuščenko je prošle nedelje nazvao koloniju u Olenevki „pravim koncentracionim logorom 21. veka, koji je stvorila Rusija u centru Evrope“.

"Azovstalь"

Reuters
Čeličana Azovstal je bila poslednje utočište preostalih ukrajinskih boraca koji su se u njoj skrivali

Prema njegovim tvrdnjama, ljude tamo drže u jezivim uslovima, ne hrane ih svaki dan, ne pružaju im medicinsku pomoć.

On tvrdi da se tamo nalaze „rođaci vojnika, bivši policajci, aktivisti, novinari i ljudi koji su jednostavno izazvali sumnju“, među kojima i oni, kako je rekao, „imaju samo patriotske tetovaža“.

Andrjuščenko nije objasnio kakve su to „patriotske tetovaže“.

Ruska strana još nije komentarisala ove optužbe.

Borbe oko čeličane Azovstal su počele 18. marta 2022. godine.

Još početkom marta, grad Marijupolj, strateški važna tačka, bio je opkoljen ruskim trupama.

Ukrajinska vojska, među kojima i pripadnici kontroverznog bataljona Azov, sklonili su se u ogromnu industrijsku zonu, napravljenu još u sovjetsko doba.

Unutrašnjost industrijske zone ima mrežu tunela i bunkera koje mogu da izdrže čak i nuklearni udar.

Kremlj naziva bataljon Azov „neonacističkom“ formacijom, jednim od primera radikalnog antiruskog nacionalizma, ili, po ruskoj terminologiji, „nacizma“.

Još na početku rata, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je cilj „denacifikacija“ Ukrajine i spasavanje ljudi koji govore ruskim jezikom iz istočnog dela Ukrajine upravo od takvih kakav je bataljon Azov.

Neki stručnjaci, međutim, tvrde da Azov navodno više nije dobrovoljački bataljon, čiju su okosnicu prethodnih godina zaista činili ekstremni nacionalisti i neonacisti, koji su se time hvalili javno, objavljujući na društvenim mrežama fotografije sa nacističkim simbolima.

O njima je ranije izveštavao i BBC, ali i mnogi drugi mediji.

Ruske snage su neprestano granatirale Azovstal, pokušavajući da ga zauzmu.

Ogroman metalurški kompleks ima složen sistem dubokih podzemnih skloništa i pretvorio se u utvrđenje preostalih ukrajinskih snaga, gde su bili i civili, koji su potom evakuisani.

Putin je 21. aprila u javnom razgovoru sa minidstom odbrane Sergejem Šojguom naredio da ruska vojska ne juriša na Azovstal, kako bi se spasili životi i civila i vojnika i da fabrika zapravo bude blokirana tako da „ni muva ne može da proleti nezapaženo“.

Ipak, bombardovanje Azovstala je nastavljeno.

Ukrajinski borci u Azovstalu odbijali su da se predaju, iako su bili u blokadi: gotovo da nisu imali vode, hrane, lekova i municije.

Uz pomoć Crvenog krsta i UN, ukrajinske i ruske vlasti uspele su da se dogovore o otvaranju humanitarnih koridora za civile.

Prema podacima UN, iz fabrike je izvedeno 500 civila.

Ali ukrajinski borci su ostali, među kojima je bilo i ranjenika.

Nekima su amputirane noge ili ruke ili im je pretilo umiranje od sepse.

Kako su izašli iz čeličane

Na Telegram kanalu Aleksandra Hodakovskog, komandanta jedne od trupa otcepljenog ukrajinskog regiona, samoproglašene Donjecke Narodne Republike, u ponedeljak, 16. maja objavljena je poruka: „Prvih deset vojnika sa belim zastavama izašlo je iz tunela“.

Radilo se o ukrajinskim borcima iz Azovstala.

ranenыe

Reuters
Konvoj autobusa stiže u mesta pod kontrolom ruskih snaga

Nekoliko sati kasnije, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je sa predstavnicima ukrajinske vojske blokirane u Azovstalu postignut dogovor o evakuaciji ranjenika, uspostavljeno je primirje i otvoren humanitarni koridor kroz koji su izvođeni ranjeni ukrajinski vojnici.

