Anatomija optužnice u slučaju „nadstrešnica“: Manipulacije optužbama, pritvorima, pa i rokovima

Više je nego očigledan nedozvoljeni uticaj izvršno-političke vlasti, posebno predsednika Republike, ali i izostanak bilo kakve reakcije nadležnih pravosudnih organa.

Vrhovni javni tužilac, glavni javni tužioci VJT u Novom Sadu i u Beogradu, ali i javni tužilac za organizovani kriminal, očigledno su podlegli pritiscima i doprineli tome da se o ovom slučaju vode tri tužilačka predmeta pred dva viša suda – svi u različitim fazama postupka. Svi dokazi o ovom slučaju su identični, a Zakonik o krivičnom postupku kaže da je, po pravilu, mesno nadležan sud na čijem području je krivično delo izvršeno i da se jedinstveni postupak može sprovesti ako između izvršenih krivičnih dela postoje međusobna veza i isti dokazi.

Generalno, velika mana ovog postupka je to što javno tužilaštvo i sud o svom radu ne upoznaju javnost pravovremeno i na adekvatan način. Kada to u prigodnim ili iznuđenim situacijama učine, radi se o rutinskim saopštenjima. Ignorisali su ogroman interes javnosti i decidirani zahtev studenata da se utvrdi odgovornost za nezabeleženu tragediju, tim pre što pritvorski predmet zahteva naročitu hitnost.

U osnovnom predmetu, koji je nakon neovlašćene najave predsednika Republike na dan nesreće o tome ko će voditi istragu – pokrenulo VJT u Novom Sadu, za predistražni postupak je bio potreban 21 dan. To je omogućilo uslove i vreme potencijalno osumnjičenim da se pripreme i „rade“ na dokazima. Čekali su se rezultati građevinskog veštačenja koje je tužilac poverio FTN u Novom Sadu. Tek kada je ono bilo završeno, pokrenuta je istraga protiv 13 okrivljenih isključivo zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti.

Istraga je krajem prošle godine okončana podizanjem optužnice koja se ne razlikuje mnogo od naredbe za sprovođenje istrage. Međutim, odlučivanje o njenom potvrđivanju i izrada obrazloženja rešenja o tome da je neophodna dopuna istrage, u krivičnom odeljenju Višeg suda u Novom Sadu je trajalo tri i po meseca. Kompletna istraga je trajala mesec i deset dana. Mesec dana je trajalo pisanje rešenja o dopuni istrage. Portparolka – sudska saradnica je pročitala saopštenje da je njihov rad dokaz profesionalne posvećenosti. Možda, ukoliko su, u međuvremenu, bili izloženi pritiscima da potvrde optužnicu ili da obustave postupak prema određenim već okrivljenim licima. U tom slučaju su morali izvestiti nadležne pravosudne organe.

Obrazloženje rešenja Višeg suda u Novom Sadu da je neophodna dopuna istrage do danas nije objavljeno na sajtu suda, iako je to 1. aprila u saopštenju obećala Služba za informisanje ovog suda. Prema saznanjima koje je objavio Forbes Srbija, u njemu se ništa ne odnosi na elemente korupcije i praćenje tokova novca, nego na neusaglašnosti građevinskog veštačenja sa izjavama veštaka, na potrebu za ponovnim utvrđivanjem nekih činjenica sa lica mesta (koje je iste večeri bilo narušeno), ponovno ispitivanje pojedinih svedoka, potkrepljenje navoda iz optuženja za pojedine funkcionere, ali i pribavljanje osnovnog Komercijalnog ugovora sa kineskim konzorcijumom u kome je predviđeno kako se predaju objekti, a o čemu je svedočila menadžerka Slobodanka Katanić.

Zakasnela odluka Višeg suda u Novom Sadu dodatno je zakomplikovala već uspostavljenu krivičnoprocesnu zbrku. Naime, prethodno je još u fazi istrage vanraspravno veće Višeg suda u Novom Sadu, odlučujući po žalbi na rešenje o određivanju pritvora okrivljenom Goranu Vesiću ukinulo pritvor određen rešenjem sudije za pripremni postupak.

Obrazloženje je bilo da ne postoji osnovana sumnja potkrepljena dokazima, što je presedan u praksi, posebno u ovakvim i sličnim predmetima. Isto se ponovilo i povodom predloga da se okrivljenom Vesiću odredi pritvor povodom podizanja optužnice, iako su opis izvršenja dela i dokazi identični za okrivljene Vesića i Dimoski koja je bila v.d. pomoćnika ministra.

Uz to, u podignutoj optužnici su objavljeni delovi iskaza prvookrivljene J. Tanasković i drugi dokazi iz istrage koji ukazuju na osnovanu sumnju da je tadašnji ministar za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu u ovim poslovima imao ne samo uobičajenu, nego i naglašeniju ulogu i to po nalogu predsednika Republike. To bi svakako bio predmet rasprave na budućem javnom pretresu. Možda je to osnovni razlog zbog čega je rad na ovom predmetu trebalo usporiti ili čak zaustaviti, uz stvaranje privida da se na sve strane ozbiljno radi, pa i bagateliše i „žonglira“ sa optuženjima, merama pritvora, pa i poštovanjem elementarnih zakonskih rokova.

