Četvrta sednica

Skupštini i Vladi – te odluke formalizuju.
Da podsetim i na to da je Savet za evropske integracije održao dve sednice za vreme premijera Đinđića. Treća je trebalo da se održi u dva sata posle podne na dan njegovog ubistva. Ta treća sednica je održana nekoliko meseci kasnije, za vreme premijera Živkovića. Posle toga ništa, do dana današnjeg. Na pitanje zašto se ne održava sednica Saveta za evropske integracije odgovor je bio: „Savet saziva premijer“. Time je sve rečeno.
Nadam se da sadašnji premijer neće prevideti postojanje Saveta za evropske integracije i da će u dogledno vreme sazvati sednicu. Da koncept Saveta nije bez veze jasno govori i nedavno formirani Savet za infrastrukturu na čijem je čelu predsednik Republike. Verujem da se Savet za infrastrukturu ne bi formirao da nije ocenjeno da se time daje dodatna politička težina vrlo složenoj problematici razvoja infrastrukture u Srbiji.
Slično je i sa evropskim integracijama. I tu je problematika veoma složena, i tu je i poželjna i potrebna dodatna politička težina. Isto tako, Savet za evropske integracije kao institucionalni okvir koji pored ministara okuplja i predstavnike različitih interesnih grupa, omogućuje širu raspravu i raznovrsnije pristupe problemima koji su na dnevnom redu, a daje i institucionalni osnov za pokretanje novih inicijativa.
Daleko od toga da verujem da je rad Saveta za evropske integracije spasonosno rešenje u ovom vrlo složenom periodu naše integracije u Evropsku uniju. Savet je samo jedan od mogućih dopunskih sredstava da se ojača srpska evropska priča i da se malo podigne efikasnost u njenoj realizaciji. Ali verujem da nismo u situaciji da tek tako možemo da se odreknemo i jednog institucionalnog mehanizma koji može doprineti ubrzanju evropske integracije Srbije. Verujem i da bi Savet za evropske integracije mogao da bude od koristi Srbiji. Da ne verujem, ne bih pristao da (do sada) budem član Saveta.