Foto: EPA/PIYAL ADHIKARY

Istraživanja pokazuju da se sada u Srbiji u prvi seksualni odnos stupa u proseku sa 17 godina, a da pri tom samo 28,3 odsto mladih uzrasta od 15 do 24 godine ima sveobuhvatno znanje o HIV-u i AIDS-u.

Više od polovine HIV pozitivnih osoba u Srbiji je između 25 i 39 godina. Tri četvrtine obolelih i umrlih bilo je uzrasta od 25 do 49 godina.

Kako govore istraživanja, polovina populacije od 20 i više godina zna gde bi moglo da dobije savetovanje i testiranje, ali je samo 2,5 odsto žena i muškaraca od 15 do 49 godina i uradilo HIV test u proteklih 12 meseci. U toj brojci udeo mladih od 15 do 24 godine iznosi svega 1,4 odsto. Ovi podaci svrstavaju nas među zemlje sa malim brojem testiranih osoba, rečeno je na juče održanoj konferenciji povodom Svetskog dana borbe protiv AIDS-a i Evropske nedelje testiranja.

Izneti su podaci da je prošle godine u Srbiji otkriveno 178 novih slučajeva, dok je 14 obolelih od AIDS-a umrlo. Otežava i to što, prema procenama, u našoj zemlji ima 3.500 ljudi koji imaju HIV ili AIDS, dok čak trećina njih ne zna da je inficirana. Ipak, ohrabruje činjenica da osoba na uspešnom lečenju, uz nove terapije, ne može da prenese HIV infekciju putem krvi.

Dr Mila Paunić, šefica Savetovališta za HIV u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu, kazala je da je dobrovoljno savetovanje i testiranje (DST) jedna od najsnažnijih preventivnih aktivnosti kada je AIDS u pitanju.

– Testiranjem pokazujemo odgovornost prema sebi, ali i prema drugima, jer na vreme možemo započeti terapiju i proživeti kvalitetan život. Za tri decenije koliko postojimo, urađeno je više od 58.000 testiranja, oko 5.000 savetovanja a 550 osoba je u savetovalištu saznalo da je HIV pozitivno. Ohrabruje da iz godine u godinu raste broj osoba koje žele da urade test na HIV, ali ono što ne ohrabruje je broj osoba koje su HIV pozitivne. Prošle godine je u našem savetovalištu otkriveno 40 osoba obolelih od HIV virusa- naglasila je Paunićeva. Ona je najavila da će naredne dve nedelje, od ponedeljka 26. novembra, do 7. decembra Studentska poliklinika od 8 do 19 časova svakog dana raditi testiranje na HIV kao i savetovanje sa mladima.

Lečenje kombinacijom antiretrovirusnih lekova menja prognozu HIV od bolesti koja ugrožava život u hronično stanje koje se uspešno može kontrolisati. Prema aktuelnim preporukama iz Svetske zdravstvene organizaciji, ART treba uvesti kod sve dece, adolescenata, trudnica i dojilja, kao i odraslih osoba koje žive sa HIV-om, bez obzira na klinički stadijum infekcije.

U periodu od 2013. do 2016. u Srbiji je registrovano petostruko povećanje broja osoba inficiranih virusom HIV na lečenju kombinovanom antriretrovirusnom terapijom, ali ono što zabrinjava je da se od registrovanih osoba sa HIV infekcijom 30 odsto ne leči.

Infektolog Jovan Ranin sa Klinike za tropske i infektivne bolesti u KCS, naglasio je da inovativna terapija umnogome olakšava lečenje i poboljšava kvalitet života pacijenata.

– Sa novim lekovima mi sada imamo ambulantni rad sa zdravim ljudima, stacionar je praktično prazan, i tamo su oni koji nisu znali za svoj HIV status i nisu se lečili do spoznaje da ima hiv infekciju uz već teške bolesti koje su u tom trenutku otkrivene. Ove godine kroz ambulantu je prošlo 17.000, što znači oko 1.500 mesečno, što je velika brojka, ali se svodi na savetovalište, skrining i pisanje recepata – naveo je Ranin.

