Cela Srbija je afera "Indeks"

… krađa identiteta, tj. uključivanje u vlastitu bibliografiju članaka kolega sa istim prezimenom i inicijalom imena itd.). Nije nesreća samo postojanje tih pojava (ima ih i drugde u svetu), već okolnost da su u našoj sredini bezmalo stekle status legitimnosti. Time je urušen kvalitet nastavno-naučnog procesa, ugrožen je opšti društveni napredak preplavljivanjem univerziteta i instituta stručno-naučnim bogaljima i, povrh svega, odbačene su osnovne etičke norme bez kojih se neminovno srlja u anomiju.

Dopuštanjem da zastari krivica za davanje mita u aferi „Indeks“, naše sudstvo se žalosno ponizilo. Da li je dovoljno opravdanje strah da bi sankcionisanjem kupaca lažnih diploma opustele mnoge fotelje u izvršnoj vlasti i javnim preduzećima? Naime, pitanje je principijelno: neko je davao evre u Kragujevcu, a neko je, ako je visoki državni funkcioner, umesto para, podmićivao svojim uticajem tamo ili na nekom drugom, podjednako ozloglašenom fakultetu. Bilo je, dakle, važno da taj džemper ne počne da se para.

Nedodirljivost davalaca mita ohrabrila je njegove primaoce. Tako su nastavnici sa kragujevačkog Pravnog fakulteta napadno i drsko izabrali za dekana jednog od kolovođa svoje korupcionaške bratije. Time su javnosti poslali dodatnu poruku: svi smo mi isti i niko nam ništa ne može!

Otuda ne čude ni mlakost, malodušnost i, na kraju, kukavičluk akademske zajednice u suočavanju sa plagiranjem. Kako se, pozivanjem na CINS, navodi u redakcijskom komentaru (Danas, 23. decembar) povodom poslednje otkrivenog u nizu sličnih slučajeva, dični rektor opskurnog privatnog univerziteta pravdao se „da su mu kolege rekle da u društvenim naukama postoji tolerancija na preklapanje teksta i to do 20 odsto“. Slično objašnjenje, uz izbegavanje da se brojčano iskaže „dozvoljeni“ nivo krađe, dala je jedna druga notorna visokoškolska ustanova za svog doktoranda, inače „ministra za red i zakon“ (uzgred, ta lakrdija je morala da bude prekinuta još kada su se na odbrani pojavila samo dva od pet članova komisije).

Skandalozno je da se, umesto nulte tolerancije, prihvata pogađanje koliki obim krađe je dopušten. Znači li to da se džeparoš postaje jedino ako se u tramvaju digne svaki peti novčanik, a ne i ako se orobi tek samo svaki šesti putnik? Da li savamalsko rušenje nije prestup zato što broj uništenih objekata nije dostigao magičnih 20 odsto? Pa, ko je tu lud?

Zagađenje prosvetno-naučnog i sudskog sektora, belodano pokazano u slučajevima „Indeks“ i „funkcionerski doktorati“, izraz je tragičnog moralnog posrnuća celog društva.

Autor je profesor univerziteta, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva