Diplomatsko talasanje

Andreas Cobel Andreas Cobel, ambasador Nemačke u Srbiji, uzburkao je ovdašnju javnosti izjavom, kako je prenela agencija Beta, da bi – ako Srbija nastavi da insistira na dosadašnjim stavovima da je Kosovo uvek bilo deo Srbije – tako mogla da se ponaša i Mađarska u odnosu na Vojvodinu. Cobel je, navodno, rekao i da da nije tačno da je Kosovo oduvek u Srbiji, jer je posle dugo vremena postalo deo Srbije 1912, a Vojvodina je ušla u sastav Srbije 1918. i da „to nije pretnja, već analiza“. Oglasila se i Ambasada Nemačke zvaničnim demantijima i tvrdnjom da su pojedini mediji u Srbiji na pogrešan način preneli ambasadorovu izjavu.
Razjašnjenja će pokazati da li je ambasador zaista pogrešno ili nespretno interpretiran, ali neće bitnije popraviti njegovu popularnost i imidž u ovdašnjim zvaničnim i političkim krugovima. Naprotiv, javna je tajna da domaćini nisu bili u preteranoj ljubavi sa ambasadorom Cobelom. Razlog su neke njegove javne intervencije i preterano otvorene izjave, ponekad na samoj ivici uobičajene diplomatske prakse i manira (povodom podele televizijskih frekvencija, recimo). Domaćinima se sigurno nisu dopala ni njegova oštra upozorenja da odugovlačenje kosovskog problema pre može izazvati nestabilnost u regionu nego otvoriti mogućnosti rešavanja statusa Kosova. Time se on složio sa ocenom Olija Rena da na Balkanu može da izbije haos ako u Savetu bezbednosti ne prođe predlog Martija Ahtisarija, koji prema njegovoj poslednjoj oceni „nije dobar, ali je najbolji od svih loših rešenja“.
Andreas Cobel rođen je 1953. u Berlinu. Nakon mature radio je jedno izvesno vreme kao novinar, a zatim je studirao istoriju i političke nauke na Slobodnom univerzitetu u Berlinu i Institutu za političke studije u Parizu. Doktorirao je istoriju 1982. na temu francuskih ekstremnih desničara pre Prvog svetskog rata.
Diplomatsku karijeru započeo je 1987. u nemačkoj ambasadi u Južnoj Africi i kao stalni zamenik ambasadora u Ugandi. Bio je angažovan u UN, potom u nemačkoj ambasadi u Maleziji. Bio je i u delegaciji Evropske komisije u Prištini, zatim na mestu generalnog sekretara Evropske agencije za rekonstrukciju u Solunu. Od jula 2002. radio je u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke kao načelnik radne grupe za koordinisanje politike prema Evropskoj uniji, a od januara 2005. je ambasador Nemačke u Srbiji. Ljubitelj je golfa, numizmatike, književnosti i umetnosti. Oženjen je.