Foto: Beoinfo

Budžetski deficit je planiran u iznosu od 8.291 milijardi dinara, umesto dosadašnjih 8.286 milijardi. I dok su tokom rasprave odbornici vladajuće većine isticali da je predloženi budžet izbalansiran a deficit u zakonskom okviru, opozicioni odbornici najviše primedbi izneli su na visoke subvencije javnim preduzećima, lošu raspodelu sredstava opštinama i pad investicija.

Rebalans budžeta, prema rečima zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, „rezultat je restriktivnog i uravnoteženog pristupa planiranju prihoda u gradskoj kasi“. On je kazao da je najveće povećanje ostvareno od poreza na zarade koji iznosi 869 miliona i naglasio da to jasno govori da „u gradu ima više zaposlenih i da plate rastu“.

Predsednik Skupštine Nikola Nikodijević dodao je da „beogradska ekonomija dobro funkcioniše“, da su prihodi sve veći, a da javna preduzeća sve bolje posluju.

– Dobit javnih preduzeća je rezultat toga što u kontinuitetu, nekoliko godina, posluju po tržišnim i ekonomskim uslovima – rekao je Nikodijević i dodao da je budžet izbalansiran jer „postoji ravnoteža između investicija i socijalne politike“.

Odbornik Savez za Srbiju Peđa Mitrović podsetio je da je ovo treći rebalans budžeta za tri meseca, „što pokazuje da ova vlast nije sposobna ništa dobro da isplanira“. On je skrenuo pažnju na poslovanje javnih preduzeća i naveo da je dobit JKP „Beogradskog vodovoda“ 2013. iznosila 510 miliona dinara, dok je 2017. ta brojka bila 55 miliona, u „Parking servisu“ dobit je bila 400 miliona a prošle godine 84 miliona, dok je „Gradska čistoća“ poslovala u plusu 1,3 milijarde dinara, a sada ima dobit od 700 miliona dinara.

– Neto dobit koja jeste veća, potiče od kursnih razlika i manjeg otpisa potrošnje preduzećima. To je knjigovodstvena dobit koja nije održiva, a svako domaćinstvo u Beogradu godišnje košta 75 evra – rekao je Mitrović.

Pavle Grbović iz Pokreta slobodnih građana 381 upitao je po kojoj to računici je moguće da su rashodi za plate za 12, 7 miliona dinara viši, dok su prihodi od doprinosa na teret poslodavca za milion dinara manji i rekao da ta grupa neće glasati za predlog rebalansa.

– Subvencije javnim preduzećima su povećane za 24,78 odsto, što je enormna suma. Subvencioniše se i Sava Centar, koji je u gubitku 600 miliona dinara. Kada javna preduzeća povećavaju cene usluga građanima, onda ih subvencionišete. To je štetočinski perpetuum mobile – rekao je Grbović.

On je dodao da su sredstva namenjena zdravstvu smanjena za 51 milion dinara, te da ta sredstva iznose svega 0,67 odsto od ukupnog budžeta.

– Za izgradnju domova zdravlja izdvaja se manje nego za internet prezentacija Turističke organizacije Beograda, za koju je odvojeno 132 miliona dinara, a za zdravstvo i zaštitu životne sredine, manje nego za novogodišnju rasvetu. Da li je neko u gradskoj vlasti uopšte definisao prioritete? – upitao je Grbović i dodao da ovakav budžet nije „ni socijalno ni ekološki odgovoran, niti razvojan“.

Za opštine, nastavio je on, izdvojeno je svega 10 odsto sredstava dok 90 odsto ostaje Gradu. „Beograd je centralizovan do te mere da je demokratija ugrožena, a da nema ni potrebe održavati lokalne izbore. Sve kapitalne projekte vuče gradska vlast. A najmanje sredstava dobijaju opštine Stari grad i Novi Beograd, ne moram da vas podsećam ko je u njima na vlasti“, rekao je Grbović.

Šef odborničke grupe Saveza za Srbiju Dragan Đilas zamerio je to što „na najvažnijoj raspravi, kao što je ova o budžetu i rebalansu, nije prisutan gradonačelnik Radojičić“.