On je naglasio da je važno da pacijenti odmah po riziku dođu da se testiraju, kako bi se utvrđena HIV infekcija lečila odmah.

– Tako možemo da očuvamo i pojedinca ali i da zaustavimo prenošenje infekcije i širenje epidemije. Od ljudi kod kojih je otkrivena infekcija, cilj je da njih 90 odsto bude lečeno, a mi nismo blizu toga. Od tog broja, cilj je da 90 odsto bude bez virusa u krvi, jer neprenosivost infekcije smanjuje i broj novozaraženih ljudi. A krajni cilj je da 90 odsto njih živi dobro, jer je u pitanju mlada populacija, radno sposobna i funkcionalna. Sa novom terapijom koja je trajna i bezbedna, bližimo se postizanju tog cilja – naveo je Ranin.

Violeta Anđelković iz Unije organizacija Srbije koje se bave osobama koje žive sa HIV-om i AIDS-om (USOP) naglasila je da lečenje jeste najbitniji ali ne i jedini preduslov da bi ljudi koji žive sa HIV u Srbiji živeli bolje.

– Oni se suočavaju sa različitim izazovima, i vezano za terapiju ali i različite druge, kao što su odbacivanje od članova porodice, od okruženja, diskriminacija unutar institucija sistema. Udruživanje ljudi koji ovde žive sa HIV-om nastala je usluga podrške, ljudi sebe međusobno podržavaju da steknu veštine i znanja, kako bi bolje mogli da se nose sa izazovima koje život sa HIV-om nosi. Tokom projekta Globalnog fonda ta usluga je bila finansirana od strane projekta i u tom momentu je podignuta na viši nivo. Na žalost, usluga je prestala da se finansira kada se projekat završio- objasnila je Anđelkovićeva napominjući da je zbog toga bitno partnerstvo državnog i civilnog sektora, koje bi obezbedilo efikasnost, održivost i isplativost organizacija civilnog društva.

Bratislav Prokić iz Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje „Potent“ pozdravio je proširenje pozitivne liste lekova za HIV u poslednjih godinu dana.

– Sada su dostupni savremeni antiretrovirusni lekovi, koji se lakše uzimaju i podnose i imaju manje neželjenih efekata. Unapređenje je i elektronski recept, koji donosi kvalitetniju zdravstvenu negu – naveo je Prokić i dodao da je još jedno od pozitivnih kretanja i veće uključivanje udruženja pacijenata u donošenje odluka koje se tiču obolelih od HIV-a.

 

Brojke

U Srbiji se svake godine otkrije više od 100 osoba inficiranih HIV-om, a od tog broja trećina novodijagnostikovanih je već obolela od AIDS-a. Među novootkrivenim osobama dominantan način transmisije virusa je seksualnim putem. U Srbiji više od 10 osoba svake godine umre od AIDS. Procenjuje se da u Srbiji trenutno živi 3,500 osoba zaraženih virusom, od kojih jedna trećina i ne zna da ima tu infekciju.

 

Knjeginjić: Četvrtina zaraženih ne zna svoj status

– U 2017. samo 75 odsto osoba inficiranih HIV-om je znalo za svoj status. Među njima 79 procenata je bilo na lečenju, dok je 81 odsto onih koji se leče imalo zadovoljavajuću supresiju virusa. Zacrtane ciljeve još uvek nismo postigli. Procene ukazuju da 30 do 50 osoba ne zna za svoj HIV status, među 2,4 miliona osoba žive sa HIV-om u regionu Evrope. Znati svoj status je prvi korak u prevenciji zaustavljanju epidemije. Među novoinficiranima u Srbiji, najveći procenat, 41 odsto je u Beogradu, a zatim u Vojvodini 19 odsto – iznela je podatke pomoćnica Ministra zdravlja Republike Srbije iz Sektora za javno zdravlje i programsku zdravstvenu zaštitu Vesna Knjeginjić.