Dijalog u komi

Otkazivanje ambiciozno osmišljenog sastanka stavilo je u prvi plan ono o čemu se mesecima intenzivno spekuliše u diplomatskim krugovima – Nemačka i Francuska, kao ni EU u celosti, nisu sposobne da ubede kosovske vlasti da ukinu takse na robu iz Srbije, što je preduslov da se zvanični Beograd vrati za pregovarački sto.

Srpski i kosovski predsednik, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, izrazili su, u odvojenim izjavama, podjednak stepen žaljenja što neće biti razgovora u prestonici Francuske. Prema Vučićevom tumačenju, „Priština je shvatila da se nama žuri u ekonomski napredak… pa pokušava da nas ucenjuje“, dok je Tači prebacio loptu u dvorište svog ljutog rivala, kosovskog premijera Ramuša Haradinaja, konstatacijom da su „brze, nekoordinisane i pogrešno donesene odluke i postupci kosovskih institucija ozbiljno ugrozili poštovanje i podršku zapadnih partnera“. Sličan ton poruka iznova pokazuje da nije nerealan scenario po kojem bi se Vučić i Tači dogovorili o nekakvom rešenju, ukoliko ne bi postojali „kočničari“ poput Haradinaja.

Da li će pregovori o normalizaciji odnosa ostati u komi ili će se pokrenuti sa mrtve tačke umnogome zavisi od ponašanja Sjedinjenih Država. Ma koliko nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron nastojali da se prikažu kao ključni igrači na međunarodnoj areni, fijasko u vezi sa samitom u Parizu jasno stavlja do znanja svetskoj javnosti da bez aktivnog uključivanja Vašingtona i „blagoslova“ Moskve nema izlaska iz „kosovskog lavirinta“. Po svoj prilici, američki predsednik Donald Tramp lično ne mari mnogo za ovaj region, ali njegovi „emisari“, poput Metjua Palmera, nastaviće da pohode Beograd i Prištinu tokom leta i jeseni, kako bi pokušali da „pomire nepomirljive“.