Šta ljubaznost prema drugima može da učini za vas? Podari vam toplu auru, možda, ili osećaj blagostanja? Iako je to možda istina, naučnici i akademici novog istraživačkog centra kažu da ona može da uradi mnogo više od toga – može zapravo da vam produži život.
Osoblje instituta „Bedari ljubaznost“ sa UCLA-a (Univerzitet Kalifornije, Los Anđeles) spremni su za sve sprdnje na njihov račun.
„Mi to posmatramo sa naučne tačke gledišta. Ne sedimo u krugu, držeći se za ruke. Pričamo o psihologiji, biologiji, pozitivnim društvenim interakcijama“, kaže Danijel Fesler, osnivač i direktor instituta.
Ideja dobrote prema drugima nedavno je završila i u glavnim vestima.
Ona je bila ključni deo posmrtnog govora bivšeg predsednika Baraka Obame na sahrani veterana iz redova američkih demokrata Elajdže Kamingsa, posle njegove smrti prošlog meseca.
„Biti jak podrazumeva biti ljubazan. Nema ničeg slabog u vezi sa dobrotom i saosećanjem“, rekao je on. „Nema ničeg slabog kad vodite računa o drugima. Ne ispadate budala ukoliko imate integritet i odnosite se prema drugima sa poštovanjem.“
A onda se Elen Dedženeris pozvala na dobrotu kad je govorila o njenom za neke iznenađujućem prijateljstvu sa Džordžem Bušem Mlađim: „Kad kažem: ‘Budite dobri jedni prema drugima’, ne mislim samo na ljude koji razmišljaju isto kao i vi. Mislim da budete dobri prema svima. Nije bitno.'“
Na Dan svetske ljubaznosti ove nedelje šta tačno znači biti ljubazan prema drugima – i zašto je to važno?
Upravo to eksperti žele da istraže. I smrtno su ozbiljni u toj svojoj nameri. Na kraju krajeva, to bi moglo da bude pitanje života i smrti, tvrde oni.
Feslerov rad bavio se time kako ljudi mogu da budu motivisani da budu dobri prema drugima prosto posmatrajući dobra dela drugih – i određujući na koga utiče ta „zarazna dobrota“.
„Mislim da može slobodno da se kaže da danas živimo u izrazito neljubazno doba“, kaže on. „I kod kuće u Sjedinjenim Američkim Državama, i drugde širom sveta, prisustvujemo sve većim sukobima između pojedinaca sa različitim političkim stavovima ili onima koji pripadaju različitoj veri.“
Dobrota su, kaže on, „misli, osećanja i verovanja koja se povezuju sa delima čiji je cilj da drugima bude bolje, gde je boljitak drugih cilj sam po sebi, a ne sredstvo kojim se postiže neki drugi cilj.“
A neljubaznost su, s druge stane, „netolerantni stavovi, odsustvo brige za blagostanje drugih“.
To je poznato svakom ko se susreo sa trolovanjem na društvenim mrežama.
Iako ova praksa „nije ništa novo“, Fesler kaže da je „verovatnije da će ljudi biti agresivni, a manje verovatno da će uvažavati probleme i blagostanje drugih, što su anonimniji.“
Institut je osnovan zahvaljujući grantu od 20 miliona dolara od Fondacije Bedari, koju su osnovali filantropi Dženifer i Metju Haris.
Osnovan je na katedri za društvene nauke UCLA-a, a njegov cilj je da pomogne podjednako pripadnicima javnosti kao i da nadahne lidere.
Haris kaže da je ovo istraživanje bilo neophodno kako bi se „razumelo zašto je ljubaznost toliko retka u savremenom svetu“ i da bi se „premostio jaz između nauke i duhovnosti“.
Neki od projekata koji se sprovode na institutu su:
- Antropolozi istražuju kako se dobrota širi među ljudima
- Sociolozi analiziraju kako oni koji se ponašaju loše prema drugima mogu da budu nagovoreni da se ponašaju dobro
- Psiholozi istražuju kako dobrota može da popravi raspoloženje i smanji simptome depresije
Ovo takođe omogućava obuku iz meditacije za studente, baš kao i za one iz zapostavljenih losanđeleskih zajednica.
Fesler kaže da je poznato da je loš stres – onaj stres kada ne možete da uradite ništa povodom nekog izazova, za razliku od „dobrog“ stresa koji potiče od izazovnih ali zadovoljavajućih aktivnosti, poput alpinizma – štetan po vas.
„Život sa ljudima koji se prema vama odnose, u najboljem slučaju, s odbacivanjem ili nedostatkom brige, a u najgorem, s otvorenim neprijateljstvom, štetan je po vas. Skraćuje vam život, praktično bukvalno“, kaže on.
