Da li stalno gledate u telefon i beskrajno pretražujete društvene mreže na svakih nekoliko minuta?
Za to su krive tehnološke kompanije, kaže izvor iz Silicijumske doline.
Otkako su ustanovile da im vreme koje korisnici provode na društvenim mrežama donosi profit, kompanije ciljano unapređuje te platforme tako da stvaraju zavisnost.
Ali tehnološki giganti, poput Fejsbuka i Gugla, sada uvode opcije koje bi trebalo da pomognu korisnicima da provode manje vremena pred ekranima.
- Fejsbuk proteruje ekstremnu desnicu sa mreže
- Zaposleni u Fejsbuku ugrozili šifre korisnika
- Spajaju se Vocap, Instagram i Fejsbuk mesindžer
Šta se promenilo? Da li su ove firme promenile stavove?
„Teško“, kaže Ijal Nir, predavač na Stenfordu i tehnološki konsultant.
Nir kaže da je u dugoročnom interesu kompanija da pomognu korisnicima da manje vremena provode pred ekranima.
Dugoročna strategija
„Slično je bilo i kada su 1960-tih proizvođači automobila u Americi podsticali mušterije da koriste sigurnosne pojaseve. Oni su to radili 19 godina pre nego što je uveden zakon koji je to propisao kao obavezu“.
„Dugoročno, kompanije koje su proizvodile bezbednije automobile, imale su bolju prodaju.“
Prošle godine, jedna za drugom, velike tehnološke kompanije su lansirale „bezbednosne mere“.
Gugl je korisnicima androida omogućio da prate koliko vremena provode na aplikacijama i da to vreme ograniče ako žele.
Epl je sa sličnim ciljem uveo mogućnost da korisnici kontrolišu vreme koje provode gledajući aplikacije na sistemu IOS 12.
Fejsbuk i Instagram su takođe razvili alate koji korisnicima omogućavaju da ograniče vreme provedeno na društvenim mrežama, kao i da dobiju obaveštenje kada se približe dnevnom limitu.
Teoretski, novi proizvodi treba da pomognu korisnicima. Međutim, njihove aplikacije postoje već godinama, zašto kompanije tek sada reaguju?
Zašto se čekalo?
Danijel Ajvs, izvršni direktor kompanije Vedbaš sekjuritis, kaže da to možda ima veze sa sve češćim raspravama o tome jesmo li zavisni od ekrana.
„Ovi tehnološki giganti su pod pritiskom da priznaju da previše vremena ispred ekrana negativno utiče na ljude“.
Na udaru su se našli proizvođači pametnih telefona, jer se preko tih uređaja najčešće koriste društvene mreže.
Korisnici su zvali kompaniju Epl tražeći da se pozabavi pitanjem dečije zavisnosti od ajfona.
„Prvi smo uveli roditeljsku kontrolu na ajfonu još 2008″, saopštila je kompanija.
Epl je dodao i da je „prethodnih godina radio na tome da pomogne roditeljima da kontrolišu sadržaj koji deca čitaju i gledaju“.
Ipak, najnoviji podaci pokazali su da polovina američkih tinejdžera veruje da je zavisna od mobilnih telefona i da moraju odmah da odgovore na poruke kada im stignu.
A investitori kompanije Epl i dalje su zabrinuti.
Navode da je bi bilo „suprotno zdravom razumu“ da tvrde kako preterano korišćene telefona nema nikakav uticaj.
Društvene mreže, sa druge strane, moraju da se pravdaju zbog skandala u vezi sa kršenjem privatnosti podataka korisnika.
„Proizvođači će morati da prihvate pravila igre jer je pritisak sve veći“, kaže Ajvs.
U Tviteru su odbili da komentarišu, a u Fejsbuku su rekli da „snose odgovornost da pomognu ljudima da uvide koliko vremena provode na njihovim platformama, kako bi se bolje organizovali“.
Teorija o odvikavanju
Da li ima dana kada i vi osećate da morate da smanjite upotrebu telefona i ostale tehnologije?
Niste jedini, pošto raste broj onih kojima je potrebno odvikavanje.
Kompanije polako shvataju koliko to može da šteti njihovim proizvodima. A ne žele da izgube korisnike.
„Te kompanije ne žele da budete zavisni od njihovih proizvoda“, navodi Nir.
Zavisnost je prisilno ponašanje koje višestruko može da škodi zdravlju.
„Umesto toga, one žele da vi te proizvode koristite do kraja života. A jedini način za to je da uživate u njihovim proizvodima“.
Prema poslednjim podacima, većina ljudi provodi bar dva sata dnevno uz pametne telefone, uglavnom na društvenim mrežama. Neki koriste internet šest ili više sati svakog dana.
Postoje brojni dokazi koji pokazuju da takva upotreba može ugroziti mentalno zdravlje, posebno među mladima.
Profesor Met Džouns, informatičar koji ispituje veze sa našim uređajima, kaže:
„To su ćorava posla, a loše je i za marketing, ako se ljudi plaše da će im škoditi proizvodi koje kupuju.“
Što više ljudi bude uviđalo da široka upotreba tehnologije može biti loša, kompanije će brže reagovati.
Kontrola vremena za ekranima, za različitim platformama, prvi je korak u tom smeru.
Ali da li je to dovoljno?
Prerano je da se kaže hoće li ove mere pomoći korisnicima da redukuju vreme provedeno na internetu ili društvenim mrežama.
Ijal Nir ima jedan savet, koji vam može pomoći da kontrolišete zavisnost:
„Jedino rešenje je da promenimo ponašanje, jer velike kompanije koriste psihološke taktike kako bismo što više vremena provodili na društvenim mrežama – i to neće prestati da rade, bar ne u dogledno vreme“, kaže on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
