Ljudi širom planete doživljavaju dramatične toplotne talase, smrtonosne poplave i šumske požare kao posledicu klimatskih promena.
Veliku Britaniju i delove Evrope zadesile su ovog meseca temperature iznad 40 stepeni Celzijusa, što je dovelo do prekida saobraćaja i nestašice vode.
Emisije izazvane sagorevanjem fosilnih goriva zadržavaju toplotu u atmosferi od početka industrijske ere.
Ta dodatna toplota nije ravnomerno raspoređena na planeti i izaziva ekstremne vremenske prilike.
Ukoliko se globalne emisije ne smanje, taj ciklus će se samo nastaviti.
Evo četiri načina na koji klimatske promene menjaju vremenske prilike.
- Da li su šumski požari češći nego ranije
- Šta sve vrućine mogu da urade ljudskom telu
- „Temperature vlažne sijalice“: Koliko je smrtonosna mešavina toplote i vlažnosti
1. Vreliji, duži toplotni talasi
Da bi se bolje razumeo uticaj malih promena na prosečne temperature, zamislite ih kao zvonastu krivu sa ekstremnim hladnoćama i vrućinama na njenim krajevima, a najčešćom temperaturom u sredini.
Mala promena u centru znači da veći deo krive dodiruje ekstreme – i tako toplotni talasi postaju češći i ekstremniji.
Temperatura u Velikoj Britaniji prvi put je premašila 40 stepeni Celzijusa 19. jula.
Meteorološka služba Velike Britanije procenjuje da je ekstremna vrućina viđena tokom najskorijeg toplotnog talasa sada deset puta verovatnija zbog klimatskih promena.
A sve može samo još više da se pogorša.
„Za nekoliko decenija, ovo bi zapravo moglo da bude prilično hladno leto“, kaže profesor Fridrike Oto, klimatski naučnik sa Imperijalnog koledža u Londonu.
Meteorološka služba je istakla i da toplotni talasni nisu samo vreliji. Oni i duže traju.
Dužina toplih perioda više se nego udvostručila u poslednjih 50 godina.
Toplotni talasi mogu postati duži i intenzivniji uz pomoć još jednog vremenskog fenomena – toplotne kupole.
U oblasti visokog pritiska, topao vazduh se pritiska nadole i zadržava na jednom mestu, izazivajući skok temperature na čitavom kontinentu.
Kad oluja poremeti mlaznu struju, sačinjenu od strujanja brzog vazduha, to je pomalo kao da cimnete konopac za preskakanje na jednom kraju i gledate kako on kreće da talasa čitavom dužinom.
Ti talasi čine da se sve drastično uspori i vremenski sistemi mogu da se zaglave nad istom oblašću danima – kao što smo videli u Indiji ranije tokom godine.
Indija i Pakistan već su doživeli pet sukcesivnih toplotnih talasa ove godine, a Džakobabad u Pakistanu u jednom trenutku u maju dostigao je 49 stepeni Celzijusa.
Na južnoj hemisferi, Argentina, Urugvaj, Paragvaj i Brazil postigli su rekordni toplotni talas u januaru – mnoge oblasti imale su svoj najtopliji dan u istoriji.
Istog meseca je Onslou u Zapadnoj Australiji doživeo 50,7 stepeni Celzijusa, sveukupno najvišu temperaturu ikad zabeleženu na južnoj polulopti.
Prošle godine su Severnu Ameriku takođe pogodili dugi toplotni talasi.
Zapadni kanadski grad Liton izgoreo je kad je temperatura dostigla 49,6 stepeni Celzijusa, oborivši prethodni rekord za skoro pet stepeni.
Tako snažan toplotni talas bukvalno bi bio nemoguć bez klimatskih promena, tvrdi mreža Svetska vremenska atribucija, saradnja međunarodnih klimatskih naučnika.
Jedna teorija sugeriše da više temperature na Arktiku dovode do usporavanja mlaznih struja, povećavajući verovatnoću nastanka toplotnih kupola.
2. Trajnije suše
Kako toplotni talasi postaju sve snažniji i duži, tako bi i suše mogle da se pogoršaju.
Između toplotnih talasa padne manje kiše, tako da se brže istroše vlažnost zemlje i zalihe vode.
To znači da je zemlji potrebno manje vremena da se zagreje, zagrejavši vazduh iznad sebe i dovevši do jačih vrućina.
Potražnja za vodom ljudi i zemljoradnje vrši još veći pritisak na zalihe vode, doprinoseći njenim nestašicama.
3. Više goriva za šumske požare
Do šumskih požara može da dovede direktno čovečja aktivnost – ali prirodni faktori takođe mogu da odigraju ogromnu ulogu.
Ciklus ekstremnih i dugotrajnih vrućina koje izazivaju klimatske promene izvlači sve više i više vlage iz zemlje i vegetacije.
Ti sušni uslovi idealni su za šumske požare, koji mogu da se prošire neverovatnom brzinom.
Sezona šumskih požara na severnoj polulopti počela je rano u nekim oblastima, zbog nedostatka padavina i netipične vreline, a pogoršala se tokom jula.
Skorije, ozbiljni šumski požari desili su se u Francuskoj, Španiji, Portugalu, Grčkoj, Hrvatskoj i Albaniji – evakuisane su hiljade stanovnika, a izveštava se da je stradalo više stotina.
U Kanadi prošlog leta, toplotni talasi doveli su do požara koji su se proširili tako brzo i eksplozivno da su stvorili vlastiti vremenski sistem, formirajući oblake pirokumulonimbuse.
Ovi kolosalni oblaci potom su proizveli gromove koji su izazvali još požara.
Učestalost velikih šumskih požara drastično se povećala poslednjih decenija.
U poređenju sa sedamdesetim godinama prošlog veka, požari na više od 10.000 jutara zemljišta sada su sedam puta učestaliji u zapadnoj Americi, prema Klimatskoj centrali, nezavisnoj organizaciji naučnika i novinara.
4. Ekstremnije padavine
Tokom uobičajenog vremenskog ciklusa, topli vremenski uslovi stvaraju vlagu i isparavanje vode u vazduhu, koji se pretvaraju u kapljice i stvaraju kišu.
Što toplije postane, međutim, više je isparavanja u atmosferi.
To dovodi do više kapljica i obilnijih padavina, ponekad za kraći vremenski period i nad malom oblašću.
Poplave su ove godine već pogodile Španiju i delove istočne Australije.
U periodu od samo šest dana, Brizbejn je doživeo skoro 80 odsto svojih godišnjih padavina, dok je Sidnej zabeležio više od svojih prosečnih godišnjih padavina za malo više od tri meseca.
Ove nagle padavine povezane su sa posledicama klimatskih promena na drugim mestima, prema Piteru Glajku, specijalisti za vodu iz američke Nacionalne akademije nauka.
„Kad se sušne oblasti šire, kao u Sibiru i zapadnim SAD, voda pada negde drugde, nad manjim oblastima, dovodeći do poplava“, kaže on.
Vremenske prilike će širom planete uvek biti izuzetno promenljive – ali klimatske promene te varijacije čine ekstremnijim.
I sada je izazov ne samo ograničiti dalji uticaj ljudi na atmosferu, već i prilagoditi se i izaći na kraj sa ekstremnim vremenskim prilikama koje već doživljavamo.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