– Ovo je budžet potrošnje a ne investicije. Deficit je planiran na 70 miliona evra. Na investicionom razdelu ima samo 103 miliona evra, dok je taj deo 2012. iznosio 200 miliona evra, uz budžetski deficit od 45 miliona. Dakle, procenat investicionog ulaganja, koji se kretao od 33 do 47 odsto godišnjeg budžeta, smanjen je na svega 15 odsto. Veći je problem što je realizacija investicija u prvih šest meseci ove godine svega 11,6 odsto, što znači negde oko dva odsto budžeta. Ne verujem da će realizacija ni do kraja godine dostići dvocifren iznos, što se i vidi po kapitalnim projektima koji se u Beogradu više ne rade – rekao je Đilas.

On je ponovio da su javna preduzeća poslovala sa većom dobiti za vreme bivše vlasti, te da su „Beogradske elektrane“ sa nekadašnjih 6,3 milijarde dinara spale na prošlogodišnjih 5,5 milijardi dobiti, da je dobit „Vodovoda“ desetostruko manja, a da je stanje slično i u drugim preduzećima. 

– Gradska vlast se u prošlom mandatu opredelila za povećano učešće privatnika u javnom prevozu Beograđana. Prevoz je istog kvaliteta kao pre pet godina, prihod GSP je tada bio 4,5 milijardi dinara, slično kao danas, ali su subvencije tada bile 14 milijardi dinara, dok su danas 27 milijardi. Od tih 14 milijardi je GSP dobijao osam, dok danas dobija 10. Privatni prevoznici su, s druge strane, sa šest milijardi dinara porasli na 17 milijardi, što je više od 300 procenata povećanja – rekao je Đilas.

On se osvrnuo i na rekonstrukcije ulica Cara Dušana, Džordža Vašingtona i 27. marta i uporedio ih sa renoviranjem Bulevara kralja Aleksandra od pre osam godina. „Dužina te tri ulice je 2,7 kilometara, a dužina Bulevara kralja Aleksandra oko tri kilometra. Ugovorena vrednost radova je bila 1,7 milijardi, a kada je završen sve je koštalo nešto više od dve milijarde dinara ili 19 miliona evra. Ova vlast projektuje cenu za kraću i užu ulicu na 3,2 milijarde dinara ili 27 miliona evra – naveo je Đilas. On je iz predloga budžeta izdvojio i podatak da je razdeo za zarade gradonačelnika, zamenika i Gradsko veće za njegovog mandata, „kada se, kako kažete, besomučno trošilo“, iznosio 45 miliona dinara, dok je sada 174 miliona. „to je četiri puta više para, kako ga štedite, svaka vam čast“, završio je Đilas.

Na Đilasovo izlaganje oštro je reagovao Goran Vesić, koji ga je nazvao „kukavicom koja nekoga optuži pa pobegne“, „ne sme da izađe na TV duel sa njim“ a „kada priča o milionima izgubi se jer je to za njega sića“.

– Da naučimo nešto tog mašinskog inženjera, kada kažemo procenjena vrednost, procenjujete koliko biste mogli da dobijete ali tek kada se završi tender znate kolika je ponuda i koliko košta posao. To on ne zna, pošto unapred zna svaki posao, njemu tenderi nisu trebali – rekao je Vesić i ponovio da je „gradu ostavio dug od 1,2 milijarde dinara“.

Ravnomernija raspodela para opštinama

Ukupna sredstava u iznosu od nešto više od 10 milijardi dinara za budžete opština, ovoga puta pravednije su raspodeljena nego u dosadašnjoj praksi. Centralne gradske opštine ranije su se žalile što dobijaju nesrazmerno male iznose u odnosu na prigradske opštine. Sada sličnim budžetima raspolažu Voždovac, Zemun, Novi Beograd, Palilula i Čukarica – između 620 i 690 miliona dinara. Najmanje je dobio Vračar, nešto manje od 365 miliona dinara, a najviše Lazarevac, preko milijardu i Obrenovac sa 1,2 milijarde dinara. Ono što je izmenjeno su odnosi po kojima se prihodi dele između grada i opštine. Novina je i to što će obodne gradske opštine, kao što su Lazarevac, Obrenovac, Sopot, neke od prihoda koje su dosada delili sa gradom, moći da zadrže u stopostotnom iznosu i da same raspolažu tim novcem. A. P.