Desnici više od dve trećine glasova 1Foto: Medija centar

Po prvi put posle 2000. godine, u parlamentu neće biti proevropske opozicije. Odnos prema migrantima i usporavanje evropskog puta doprinosi osnaživanju i širenju desničarskih organizacija i populističke retorike. Budući da Srbiju očekuje ekonomska kriza (kao posledica infekcije kovida 19) i ubrzana kosovska dinamika, velika je odgovornost na svim političarima (posebno iz vladajuće stranke) da ne doprinose rastu populizma i ideološki motivisanog ekstremizma.

Desničarska izborna ponuda

Na izborima u Srbiji je od 16 većinskih izbornih lista njih 10 pripadalo desnom političkom spektru (ne računajući manjinske liste a i one su po svojoj orijentaciji bliže desnici) i te liste su ukupno osvojile više od dve trećine glasova. Od tih 10 lista, njih devet (9) pozicionira se dalje od desnog centra, što je u Srbiji idealtipski gledano SNS. U parlamentu se trenutno nalaze tri većinske liste od kojih su dve desne provinijencije (SNS i SPAS A. Šapića) i četiri manjinske liste i sve one su po svojim principima bliže desnici nego levici. Ovo je samo nastavak dugotrajnijih trendova okretanja stranačkog života koji, u manjoj meri, traju od 2012. godine a intenziviraju se posle 2016. godine.

Šta je uticalo na porast desničarskih narativa?

Na porast desnice i desničarskih narativa je uticalo nekoliko razloga. Prvi je (1) migrantska kriza iz 2015. godine koja je „probudila“ autoritarne i nacionalističke duhove. Drugi, (2) porast populističkih trendova globalno koji se kroz nekritičke medije vrlo brzo pretvorio u jednu zavodljivu priču o zemljama „koje se bore protiv establišmenta i za očuvanje nacionalnog suvereniteta“. Treći, specifično za srpske prilike, (3) usporeno pridruživanje EU koje otvara prostor za „alternativne“ političke ponude i narative.

Prema (1) migrantima, a posebno u sredinama sa intenzivnim kontaktima (gradovi u kojima se nalaze prihvatni centri), postoji socijalna distanca dok se na socijalnim mrežama istovremeno širi desničarski narativ o potencijalnoj ugroženosti domicilnog (većinskog) stanovništva.

Ovaj narativ se u javnosti tek sporadično osuđuje, neretko se i preskoči u mejnstrim medijima, dok se u (2) tabloidima senzacionalistički i nekritički pretvara u atraktivne naslove. Ipak, širenje desničarskih ideja je najsnažnije na društvenim mrežama – one su ishodište populističkih politika svuda u svetu – gde se taj narativ kontinuirano kreće po ivici teorija zavera i nekritičkog deljenja lažnih vesti.

Na kraju, (3) usporavanje procesa EU integracija je, u kombinaciji sa tradicionalno autoritarnijom javnošću i zamorom od procesa koji predugo traje, stvorilo atmosferu u kojoj populističke politike deluju atraktivno. Ako uzmemo period od 2009. godine, podrška EU integracijama se kretala između 73% u novembru 2009. do 41% u decembru 2012. godine. Do početka 2011. godine je podrška u proseku bila veća od 60%, da bi se ti trendovi u poslednjih osam ili devet godina stabilizovali iznad 50% iako je bilo perioda i kada je podrška bila ispod polovine anketiranih građana. Izbore 2020. Srbija je dočekala s podrškom evropskim integracijama na stabilnom iznadpolovičnom nivou, dok protivljenje integracijama od sredine 2013. nijednog momenta nije bilo veće od 30%.

Na sve ovo treba dodati specifičnost političkog konteksta jer se odmah posle završenih izbora ubrzala kosovska dinamika, tempom koji je najpre diktirao zvanični Vašington. Sastancima u Vašingtonu su prethodile, izvesno ne slučajno, posete Sergeja Lavrova Beogradu odnosno poseta Aleksandra Vučića Moskvi.

Posete nisu važne samo zbog političkog uticaja ili pritiska, u zavisnosti od pogleda, već i kao plodno tle za osnaživanje desničarskih narativa jer su desne organizacije u Srbiji, po pravilu, proruski profilisane. Snažan podsticaj širenju njihovog uticaja dolazi i od strane javnog mnjenja jer poslednja istraživanja pokazuju da čak 87% građana ima podržavajući ili pozitivan odnos prema Rusiji (51% snažno i 36% donekle).

Da Rusija treba da bude najvažniji politički partner Srbije misli čak 80% ispitanih građana.

Rast desničarskih narativa delimično usporava činjenica da je vodeća stranka (SNS) po svojoj opredeljenosti stranka desnog centra, ali još važnije od toga, SNS je catch all stranka i kao mejnstrim politička organizacija zahvata najšire sociodemografske slojeve i najrazličitija mišljenja.

Njen zahvat je toliki da među njima možete pronaći i krajnje levičare i krajnje desničare, ali je uticaj ekstrema pasiviziran.

Posledice

Tihi rast populizma i desničarskih narativa utiče na čitav politički život i te posledice pronalazimo na tri nivoa. Prvo, parlamentarni život je pomeren udesno jer po prvi put u parlamentu ne participira proevropska opozicija. Drugo, rast populizma, usporavanje evropskog puta i bitno različit odnos Srbije i EU prema kosovskom dijalogu utiče i na odnos čitave javnosti Srbije prema članstvu u EU. Bez obzira što su procenti podrške stabilno iznad polovine populacije, dovoljne su i male prepreke ili pogoršavanja (a Kosovo može biti snažan okidač) da se izgubi ta natpolovična podrška. I treće, ovi procesi mogu da osnaže ideološki motivisane ekstremizme koji su inherentni srpskom društvu, jer on nije uvezen spolja već ima lokalne specifičnosti i ne zavisi od globalnih procesa, kao na primer verski ekstremizam. Njegov važan potencijal nose i mladi ljudi koji čine i okosnicu huliganizma, kao zasebne vrste ekstremizma (navijači), ali u Srbiji čvrsto linkovanog s desničarskim narativima.

Autor je izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Beograd

close
Desnici više od dve trećine glasova 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.