„S druge strane, kad primate dobrotu drugih ili je pružate drugima, to je antiteza te štetne stresne situacije. I dobro je po vas.“
Čak i naizgled trivijalne interakcije, poput bariste u kafeteriji koji vam se nasmeši i pita vas kako ste, može da popravi nečije blagostanje.
„Bavljenje dobrotom, razmišljanje o tome kako možete da budete dobri prema drugima, smanjuje vaš krvni pritisak. Ima terapeutska svojstva“, kaže on. „Postoji korist u lečenju od depresije i anksioznosti.“
- „Okružena sam ljudima, ali osećam se tako usamljeno“
- „Šta dokazuje čaršav posle prve bračne noći“: Kako prastari običaji i dalje progone žene
- Pet „ljudskih“ emocija koje i neke životinje mogu da osete
„Važna poruka“
Doktorka sa Univerziteta Kolumbija Keli Harding proučavala je ovaj fenomen u svojoj najnovijoj knjizi Efekat zeca.
Ona kaže: „To pomaže imunom sistemu, krvnom pritisku, pomaže ljudima da žive duže i bolje. Prilično je fantastično, zato što su zalihe neiscrpne a ne možete uzeti prekomernu dozu. Zalihe su besplatne. Svako može da ih uzme.“
Objašnjavajući naslov svoje knjige, ona kaže: „Čula sam za jednu studiju sa zečevima, sprovedenu još sedamdesetih. Jedna grupa zečeva imala je bolje rezultate i želeli su da otkriju zašto se to dešava. Ispostavilo se da je zečevima bilo bolje pod negom jednog istinski brižnog istraživača.“
„Kao lekarka, bila sam apsolutno šokirana ovim. Imala sam osećaj kao da je to nekakva važna poruka.“
Dobrota, kaže ona, može da „preokrene mnogo toga i pomogne ljudima da se lakše snađu u svom svetu“.
Često je lakše biti dobar prema drugima nego prema nama samima, kaže ona.
„Ima toliko načina za ispoljavanje dobrote prema samom sebi i drugima. Na radnom mestu, u školi i kod kuće, saosećajnost dovodi do boljih ishoda“, kaže ona., „U medicini, tehnologija možda postaje sve bolja, ali nikad ne možete da reprodukujete dobrotu nekog brižnog negovatelja. Veza između mentalnog zdravlja i fizičkog zdravlja je ključna.“
Saveti za vođenje ljubaznijeg života
Od eksperta za ljubaznost Gabrijele Van Rij
1. Istinski počnite da slušate druge (umesto da unapred krenete da formulišete odgovor u glavi)
2. Na bezobrazluk odgovarajte dobrotom (pomislite na nekog ko se izuzetno breca na vas, potom mu recite prijateljskim tonom: „Jesi li imao težak dan?“ Već ste ublažiti krizni trenutak)
3. Uvrstite nekoga sa margine. Uradivši to, uvažili ste ga – dehumanizujuće je prolaziti kroz život neprimećen, neželjen i nevoljen
4. Akcija/reakcija. Shvatite da kad je neko neljubazan prema vama, niste u pitanju vi. Kad vas nešto razgnevi, duboko udahnite i ustuknite jedan korak
Darnel Hant, dekan katedre za društvene nauke UCLA-a, rekao je da želi da institut bude protivotrov „usred aktuelne svetske politike, nasilja i trvljenja“, koji je „ukorenjen u ozbiljnom akademskom radu“.
„Mislim da živimo u vremenu u kom postoji direktna potrebna da se zastane i istraže stvari koje nas čine ljudima, i da mi imamo potencijal da predvodimo humanija društva“, kaže on. „Živimo u trenutku političke polarizacije u SAD i na drugim mestima, dok povećana urbanizacija dovodi do manje direktnih interakcija među ljudima.“
Kad ljudi vide da neko čini dobra dela, oni su nadahnuti da ih ponove, kaže on – ali mi još uvek pokušavamo da razumemo mehanizme dobrote.
„Ovo nije slučaj gde se mi nalazimo u kuli od slonovače. Želimo da pretočimo ovo istraživanje u to kako ljudi u stvarnom svetu mogu da ga iskoriste da stvore bolju politiku i izvrše pozitivan uticaj.“
Ovaj „istorijski trenutak pravo je vreme za tako nešto“, kaže on.
„Nalazimo se u jednoj od najraznolikijih država u jednoj veoma raznolikoj zemlji. Mnogi problemi u Los Anđelesu odražavaju probleme na drugim mestima u svetu. Ako možete da ih rešite ovde, mogli bismo da uvidimo šta može da se uradi širom sveta.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
