U Londonu je 17. decembra u 50. godini preminuo Bojan Marković, makroekonomski stručnjak svetskog glasa, kojeg se domaća javnost najviše seća iz perioda obavljanja funkcije viceguvernera Narodne banke Srbije, na koju je ostavku dao 2012. godine zbog ugrožene nezavisnosti centralne monetarne institucije.
Godina 2010. Bukti velika svetska ekonomska kriza. Misija MMF-a u poseti Srbiji, sastanak sa predstavnicima NBS-a.
Naša zemlja je već nekoliko decenija na svakom planu u poslovično podređenom statusu slušaoca onoga što razne međunarodne ustanove i političari dolaze da nam saopšte.
Šta očekivati tek sada, u tako složenim okolnostima…
Sat vremena nemilosrdne rafalne paljbe pitanja i teške diskusije na temu monetarne politike NBS-a jedan član naše delegacije sluša neočekivano mirno.
To je viceguverner Marković.
Odgovara neumoljivo precizno, samouvereno, sa autoritetom brani integritet institucije i države koju predstavlja.
Izveštaj MMF-a o pregovorima je argumente iz delokruga Markovića ocenio „besprekornim“, a kao anegdota je ostala rečenica koju je jedan od članova delegacije MMF-a rekao svojim saradnicima kada su napuštali salu: „Ovaj lik ima nuklearne sposobnosti!“
Bojan Marković je rođen u Beogradu 1972. godine.
Činjenica da je kao tinejdžer upisao Prvu ekonomsku školu svedoči o tome da se njegov izbor nauke kojoj će posvetiti profesionalni vek nije desio slučajno, već je ona bila njegova iskonska strast.
Kako ga opisuju prijatelji iz tog doba, njegov životni moto je bio: „Biti spreman, to je sve!“
I jeste uvek bio spreman, uvek briljantan.
Talentovan za matematiku, ali i za debatovanje.
Govorio je direktno, koncizno, jasno.
Nije voleo glupost i površnost.
Znao je šta hoće i radio je na svojoj izuzetnosti.
Bojanova pojava mirnog i odmerenog intelektualca krila je vatrenog i posvećenog borca za pravdu i čestitost.
Smatrao je da bez političke slobode, slobode govora, istinskog vrednovanja znanja i sposobnosti, nema razvoja, kako pojedinca, tako i celog društva.
Zbog toga je jasno izražavao svoje stavove i neslaganje sa politikom tadašnje vlasti u Srbiji 90-ih godina XX veka.
Ništa mu nije bilo teško da radi u svrhu osvešćivanja svoje okoline, bio je čak i kolporter opozicione štampe!
Legendarne studentske demonstracije 1996/97. je dočekao pri kraju studiranja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na kojem je bio jedan od najboljih studenata generacije.
Događaji koji su usledili svakako su bitno uticali na njegov kasniji životni put.
U to vreme Ekonomski fakultet je slovio za društveno-inertan, pa i prorežimski.
Sve pobune su kretale sa Filozofskog, Pravnog ili sa tehničkih fakulteta, a „budući ekonomisti“ su od kolega dobijali uglavnom pežorativne etikete u kojima se pominju „štajga“, „pijaca“, pa i izvesni park u neposrednoj blizini.
Međutim, te 1996. godine Bojan sa grupom istomišljenika budi Fakultet iz višedecenijske letargije.
To rade tako posvećeno i nepokolebljivo da ubrzo među profesorima prevagu odnosi struja koja je podržavala studentske zahteve (deo nastavnog kadra će u to vreme osnovati i Grupu 17, koja je takođe igrala značajnu ulogu u dešavanjima pre 5. oktobra).
Kolone studenata koje su iz Karađorđeve ulice kretale ka Platou su konačno postale toliko masovne da su prekrivale celu Nemanjinu, a novoformirana Studentska unija Ekonomskog fakulteta postaje jedna od najsnažnijih sindikalnih organizacija na Univerzitetu.
SUEF-ov časopis „MonopolList“ etablira se kao najtiražniji studentski list u Srbiji, a mnogi članovi organizacije učestvovali su u osnivanju Otpora.
