Tokom šezdestih i sedamdesetih godina u vreme procvata socijalizma pored postojećih zakona, pravila i društvenih normi primerenih tom sistemu vladala je i određena svest o načinu fukcionisanja privrede i ekonomije koju je teško danas objasniti i razumeti.
U to vreme je za zadovoljenje stambenih potreba stanovništva razvijen koncept masovne stanogradnje prema tadašnjem razumevanju potreba za stanovanjem.
Koncept masovne stanogradnje finansiran je sredstvima državnih institucija, vojnih fondova, i preduzeća koji su kupovali stanove za svoje radnike i zaposlene, prvenstveno iz sredstava izdvojenih u stambene fondove, preko doprinosa zaposlenih, a onda ih dodeljivali na trajno korišćenje tako što su na osnovu propisanih kriterijuma utvrđivali da određenom radniku pripada pravo na dodelu stana određene strukture i karakteristika.
Pravo na dodelu stana se utvrđivalo na osnovu brojnih socijalnih kriterijuma, prema rang listama prioriteta. Osim tih kriterijuma, sticanje prava na dodelu stana nije bilo uslovljeno nikakvim materijalnim obavezama onoga kome se stan dodeljuje. Na taj način se negovala iluzija o blagostanju i svemoći države i njenom funkcionisanju izvan ekonomskih pravila i stvarnim mogućnostima i ograničenjima koju nameću ekonomski principi.
Ceo Blok 21, sagrađen na potpuno praznom, peskovitom zemljištu bio je slika i prilika ondašnjih dometa građevinarstva i razumevanja potreba stanovništva, pa su određena građevinska rešenja protokom vremena pokazala svoje mane i nedostatke u sadržaju ili kvalitetu izgrađenog.
Osnovne probleme u Bloku 21 stanari definišu kao dotrajalost i loš izgled fasada većine zgrada, i nedostatak ili dotrajalost liftova u većem delu naselja. Problem nedostatka parking mesta u naselju izazvan promenom strukture i namene novih objekata je sličan ostalim delovima grada je samo delimično rešen zoniranjem i uvođenjem naplate parkiranja.
Pripadanje prava na održavanje zgrada koje se podrazumevalo uz pravo na dodelu stana u međuvremenu se nakon otkupa stanova i pretvaranja u privatno vlasništvo, a naročito posle donošenja Zakona o stanovanju i održavanju zgrada pretvorilo u obavezu održavanja koja je uglavnom u materijalnom smislu preveliki teret za većinu stanovništva.
Osim tekućeg održavanja i sitnih intervencija na zgradama, ključni problem održavanja predstavlja potreba za radovima većeg obima i troškovima većeg obima kao što su popravka fasada i ugradnja liftova, što je većini stanovništva trošak koji ne mogu da priušte.
Ne iznenađuje zbog toga činjenica da veći deo građana i dalje očekuje da se vlast seti kategorije pripadanja prava kada neko, iz nekih para, dodeli, pokloni, ili uradi nešto za građane a da oni ostanu u iluziji da to nisu platili na drugi način, ili uskraćivanjem nekih drugih prava.
Svako ko je na vlasti zna da sve ima svoju cenu i sigurno dobro zna da najbolje u svoju korist naplati i unovči svoju poziciju u vlasti za za lične ili političke potrebe i interese.
Inicijativa zamenika gradonačelnika Vesića, i izveštaji sa sastanka u vezi sa dogovorima oko mogućnosti ugradnje liftova i popravki fasada u bloku najbolji su primer tome, gde realne potrebe građana postaju predmet trgovine između potrebe građana sa jedne i političke moći sa druge strane.
Vlast jeste realno u prilici da obezbedi podršku tom projektu koristeći ili zloupotrebljavajući mogućnosti institucija sistema, uključujući i mogućnost da zaštiti od posledica nalogodavce protivzakonitih postupaka preuzetih za realizaciju projekata.
Brutalna zloupotreba vlasti predstavljena kao rad u interesu stanovništva primer je da je kategorija pripadanja prava još živa, samo sada u formi lako prepoznatljivog uzimanja prava u svrhu materijalne i političke koristi vlasti, u zamenu za iluziju razumevanja potreba stanovništva i pomoć za rešavanje problema građana sredstvima svakako već uzetih od njih.
Borba građana Bloka 21 koja predstoji za poboljšanje uslova života i borba za poboljšanje životnih uslova koja je započela biće dobar pokazatelj trenutnog stanja u društvu, snage ili slabosti vlasti što će se videti u potezima i sredstvima koja će biti spremna da uloži, sve u cilju da njeni potezi ne budu iznuđeni.
Vreme pred nama će pokazati koliko građani postaju svesni i spremni da razumeju i definišu sopstvene ciljeve i i da prioritet daju uspostavljanju sistema zasnovanog na potvrđenim vrednostima savremenih društava, umesto da veruju u iluziju pripadanja prava.
Realno utvrđena cena prava je na kraju realno mnogo manja nego cena iluzija, samo što je put do tog saznanja dug.
Partija koja počne da se igra iznuđenim potezima nema velikih izgleda da na kraju bude dobijena to vlast sigurno zna, a građani će saznati kada se odreknu iluzije pripadanja prava bez obaveza.
Borislav Antović, Stanar Meandra u Bloku 21
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
