Danas nam je divan dan 1Foto:FoNet/ Aleksandar Levajković

Fešta je više ličila na sajam zapošljavanja negoli na proslavu, jer naprednjaci koji nisu dobili posao u prethodnih šest i po godina vlasti pohrlili su u Kraljevo. Ne bi li podsetili vođu da je red došao i na njih da umesto plakata, lepe koverte za račune u nekom od javnih preduzeća. Uz slavljenike, svećice na rođendanskoj torti je duvao i Ivica Dačić, ali ne i drugi koalicioni partner Ramuš Haradinaj. Poraslo dete, osamostalio se, lepše mu na Gazivodama nego u Kraljevu. Kao da Ramuš ne zna da se osamostalio baš zbog ovih koji su proslavili prvu deceniju od osnivanja i treću od kako se bave politikom, pa je rešio da bojkotuje saborce u borbi za nezavisnost Kosova. Ovog puta izostao je i Šrederov govor. Nije bilo ni Tonija Blera. Izostali su i Guzenbauer i Soroš Mlađi. Ali se zato ove godine pojavio Toma Nikolić. Poručujući da opozicionari zavijaju kao šakali, a naprednjaci kao vukovi. Da je svratio do Skupštine video bi i one koji arlauču, podvriskuju, kojima je onomatopeja jača od logoreje. Jedino on, nekada prva lopata Srbije, danas cvili. I to pred vratima kuće koju je gradio, a iz koje su ga izbacili naglavačke. A tu izgleda neće ostati sam. Jer je predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić najavio provetravanje stranke, da bi rika mladih lavova zamenila skupštinsko zavijanje kako im ne bi riknuo rejting. Najavljena promaja je momentalno izazvala bolove u glavi starih kadrova, koje je sve do ove najave predsednika stranke uglavnom boleo donji deo leđa i za stranku i za građane i za Srbiju, ali su se brže bolje stidljivo oglasili uz konstataciju da će izborom mladih lavova naprednjaci verovatno s lakoćom riknuti. Na izborima.

Ne znam da li je iko na naprednoj proslavi slavljenicima dao beli list papira, kako bi napisali šta su to dobro uradili za građane Srbije u proteklih deset godina. A i da se našao neko takav, siguran sam da bi nazad dobio pola praznog papira. Drugu polovinu neko od prisutnih bi već smotao u džep. Jer od malog se počinje. Sećam ih se, kao juče da je bilo, kad su kao radikali zanoćili a kao naprednjaci osvanuli. I kako su sa čuđenjem na licu izlazili iz novog skupštinskog toaleta zapanjeni činjenicom da sapun za ruke može biti i u tečnom stanju. I da je kao takav nepodoban za pakovanje u unutrašnji džep sakoa. Za razliku od parfema iz fri-šopa na aerodromu, koji kad se smesti uz dva-tri karmina, sve prisutne odmah asocira na nalivpero. Osim pripadnika aerodromskog obezbeđenja i frankfurtske policije.

A možda bi beli papir bio neprijatno podsećanje na bele listiće koji su onako samouvereno i sa smeškom „kaznili“ Borisa Tadića i Demokratsku stranku. Valjalo je pozvati i predstavnike tog genijalnog načina u borbi za jačanje demokratije da pristupe rođendanskoj trpezi. Mada sam siguran da se većina tih ljudi ne bi uklopila uz prigodan rođendanski meni i tortu u obliku jelke, kule Beograda na vodi, PKB-a, fantomke, lažnog doktorata, sa neizbežnim šlagom pink boje.

Pre rođendanske proslave najviši funkcioneri Srpske napredne stranke prodefilovali su ulicama Kraljeva praćeni brojnim pripadnicima obezbeđenja. Kad se sumiraju efekti blagotvornog dejstva napredne politike na standard građana, čudi me da obezbeđenje nije bilo i brojnije. Jer očigledno je da ljudi iz obezbeđenja ne bi trebalo da treba čuvaju vlastodršce od naroda na koji se naprednjaci tako rado pozivaju, već bi morali da čuvaju narod od vlasti. Naročito posle apela Turcima da nam čuvaju žene i nedovršene rečenice predsednika SNS Aleksandra Vučića, upućene vlasniku turske fabrike:

„Pa ti si samo žene uzeo da rade, pa zato si srećan, misliš da ćeš….eee…“

Kao da je, sačuvaj me Bože u Kraljevu otvoren harem, a ne pogon u kom treba da rade ljudi kojima napredno beznađe ipak nije oduzelo ponos i dostojanstvo. U ostalom kakav je odnos Srpske napredne stranke prema ženama vidimo na svakom koraku, od Brusa, preko skupštinske sale i vređanja predstavnica opozicionih stranaka, do Trstenika i novinarki koje su im simpatične jer lako kleknu.

Ne znam koliko će još rođendana SNS slaviti kao stranka vlasti, a koliko će tih rođendana biti u Zabeli. Ni da li smo na putu Milođukanizacije ili Sanaderizacije Srbije. Ali svaka ovakva proslava rođendana stranke koja uništava otadžbinu je najbolji način da bude sve manje pravih rođendana u Srbiji. Ceh ovih bahanalija za sada plaćaju građani Srbije. Sve dok ne stave leptir mašnu i dođu sa tortom u obliku velikog bagera pred Skupštinu Srbije i kažu ono čuveno:

„Mi bi da naplatimo, fajront je!“

Autor je član DS

close
Danas nam je divan dan 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.