Beograd otvoren grad 1Mirjana Popović Radović

Tako rani juni u Beogradu, uobičajeno donese miris lipa, pa grad biva obavijen tim mirisom kao nevidljivom aurom, napominjući stara mitska vremena, jer je to drvo vila i čarobnjaka.

Miris lipa i nabujalo zelenilo sa zapahom hlorofila u parkovima, i pored nastojanja gradskih vlasti da ih pretvore, kao Tašmajdan, u neprestanu kiosk-tržnicu, Beograd ipak živi spontani a ne nametnuti život. Privatizovanje „javnog prostora“ i „diktat njegovih sadržina“, šira je tema. Ali, urbane vremenske sezone, koje obeležava miris lipa u junu, a miris pečenog kestenja u jesen, sada prognanog , jer je u centru preovladao ukus provincijsko-seoske-vašarske kiosk – prodaje šećerlema, govori o društvenom konceptu gradske vlasti kroz takve detalje. Ne razumevajući spontanu urbanu atmosferu dnevnosti na ulicama, da se ona ne diktira, nego se slobodno događa i postoji, zvaničnici nastoje da sve kontrolišu, uokvire, otmu. Otuda prećutna invazija kamera za nadzor – kao mehaničkih očiju Orvelovog Velikog Brata.

Ali, ništa ne može da zaustavi miris lipa da nas podseća na ono što jesmo.

Zato knjiga kulturologa, teoretičara arhitekture Čarlsa Dženksa ADHOKCIZM govori o dijalogu sa gradom.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.