Foto: FoNet/Instagram/Miloš VučevićU prvomajskom broju „Danasa“ pisalo je „Izjava Aleksandra Vučića da je ’40 sati rada malo’ i da bi na sedmičnom nivou trebalo više da se radi pokazuje da predsednik Srbije prezire radničku klasu a stav koji je izrekao zaslužuje najoštriju osudu, smatraju sagovornici Danasa“. Rekla bih da se ne radi samo o preziru, već o samouverenom neznanju o savremenim tokovima u svetu rada, o zastarelom i prevaziđenom stavu.
Ekonomista Džon Mejnard Kejns je još 1930. godine predviđao da će zahvaljujući tehnološkom napretku; Amerikanci, u toku narednih sto godina raditi samo 15 sati nedeljno. NJegovo predviđanje se do sada nije ostvarilo.
Prosečno radno vreme Amerikanaca, ali ne samo njih, jedva da se promenilo u poslednjih 50 godina, ako se nije i produžilo.
Na globalnom nivou se radi dugo i naporno, ali možda ne i pametno. Kult napornog rada i prekovremenih sati je štetan, ubija ljude mentalno i fizički.
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada, objavljenim 2021. u časopisu Environment International, u 2016. godini dugi radni dani – između 49 i 55 sati nedeljno – doveli su do 745.000 smrtnih slučajeva od moždanog ili srčanog udara, što je povećanje od 29 odsto u odnosu na 2000. godinu.
Kako lepo kaže korzikanska poslovica, „marljivost je ubila više ljudi nego lenjost“.
Po pravilu koje važi u individualnom kao i u kolektivnom životu, krize nas prisiljavaju da probijemo ljušturu navika, da aktiviramo dostupne a neiskorišćene mogućnosti i zakoračimo u novo.
Kriza kovida 19 je unela značajne promene u organizaciju i način rada, koji se preselio u onlajn prostor.
Po isteku lokdauna, u mnogim zemljama, ustanovama i firmama zaposlenima je omogućeno da nastave da rade na daljinu ili u kombinaciji sa povremenim odlascima u kancelariju.
Iako rad od kuće ne podrazumeva manje rada, pandemijska kriza je pokrenula obnovu predloga o fleksibilnom i skraćenom dnevnom radnom vremenu ili radnoj nedelji.
Treba istaći da se uvek podrazumeva bez smanjenja plate.
Ideja o šestočasovnom radnom danu ili o četvorodnevnoj nedelji začeta je 90-ih i, što može biti iznenađujuće, njeni glavni zastupnici bili su poslodavci.
Više od 30 godina istraživanja, eksperimenata, a ponegde i usvojene prakse, u različitim zemljama, industrijskim granama i poslovnim sektorima, dokazala su vezu između skraćenja radnog vremena i povećanja produktivnosti, kao i zadovoljstva i motivacije zaposlenih.
Ideja da se radi manje, a bolje nije nova, ali je dospela u žižu interesovanja i pre pandemije, zahvaljujući velikom pilot projektu sprovedenom na Islandu između 2015. i 2019, kojim je obuhvaćeno 2.500 zaposlenih (jedan odsto radnog stanovništva).
Eksperimentisalo se sa skraćenjem radnog vremena na 35 sati nedeljno raspoređenih na četiri dana. Rezultati su bili upečatljivi po pitanju povećanja stope produktivnosti i blagostanja za značajnu većinu učesnika, te danas oko 86 odsto zaposlenih na Islandu radi po novim ugovorima potpisanim između 2019. i 2021.
Godine 2018. novozelandska kompanija za upravljanje finansijskim fondovima Perpetual Guardian isprobala je za svojih 240 zaposlenih četvorodnevnu radnu nedelju tokom dva meseca.
Zaposleni su prijavili veće zadovoljstvo i motivaciju, poboljšanu koncentraciju i efikasnost.
Nivo produktivnosti je povećan za 20 odsto, nivo stresa zaposlenih je smanjen za sedam odsto, balans između poslovnog i privatnog života je poboljšan za 24 odsto. Kompanija je istakla da su njeni prihodi ostali stabilni tokom eksperimentalnog perioda.
Možda najveće iznenađenje predstavlja Japan, poznat po neretko smrtonosnom kultu rada (karoši sindrom).
