Balkanovizija

Za pobedničku pesmu može se reći da zaista oslikava Balkan u malom ili bar onakvim kakvim ga drugi vide – zarobljen u borbi tradicije sa modernim, iz koje praktično ne može da proiziđe ništa drugo osim kiča. Na sceni najpre dominiraju tradicionalne nošnje, koje devojke u pozadini potom naglo odbacuju i postaju urbane. Isto tako tu su i boje koje su specifične za Grand šou, ali i to je opravdano i u skladu sa scenografijom odakle je pobednički pevač došao i gde je svojim nastupima oduševio ne samo Srbiju već i region. Tekst numere u kojoj se prepliću srpski i engleski pojmovi poput „stisni me, kisni me“ ili „ovo je Balkan, comm on“ takođe ne bi trebalo da zasmeta bilo kome jer Eurosong odavno nije takmičenje na kojem nužno mora da pobedi pesma sa izuzetno kvalitetnim rečima i muzikom. Kao što je sam Bregović naglasio: „Prošli put pobedio je narodnjak iz Norveške, pa zašto sada ne bi iz Srbije“.

Evrovizija je još pre početka ovog veka, odnosno otkako je na njoj ukinuta „živa muzika“, postala samo vizuelni šou, gde je šarenilo na sceni i koreografija plesne tačke bitnija od same numere. Muzika tu nekako dođe kao propratna pojava. Zato niko i ne sme unapred da prognozira kakve su ove godine šanse mladog Stankovića. Ako pogledamo nekoliko godina unazad, balkanski zvuci i motivi nisu Evropi prirasli za srce. „Štikla“ Severine Vučković, koju je takođe komponovao Bregović, doživela je debakl. Mnogo bolje nije prošao ni predstavnik BiH Laka sa pesmom „Pokušaj“. Marko Kon prošle godine nije ušao u finale sa etno zvukom iako je bio modernog izgleda, naročito frizure za koju se verovalo da ne može da omane na Evroviziji. Zato ove godine prvi put sa Balkana na Eurosong ide i etnozvuk i etnoizgled, i to komponovan od etno kralja, kako je RTS predstavio Bregovića. Iako ova kombinacija ne bude imala uspeha na kraju, šta nas briga, uvek ćemo moći da kažemo da je „Molitva“ poslednja pobednička pesma koja se dugo slušala i posle Evrovizije.