Foto: Saša DžambićTokom đurđevdanskog monologa u deset tačaka pretio nam je ekonomskim krahom ukoliko on ne odoli pritiscima i iznađe rešenje za sve ono što nas je snašlo usled ruske invazije na Ukrajinu.
Kasnije je prešao na zastrašivanje da ako ne želimo u EU kako onda mislimo da dobijemo plate i penzije. Čak je i urednika RTS-a Zorana Stanojevića u emisiji uživo zaplašio da zaposleni u javnom servisu neće dobiti svoje zarade ukoliko nam on ne donese spas.
Izgleda da ni svi ti strahovi nisu dovoljni da uzdrmaju javnost, koja je sudeći po istraživanju Nove srpske političke misli dvotrećinski protiv sankcija Rusiji.
Zbog toga je morao da potegne i priču da će nam biti kao 1944. Sat izgleda sve brže otkucava vreme za opredeljivanje između Istoka i Zapada, pa verovatno zato deluje da sve nebuloznije paralele povlači u panici, a ne samo pod sve jačim pritiskom evropskih zemalja i SAD.
Zanimljivo je da još uvek nije zapretio i povratkom u konkretno 1993. godinu.
Zar nije dovoljno strašna pomisao na vreme praznih rafova, hiperinflacije, kupovine goriva od uličnih dilera u plastičnim flašama?
Izgleda da 1993. čuva kao džoker u rukavu, a možda je i svestan da nije pametno da podseća na vreme kada je njegova tadašnja stranka doprinela sunovratu podržavajući kao lažna opozicija Slobodana Miloševića i širenje mržnje i sejanje straha pod geslom „velike Srbije“.
Ionako nas je već u tu godinu vratio medijskim mrakom, korupcijom, obesmišljavanjem demokratije sistemom u kome o svemu odlučuje samo jedan čovek.
Ne treba se čuditi ako nas na kraju i ekonomski vrati u isto to vreme.
Isto će se kao i Milošević pravdati svetskim prilikama, a zaboraviće na primer da su recimo njegovi kadrovi upropastili EPS i razvalili i ostala javna preduzeća, te da bi nas teška zima čekala i bez ukrajinskog rata.
Možda je to cena koju moramo da platimo zbog odustajanja od katarze kroz koju je trebalo da kolektivno prođemo posle 5. oktobra.
Možda to u stvari bude prelomna tačka osvešćivanja većine. Možda tada bude i (pre)kasno, jer onaj pomenuti sat ne otkucava ubrzano samo njemu, nego i svima nama.
A možda i ja preterujem i veliki je napredak što nas više ne plaši povratkom u vreme bivših, onih „žutih“, i perioda posle 5. oktobra 2000. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