Nakon diplomiranja 1997. godine radio je kao asistent na predmetu Politička ekonomija na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Nažalost, promene u Srbiji se nisu odvijale za njega zadovoljavajućom brzinom.
Kao dobitnik prestižne britanske Chevening stipendije, 1999. godine odlazi na postdiplomske studije na Univerzitetu u Birmingemu, na kome je docnije radio kao asistent na predmetu Makroekonomija, a doktorirao 2005. na temu „Kreditni kanali transmisionog mehanizma monetarne politike“.
Paralelnu karijeru van univerziteta počinje u Centralnoj banci Engleske 2000. godine u kojoj je bio angažovan na poslovima monetarne politike i finansijske stabilnosti.
Bio je nadležan za zvanični model predviđanja britanske inflacije, a tu prestižnu instituciju je predstavljao i u evrosistemskim radnim grupama.
Autor je zapaženih radova iz oblasti monetarne politike i međunarodne ekonomije.
Poziciju izvršnog direktora u finansijskoj korporaciji Goldman Sachs prihvata 2008.
Međutim, u duši makroekonomista, a po ekspertizi fokusiran na složene makro modele vezane za transmisione mehanizme monetarne politike, dolazi na poziciju viceguvernera Narodne banke Srbije u oktobru 2009. godine.
Osim što je svojom profesionalnošću doprineo jačanju kredibiliteta institucije, monetarne politike, očuvanju stabilnosti nacionalne valute u uslovima najsnažnije finansijske krize u modernoj istoriji, u organizacionom smislu je osnažio efikasnost – bio je uzor i riznica znanja, zaslužan za privlačenje mnogih mladih perspektivnih kolega koje je motivisao da započnu svoju karijeru u NBS.
Svoj etički kodeks je pokazao i 2012. godine, kada mu je posle političkih promena u Srbiji postalo jasno da njegova stručnost i veštine ne bi mogli na najbolji način da doprinesu vođenju monetarne politike u netransparentnom okruženju sklonom prihvatanju političkih pritisaka.
Podneo je neopozivu ostavku.
Karijeru nastavlja u Evropskoj banci za obnovu i razvoj kao vodeći ekonomista za Tursku, Bugarsku, Sloveniju i Rumuniju.
Zatim preuzima poziciju zamenika direktora EBRD u sektoru za evaluaciju investicionih projekata banke.
Fokus mu je bio na oceni svrsishodnosti projekata koje EBRD finansira i na njihov uticaj na monetarne politike zemalja.
Pored navedenog, kao predstavnik EBRD-a, bio je jedan od pokretača Bečke inicijative koja je uspostavila mehanizme održavanja kreditne sposobnosti zemalja Centralne i Jugoistočne Evrope.
Bio je i gostujući istraživač na Univerzitetu u Birmingemu i Cass (danas Bayes) poslovnoj školi u Londonu.
Erudita, svetski putnik, ljubitelj umetnosti, istinski poštovalac različitosti, sakupljač knjiga i skulptura, uvek spreman da nakon radnih sastanaka stigne do retrospektive velikog umetnika u Tate Modernu ili do Bitefove donatorske večere naglašavajući značaj opstanka kulture, posetilac underground muzičkih scena i klubova kao i kraljevskih podijuma u Južnom Kensingtonu, Beograđanin zaljubljen u London, sve to je bio Bojan.
Jedan njegov bliski prijatelj iz detinjstva se prisetio kako je „Boca uvek hodao brzo, mislio brzo… Teško ga je bilo pratiti“.
Međutim, kada bi video da njegov prijatelj ne može da drži tempo, nije se zaustavljao, već bi samo skretao u cik-cak i tako pružao priliku manje brzima od sebe da se kreću u korak sa njim.
Ovo uopšte ne bi bila loša definicija kada za nekoga kažemo da je – Ljudina.
Komemoracija će se održati na Ekonomskom fakultetu danas (utorak, 28. decembra) u 13 časova.
Pristup komemoraciji će biti omogućen i preko Zoom platforme, a link pravovremeno objavljen na društvenim mrežama Ekonomskog fakulteta i u onlajn izdanju lista Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