Krajem januara, kada su isticali zakonski rokovi za prigovore i odlučivanje o optužnici, neko se u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg JT u Novom Sadu setio da „usled velikog interesovanja javnosti, a posebno nakon izjava u medijima kojima se ukazuje na sumnju u pogledu verodostojnosti objavljene dokumentacije, kao i na izraženu sumnju u pogledu finansijskog aspekta poslovanja“, pokrene poseban predistražni postupak da je učinjeno neko krivično delo sa koruptivnim elementima. Desetak dana kasnije, na osnovu odluke Vrhovnog JT ovaj predmet je prebačen u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) zajedno sa tužiocem iz Novog Sada.

Zatim je u okviru kampanje borbe protiv korupcije, koju je u toku februara pokrenuo nenadležni predsednik Republike, Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg JT u Beogradu pokrenulo od početka spornu istragu, a na osnovu krivične prijave jednog od branilaca okrivljene iz novosadskog predmeta, koju je VJT u Novom Sadu prethodno odbacilo. Ova pojava je, takođe, nezabeležena u postupanju javnog tužilaštva.

Istraga u beogradskom VJT sprovedena je u ukupnom trajanju od sedam dana, iako je 28. februara stigao obavezujući nalog Vrhovnog JT da se predmet odmah preda JTOK-u. Glavni javni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović, podneo je prigovor protiv ove supstitucije nadležnoj komisiji Visokog saveta tužilaštva (VST). U danu kada je ta komisija odbila njegov prigovor, VJT u Beogradu je na osnovu istrage u kojoj je ispitano svega nekoliko svedoka, podigao optužnicu pred Višim sudom u Beogradu – Odeljenje za suzbijanje korupcije.

Međutim, najodgovornija lica u pojedinim sudovima kao da su u postupanje prema ovom slučaju, nezavisno od redovnih nadležnosti, dodatno sinhronizovana sa najodgovornijim rukovodiocima tužilaštva. Naime, Apelacioni sud u Beogradu, kome su pre par meseci uložene žalbe na rešenje Višeg suda u Beogradu o potvrđivanju optužnice, nije doneo odluku niti je o svom (ne)postupanju obavestio javnost.

Sve nade stručne javnosti da će se o disciplinskoj odgovornosti glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu, kao i o drugim prijavama protiv njega, a nakon izveštaja poverenika za samostalnost rada javnih tužilaca, raspravljati 7. maja, pale su u vodu. Novoizabrani ministar pravde Nenad Vujić uz podršku istaknutih pravnika – članova VST, je uspeo da skine tu tačku sa dnevnog reda, iako je inicijativu za nju podneo lično Stefanović. Posle dva dana usledilo je saopštenje ovog organa u kome se nabrajaju određeni spoljni uticaji na rad tužilaštva, ali nijedan od strane predsednika Republike iako su od poverenika za samostalnost i od VST-a to tražila, između ostalog, i 22 tužioca Prvog osnovnog JT u Beogradu.
Ono što smo do sada saznali putem medija, jer zvanične informacije izostaju ili kasne, jeste da je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo pritvor svim optuženima za koruptivna dela u ovoj optužnici, ali se duži period vremena ne izjašnjava na žalbu branilaca troje okrivljenih na potvrđenu optužnicu.

Najmanje informacija zainteresovana javnost ima o predistražnom postupku koji vodi JTOK a koje se – otkako je u februaru dobilo i novosadski i beogradski deo predmeta sa elementima sumnje na korupciju – ne oglašava, osim da je formirana Udarna grupa tužilaca i forenzičara za ovaj slučaj.

Došli smo u situaciju da se pred Višim sudom u Beogradu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, vodi postupak, a da javnost ne zna ni ko zastupa optužnicu – VJT u Beogradu ili JTOK koje bi isključivo trebalo da postupa pred Posebnim odeljenjem ovog suda za organizovani kriminal. To „u priličnoj meri obesmišljava čitav postupak koji se vodi u Novom Sadu“ i otkriva mnogo veći problem, po mišljenju javnog tužioca Vrhovnog JT Gorana Ilića, a to je da je tužilaštvo kao samostalni državni organ napadnuto „iznutra“ i „spolja“. Iznutra od politički podobnih šefova tužilaštva, a spolja od najviših državnih rukovodilaca.

Dobro je poznato kako se vrši opstrukcija krivičnog predmeta: gubljenje vremena, kašnjenje sa preduzimanjem aktivnosti, a onda razvlačenje predmeta tako što će ga raširiti na što je moguće više strana. Deo te priče su i najnovije sporne odluke o produženju pritvora petoro okrivljenih inženjera i zameni mera pritvora preostalom okrivljenom funkcioneru Šurlanu i za još tri inženjera merom zabrane napuštanja stana, u trenutku kada ističe zakonski rok od šest meseci koliko sme trajati pritvor u istrazi.

Sve ovo potvrđuje ocenu da aktuelno pravosuđe, pod pritiskom najviših funkcionera izvršne vlasti, ne namerava da ovom predmetu da odgovarajući značaj i da ga dovede bar u fazu javnog suđenja, ali i da se osnovni studentski zahtev upravo iz tih razloga – nije ispunjen.

Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

Finski metal bend Oranssi Pazuzu 29. jula 2025. u Novom Sadu

Dekan Ekonomskog u Novom Sadu: Ispiti van fakultetske zgrade jedina opcija

Gojković: Dobila sam ogroman broj poruka podrške, ja sam se setila izraza zgubidanovići

Protestna vožnja biciklista od Novog Sada do Vrbasa