Japanski ogranak Majkrosofta je eksperimentisao sa novim projektom pod nazivom Work-Life Choice Challenge Summer 2019, dajući svojim 2.300 zaposlenih tri dana vikenda (od petka) tokom pet nedelja. Majkrosoftov cilj bio je da promoviše „reformu korišćenja vremena“ kako bi se radilo kraće, a efikasnije.
Skraćenje radnih nedelja za 20 odsto dovelo je do efikasnijih sastanaka, bolje interne komunikacije, veće kreativnosti, srećnijih radnika i povećanja produktivnosti za neverovatnih 40 odsto!
Zaposleni su uzimali 25 odsto manje slobodnog vremena tokom probnog perioda, potrošnja električne energije je u kancelarijama smanjena za 23 odsto. 92 odsto zaposlenih su izjavili da im se popravio kvalitet života.
Ima još uspešnih primera i u drugim zemljama.
U Francuskoj je još 1996. godine donet zakon koji dozvoljava skraćenje radne nedelje, odnosno 35 radnih sati raspoređenih na četiri dana.
Iako je ta praksa daleko od generalizovane na nacionalnom nivou nekoliko francuskih kompanija ostvarilo je veliki uspeh njegovom primenom.
Direktorka ljudskih resursa Delsola, kompanije za razvoj softvera, iznosi da je od implementacije ovog sistema u njenoj kompaniji 2017. stopa izostanaka opala za skoro 20 odsto, a da je prihod kompanije takođe povećan za 20 odsto…
Španija je odlučila da krene stopama Islanda i 2022. godine je počela da sprovodi trogodišnji projekat četvorodnevne nedelje u više od 200 dobrovoljno prijavljenih kompanija.
Za tu svrhu je opredelila budžet od 50 miliona evra.
Nemačka i Velika Britanija uveliko razmatraju i razrađuju tu ideju.
Harvard Business Review je objavio veliko međunarodno istraživanje Instituta za ljudske resurse u Kronosu i Biroa za istraživanje tržišta Viga, realizovano 2018. na 3.000 zaposlenih u Australiji, Kanadi, Francuskoj, Nemačkoj, Indiji, Meksiku, Velikoj Britaniji i SAD-u. Rezultati pokazuju da skraćenje radnog dana, tj. smanjenje sa 8-časovnog na 6-časovni radni dan, povećava produktivnost.
Više od polovine radnika sa punim radnim vremenom smatraju da bi mogli da obave svoje radne zadatke i za pet sati dnevno.
Prednosti skraćenih radnih nedelja su višestruke i kad je u pitanju gorući problem potrošnje energije i ekoloških efekata.
U izveštaju pod nazivom Stop the Clock, objavljenom u maju 2021. britanski neprofitni kolektiv udruženja Platforma je u okviru kampanje „4 dana u nedelji“ detaljno opisao ekološke uticaje generalizovanog smanjenja radnog vremena.
Ovaj izveštaj je zasnovan na brojnim studijama sprovedenim u nekoliko zemalja OECD-a.
Rezultati su obećavajući pošto pokazuju da bi generalizovano skraćenje radne nedelje smanjilo ugljenični otisak u Velikoj Britaniji za 21,3 odsto (što je ekvivalent efekata celog britanskog voznog parka), odnosno za 127 miliona tona CO2 godišnje.
Prema istraživanjima Reding univerziteta, 2019. četvorodnevna nacionalna radna nedelja smanjila bi broj kilometara koje zaposleni prelaze vozeći se na posao i sa posla za 558 miliona svake nedelje.
Pored pozitivnog ekološkog uticaja ovakve mere, ona bi takođe drastično smanjila potrošnju goriva i putne troškove za pojedince. Takođe bi se značajno smanjile saobraćajne gužve, koje osim uticaja na kvalitet vazduha, proizvode buku i stres i troše vreme i energiju putnika.
Informaciono-komunikacione tehnologije, ali i drugi ekonomski, društveni i kulturološki faktori doveli su do promene odnosa prema radu kod novih generacija.
Radi se o pravcu kojim se neumitno kreće istorija i s kojim treba uhvatiti kopču, umesto da se poziva na hod natraške ka vremenu industrijske revolucije.
Ili ka čeličnom zagrljaju kineskog odnosa prema radu i radnicima, kad već imamo čelično prijateljstvo sa Kinom.
Autorka je filozofkinja i psihoterapeutkinja
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
