Foto: Miljko Stojanović/DanasRođenjem i odrastanjem sam čvrsto vezan za zemlju. I te rane godine koje, kako starim, čine sve manji deo življenja, napunile su me slikama, mirisima i osećajima, čiji bi opis (da imam umeće pisanja i vladanja rečima) opravdao status uz ime na kraju teksta. I zato uvek, ma šta o tome pisao, iz teksta zvoni praznina.
Činjenica da od ove planete posedujem nekoliko hektara, da sam iz zemlje nikao, učinila je da naučim kako se zemlja brani. Znam slučajeve kada se zadnji brav iz štale izvodio zbog advokata u sporu najrođenijih oko pedlja zemlje šeste klase; znam za slučaj da je brat klao brata zbog preorane brazde. Ipak, priznajem da sam na neki način izneverio pretke: iz njiva topljenih njihovim čemerom i znojem iznikle su šikare i trnje – šume su sišle sa blagih kosa do kapija; ulaze u dvorišta, i možda će iz praga nići.
I moram da kažem da su u vremenu krize, praznih želudaca i plitkih džepova, i na moja vrata dolazili brojni kupci, a nisam prodao ni metar zemlje, uprkos gladnim očima moje dece, jer sam je za njih branio.
To znaju i žitelji velikog i Boru (rudniku) bliskog sela, koji su danima i nedeljama, po nevremenu i pretnjama, blokirali ulaz onima kojima nas je naša vlast (Ovo, što je oličava) nezakonski prodala – branili, pokušavajući da izbegnu sudbinu susednog sela, otkupljenog i raseljenog u nova staništa, uz rizik da i otud budu ponovo seljeni jer izvori kažu da će nestati i gradsko jezgro, sve do kružnog toka na kome stoji veliki pano sa godinom nastanka Borskog rudnika.
Kuće u tom selu još stoje, uglavnom netaknute i tamnih prozora – u jednu od njih moj zet svakodnevno ide jer u njoj samuju dva šarena mačeta, koji još tu imaju dom. Ne znam za koliko, ali će sve to prekriti, ne kao u pesmi Bijelog dugmeta „snijegovi, ruzmarin i šaš“, već otrovni jalovišni mulj.
O tom otporu i blokadi pisali su i izveštavali neki mediji koji uglavnom sami naglašavaju nezavisnost, ali u neuporedivo manjoj meri od dalekog Jadra – mada je Jadar u poređenju sa istočnom mukom (bar sada) samo hipotetička pričica u odnosu na tomove istočnog horora.
Biblioteka u Boru (pišem je velikim slovom, ne samo što je meni pola veka bila druga kuća, u kojoj je, uz prisustvo Davida Albaharija, Marka Nedića i Mihajla Pantića, pre 32 godine promovisan i moj prvi roman, već što je ustanova koja zaslužuje puni respekt, počev od njenih kadrova), njeno Zavičajno odeljenje, u okviru Dana oslobođenja Bora organizovalo je izložbu fotografija vezanu za pomenuti otpor, pod imenom „Brižnosti i brige – Krivelj 2024“, autora Marka Đurice, Rojtersovog fotoreportera, višestruko nagrađivanog, koji je tokom dva meseca beležio blokadu i ekološki protest. Izložba je postavljena na panoima pred Domom kulture i trebala je da traje do Dana rudara – 6. avgusta 2025.
Izložene umetničke fotografije Đurice nisu bile slike nepočinstava, samovolje i zločina prema prirodi i ljudima od novih vlasnika dela naše devastirane u uništene zemlje: fotografije su prikazivale samo ženska (uglavnom ruralna) sredovečna lica, zabrinuta i tužna; onako kako samo ženska lica to mogu pokazati izrazom.
Na izložbu su ubrzo po postavljenju „zalutali“ oni koji će, po Bajčetinskom proročanstvu Tomislava Nikolića (ispostavilo se, tačnijem od Kremanskog) piti vodu sa Morave; oni sa kojima nas (sem „čeličnog prijateljstva“) baš ništa ne vezuje – ni istorijski, ni kulturološki, ni sociološki; oni, koje je moja dalja rođaka Mira M. uvela na mala vrata u neke skrajnute zapuštene lokale (u Boru u bivšu Bombonjeru), u kojima su počeli da prodaju jeftine kišobrane za jednokratnu upotrebu, i bofl robu za naše plitke džepove, da bi danas došli do poseda elitnih robnih kuća i firmi, uz koje su nezakonski i neustavno kupili i delove naše rodne grude.
A onda je Ovo, koje nije posedovalo ništa, a koje svojim „radom“ steklo neopisivo, počelo da predaje naše teritorije i rasprodaje prirodna (narodna) bogatstva – u slučaju Bora i primarno strateška. Moram da kažem da sam i ja (i sin) osam godina (2013 – 2021) radio u firmi koju su Kinezi kupili od austrijsko-nemačkog dvojca, kasnije uhapšenog zbog nelegalnog (mafijaškog) poslovanja, a da je kupovina te firme (kroz privatizacione faze sa 2300 spale na 230 zaposlenih) jedna od „čuvenih“ 24 spornih privatizacija.
Dakle, novi, drugobojni i drugoliki kolonizatori su došli pred panoe, i, uprkos nepoznavanju jezika i kulture, prepoznali opasnost i tražili da se izložba odmah ukloni.
Nakon odlučnog odbijanja organizatora da to učini, sledio je poziv nadležnom mestu, i stigle su nepoznate osobe, bez najave poskidale fotose, demontirale panoe (vlasništvo Biblioteke) i odnele ih u nepoznatom pravcu.
Ne znam kako bi na ovo reagovao onaj hajduk, raznet đuletom na drugom kraju Krajine, koji se zaklinjao da glavu daje, a Krajinu ne daje, jer se danas na ovom tlu izgleda više ne rađaju i ne rastu takvi div-junaci već samo sitne, gramzive i prodane duše, a znam da sam i sam poprilična kukavica, koja se pred ovom žutom i bespoštednom pošasti odmakla do neke prve dovoljne daljine, izbegla.
Izgleda uzalud. Jer, evo, blizu varoši u koju sam izbegao, varoši u koju me je najpre život doveo iz one seoske avlije, otvara se nova njihova firma: Malka Golaja, sa približno 2,81 miliona tona bakra i prosečnim sadržajem od 1,87 %, i 92 tone zlata sa sadržaja od 0,61 g/t. I već su nam isušili prelepo Borsko jezero, i posežu za vodom za sada samo jednog od Timoka (Crnog).
Ali će se koračati i dalje, ka jugu. Tragati i dalje, na svakom metru našeg tla, za svakom rudnom žilom, za svakom kapljom vode, bušiti za blagom (asocijativno – kao Nemci u filmu Kozara), koje dole duboko (kao one nezaboravne slike i mirisi detinjstva u meni) trebamo da sačuvamo samo za nas, a ne da ih poklanjamo u bescenje.
Otvorili smo neoprezno branu. A kroz nju je nezadrživo pokuljao veliki talas. U mom seljačkom odrastanju nikada nisam imao prilike da vidim more, ali je to valjda tako kad krene plima. Samo što posle ove neće biti oseke.
A, bojim se, neće biti ni nas.
Autor je književnik iz Zaječara
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
