Bez knjige nema celovitijeg otkrivanja čovekove suštine 1Foto: Medija centar

Masovni mediji i nove informatičke tehnologije već su odigrali presudnu ulogu ne samo u napuštanju tradicionalne kulture, nego i u stvaranju njene vizuelne naslednice, koju su nekritički prihvatile generacije koje dolaze.

Tu je već prisutan diskontinuitet u polju vrednosti. Pokazalo se da je i knjiga ugrožena svetskom krizom, neoliberalnom ideologijom, po kojoj ekonomske vrednosti i profit imaju ne samo središnu ulogu nego potiskuju sve druge vrednosti. Stil življenja usmeren je na to da se oblikuje potrošačko društvo i da se obezbedi stvaranje „konzumenta“, a ne slobodnog građanina, čoveka slobode, koji je nezamisliv bez uporišta u civilizaciji knjige.

U našoj sredini došlo je do krize čitanja. Zapaženo da su mnogobrojne okolnosti uticale na to i u osnovnoj i u srednjoj školi. Porodica kao mikro socijalna institucija, koja više nije kao nekada kolevka ličnosti, najčešće osiromašena, neprestano se pominje kao vinovnik. Međutim, često se zaboravlja da su snažni vetrovi ekstremne društvene krize poremetili i socijalizaciju i individualizaciju njenih članova. Verovatno da u poremećenoj porodičnoj atmosferi nisu ni mogli doživeti značajnije čitalačke podsticaje. Televizija postaje gospodar slobodnog vremena siromašnog sveta. Zato bi se već danas mogla utvrditi korelacija između materijalnog siromaštva porodice i njene duhovne suše. Škola je književnost redukovala na dajdžest formu, na posredovanje iz druge ruke. Lektira se doživljava kao nametnuto štivo i kao deo školskog moranja. Čitanje kao prinuda deluje apsurdno. Bez radoznalosti da upoznaju literarne tvorevine, školarci prizivaju u pomoć internet samo stoga da bi zadovoljili školske obaveze. Oni nisu stvorili naviku da čitaju. Ako ponešto i pročitaju smatra se da je to pretežno popularna literatura-naučna fantastika, intrige o poznatim, modni i krimi sadržaji. Sve je to daleko od usvajanja kulturnih vrednosti i formiranja ukusa. Otuda toliko siromaštvo u izražavanju. Tu su nedovršene rečenice i uzrečice, ali i sklonost ka vulgarnom kazivanju i psovkama. Oni već sada posežu za suvopatnim govorom i mišljenjem bez jasne rečenice.

Nove informatičke tehnologije, internet i mobilna telefonija, izvršile su presudan uticaj na interesovanja dolazećih generacija. Život u mreži dobija veću vrednost čak i od svakodnevice. Živa, neposredna i spontana komunikacija ne može se uporediti sa internet komunikacijom. A u vreme naše tranzicije uveliko se razbaškario folklorni primitivizam i provincijalizam zatvorenog društva. Primat je zadobila trivijalna estrada, koja je postala pribežište vulgarnog kiča. Senzacionalizam, populizam i konzumerizam podilaze svetu niskog ukusa i elementarnoj nepismenosti. Estrada, lišena i etike i estetike, nadmoćno vlada i guta sve vrednosti. Koliko je duhom siromašna estrada sve podredila svojoj halabuci, pokazuje mesto knjige u medijima i u javnom polju. To mesto, ako i postoji, ono je na samoj margini. U društvu oskudice i biblioteke kao svetilišta čitateljstva i profesionalno izdavaštvo u velikim su finansijskim nevoljama. Bilo bi zato normalno da država i u finansijskoj oskudici podrži osmišljeno izdavaštvo i pomogne publikovanje vrednih knjiga. To bi bila njena obaveza i za sadašnjost i za budućnost. Na to se često zaboravlja.

Sve više se govori o krizi knjige. Šta je uzrok te krize? Najbliži su valjanom odgovoru oni koji su pokušali da proniknu u dramu savremenog ljudskog postojanja, u kome čovek ostaje „bez značenja“, bez smisla a knjiga prestaje da bude „ključ duha“. Logičan je tada zaključak da ne postoji samo kriza knjige nego i kriza čoveka. Knjiga će, svakako, usavršavati i svoje komunikativne mogućnosti, ali to ne znači da neće i dalje doživljavati krizu. U svakom slučaju, knjiga ostaje konstanta vrednosti. Zato je teško prihvatiti mišljenje da je knjiga „relikt prošlosti“.

Kao forma oslobađanja od teskobe, praznine, opsesija, zabluda, pisanje je unutrašnje čistilište, traganje za istinom o postojanju. Zato se pisac može nadati da ne piše za sebe samog već da postaje najbliži kreativnom čitaocu koga empatički „sledi“. Danas je takav čitalac u izrazitoj manjini. Generacije koje dolaze okreću leđa civilizaciji knjige. Dolazi do ubrzane smene civilizacijskih matrica. Promene su neminovne. Jezik života sve više se umrežuje u nove tehnologije. Sve ovo deluje kao diktat sudbine. Ipak, verujem da je knjiga – nezamenljiva! Ona je konstanta vrednosti i energija slobode. Pored svih promena i globalizacije, savremeni svet, ipak, nije ostao bez saznanja da su u knjizi sadržani trezori mudrosti, lepote i istine. Zato se može reći da bez knjige nema celovitijeg otkrivanja čovekove suštine, njegove složenosti i totaliteta njegovog postojanja.

(Povodom Svetskog dana knjige i autorskih prava, 23. aprila ove godine, održan je Književni maraton“Beogradski čitač“ u Čuburskom parku, koji je trajao 24.sata)

Autor je sociolog, profesor univerziteta u penziji

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.