Banane i deficit

Statistički podaci o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije za prva četiri meseca ove godine pokazuju da u dosta visokim procentima raste i izvoz i uvoz i deficit. Iskazano u dolarima, izvoz je povećan za 48,1 odsto, uvoz za 43,8 odsto, a deficit za 40,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ako se računa u evrima procenti su skromniji – izvoz je veći za 35,3 odsto, uvoz za 31,3 odsto, a deficit za 27,9 odsto. Pokrivenost izvoza uvozom je 47,6 odsto i nešto je veća nego u isto vreme lane kada je iznosila 46,2 odsto.
Gledano ovako u procentima očigledno je da su rezultati bolji i to uprkos činjenici da je dinar sada jači nego što je bio u isto vreme lane. Međutim, ono što mnoge brine nisu procenti nego apsolutni iznosi. Deficit je veoma visok i za ova prva četiri meseca iznosi 2,74 milijarde dolara, odnosno 2,07 milijardi evra. Ako se tako nastavi, ovu godinu ćemo završiti s rekordnim spoljnotrgovinskim deficitom. Čuju se, takođe, i primedbe da je uvoz od 5,23 milijarde dolara, odnosno 3,96 milijardi evra preveliki. Tvrdi de da se zahvaljujući jakom dinaru uvozi sve i svašta i da samo na banane, da ne govorimo o ostaloj robi, odlaze velike sume deviza.
Strah, ipak, nije opravdan. Povećanje uvoza rezultat je, pre svega, uvoza energenata, a zatim sirovina među kojima je i uvoz rude bakra i gvožđa. Imamo uvozno zavisnu privredu i da bismo povećali proizvodnju i izvoz neophodno je i više energenata i više sirovina i repromaterijala. Roba široke potrošnje čini samo petinu ukupnog uvoza, pa optužbe da se zbog toga povećava ukupan uvoz naprosto nemaju potvrdu u statističkim podacima. Najmanje su za visok uvoz krive banane koje se redovno u ovom kontekstu pominju. Priželjkivanja domaćih proizvođača da uvoz takve robe smanji, pa da oni imaju lagodniju poziciju na domaćem tržištu – razumljiva su, ali nisu realna.