Cena časti

Uplatom nešto više od 400 hiljada dinara na račun Dobrice Ćosića, prošle sedmice je okončan maratonski spor između poznatog pisca i kuće DAN GRAF, izdavača dnevnog lista Danas. Podsećamo da je naš list u dvobroju od 6-7. oktobra 2001. u članku „Promene na ulicama, u bibliotekama, među ljudima…“, objavio da je Ćosić „kao predsednik Jugoslavije… potpisao naređenje o granatiranju Vukovara“. Danas je 23. oktobra 2001. objavio demanti „Neistina o granatiranju Vukovara“, a autor greške književni kritičar Milan Čolić kažnjen je tromesečnim zatvorom. Ćosić nije bio zadovoljan, pa je za povredu ugleda i časti od Danasa tražio odštetu od šest miliona dinara.
Ni šest godina kasnije nije moguće pravdati očigledno slučajnu grešku Danasa, o čemu rečito svedoče izvinjenje novina i zatvorska kazna autoru. Ovaj spor, međutim, ispostavlja mnoga pitanja, kako pred uskostručnu javnost, tako i pred široku, sviklu da gleda, sluša i čita sve i svašta, uključujući i bedastoće kojima je namera očigledna, ali koje nikada ne stižu do suda. Iako nema precizne statistike laži plasiranih isključivo zbog diskvalifikacije pojedinih ličnosti i institucija – što povlači automatsku korist medija i izvora – izvesno je da većina prozvanih ne demantuje objavljeno i sud zaobilazi u širokom luku. Iskustvo žigosanih kaže da se laž pre ili kasnije otkrije, dok ih demanti i sudski spor prepuštaju na nemilost piskaralima specijalizovanim za izmišljanje i njihovoj sabraći koji s novinarstvom imaju veze koliko i vidovita Mara. Dodaju li se tome sudije, ne samo poslovično skloni korupciji, pa nadahnuti advokati koji bi i Džeka Trboseka predstavili kao nevinašce samo da im neko plati, rezultat je jasan. S tabloidnim tvorevinama ne kače se ni oni koji su učestvovali u njihovoj instalaciji, o čemu mogu posvedočiti poslenici G17 Plus i Kurira koji su posle početne tajne ljubavi stigli do javne mržnje.