Ranjenici su prebačeni u bolnicu u Novoazovsku na teritoriji samoproglašene DNR.

To su potom potvrdile i ukrajinske vlasti.

Prema rečima zamenice šefa Ministarstva odbrane Ukrajine Ane Maljar, iz fabrike je izašlo 264 ljudi: 53 teško ranjena su odvezena u Novoazovsk, još 211 ljudi je dopremljeno u Jelenovku kroz humanitarni koridor.

Ova naselja se nalaze na teritoriji koju kontrolišu ruske trupe.

U utorak, 17. maja, prema ruskom Ministarstvu odbrane, 265 vojnika napustilo je Azovstal, među kojima i 51 teško ranjen.

Kako operaciju naziva Rusija, a kako Ukrajina

Retorika koju koriste zvaničnici dveju zemalja kada govore o izlasku ukrajinskih boraca iz Azovstala značajno se razlikuje.

„Juče je počela predaja ekstremista nacionalističke jedinice Azov i ukrajinskih vojnika blokiranih u fabrici Azovstal u Marijupolju“, opisao je Igor Konašenkov, zvanični predstavnik Ministarstva odbrane Rusije.

Ruski mediji i drugi zvaničnici takođe koriste reči „predaja“ i frazu da je ukrajinska vojska „položila oružje“.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski kaže da je to „humanitarna operacija spasavanja života“, a oni koji su izašli iz Azovstala naziva „herojima“.

„Zahvaljujući aktivnostima ukrajinske vojske, obaveštajne službe, kao i pregovaračke grupe Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i UN, postoji nada da će biti moguće spasiti živote naših momaka.

„Želim da istaknem da su Ukrajini njeni heroji potrebni živi. To je naš stav“, rekao je Zelenski u obraćanju Ukrajincima.

Šta će biti sa vojskom iz Azovstala

Potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk rekla je da lokalne vlasti rade na „daljim operacijama evakuacije ukrajinskih vojnika iz metalurškog kombinata Azovstal“.

Ne zna se tačno koliko je vojnika tamo ostalo, ali je ranije saopšteno da je u fabrici bilo od 600 do 1.000 ljudi.

Ukrajinski zvaničnici su ranije tvrdili da ih ima oko 2.000.

ranenыe

EPA
Sudbina ukrajinskih boraca koji su izašli iz Azovstala za sada je nejasna

Zamenica ministra odbrane Ukrajine Ana Maljar izjavila je da „ne postoji drugi način za spasavanje vojske osim one koja se trenutno koristi“.

„Nažalost, vojna deblokada je u ovoj situaciji nemoguća. Ovo je bio jedini izlaz“, naglasila je.

Ona tvrdi i da ukrajinske vlasti znaju tačan broj onih koji su ostali u fabrici, ali nije dala taj podatak.

Glavno pitanje ostaje sudbina onih koji su već otišli ​​i koji će izaći iz čeličane.

Kijev očekuje da oni koji su napustili Azovstal budu vraćeni na teritoriju pod ukrajinskom kontrolom, rekao je Zelenski.

A Irina Vereščuk je rekla da se nada razmeni ranjenih ukrajinskih vojnika sa ruskim ratnim zarobljenicima.

Nije jasno kakvi su planovi Kremlja.

Dmitrij Peskov, pres-sekretar predsednika Rusije, rekao je da će prema vojnicima biti postupano u skladu sa međunarodnim zakonima.

Nije želeo da odgovori na pitanje da li će se oni koji su se predali smatrati ratnim zarobljenicima ili ratnim zločincima.

Predsednik ruske Dume (skupštine) Vjačeslav Volodin rekao da „nacističke zločince“ ne treba razmenjivati za zarobljene Ruse i zatražio je da odgovaraju, kao i da parlament pripremi odgovarajuću rezoluciju.

Leonid Slucki, vršilac dužnosti šefa frakcije Dume LDPR, predložio je da se ukrajinski vojnici vojska izuzme od moratorijuma na smrtnu kaznu u Rusiji.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.